Iliti moj poslednji dan u Francuskoj. Šmrc šmrc.
No, prva četvrtina studija gotova! Weee! :)) Proslavljena prigodno u restorančetu, bilo mnogo slatko. Evo i slika razreda, da vidite kako smo se upicanili za ovu malenu maturu - ja sam malo omanula, ne poneh balsku aljinu iz Srbije, god damn!
Poštovana familijo, prijatelji, poznanici, slučajno nabasali i drugi,
Približava se kraj mom izigravanju francuza! Ali avaj! Na faxu nas toliko satreše da nemam kad ni pošteno u splin i čamotinju da upadnem!
Samim tim, nemam kad ni da blogujem i da vas ubijam svojim pričama (ko granom ;)) u pojam - provodim se lepo, šta da se radi! Moje ekskurzovanje po Francuskoj i dalje uzima maha, pa sam u poslednje tri sedmice u pauzama edukativnih uzdizanja izvolela posetiti:
1. Monpelje - leeep, leeeeep, začudo moderan grad, skrooz drugačiji od Marseja, manje alžiraca i marokonaca (hm, ne da imam nesto protiv, ali nekako zaprljaju grad, Marsej je skoro sav ko Zeleni venac), tramvaji ko rakete, sa sve cvetićima; složismo se svi pristutni da bi se dalo živeti tamo.
2. Nim - zovu ga rimski grad, ima arenu, pa neku četvrtastu rimsku kuću, pa veeeliku bastu (ko Veliki park u Užicu) sa sve nekim kanalima i fontanama - iz doba rimljana, svakako. Ta bašta je baš super i rimljani su bili prave face, dopremali su vodu za nju akvaduktom cak iz Uzesa, grada 50-ak km udaljenog. Deo tog akvadukta je i dalje očuvan (modifikovan malo vremenom doduše) u vidu čuvenog Pont du Gard mosta! E to vam je, moji vi, jedna čast za oči, impreeeesivnooooo ihaaaaj! Najočuvaniji (tako bar kažu, ali ne dam se ja prevariti, pa stavljam ovaj ? da stoji ovde, da ne bude posle da nasedam na jeftine marketinške trikove ;)) akvadukt na svetu, rimljani lično silno bili ponosni... No da se vratim temi, kad se nagledaš Francuske, pa na kraju dođes u Nim i vidis grad-grad, budeš u fazonu: "WTF? Samo ovo?" Jes jes, razoholi se čovek...
3. Nica - šta da kazem, ja brate volim more i baš mnogo volim more, tako da nema šansi da mi se ne svidi grad na moru. Dobro, sem ako nije bas kao Baošić! ;)) Dakle, volim ja Nicu, ali nekako nije bila baš kako sam je zamišljala (eh, sad kako... ;)) no da se ne udubljujem. Preporučujem! Ako ništa, mora radi! Boja mu je uuuh plava, a temperatura takva da su se neki ludaci kupali krajem novembra! Da da! :) Složih se ja da bi se ipak moglo tu pre no u Monpeljeu živeti! Hipotetički svakako!
4. St Paul de Vence - seoce neko na brdu iznad Nice. Bogato, buržujsko, celo selo puno ateljea, galerija moderne umetnosti. Šagalu na pamet palo da se doseli ovde a potom i sahrani - btw. jedva nadjoh grob, ni po čemu se ne razlikuje od ostalih; ja u najmanju ruku očekivala izvajanog coveka sa sve četkicom u ruci! Elem, krenula onda tamo negde u pedesetim cela ekipa da ga posećuje: Pikaso, Matis, ko-zna-ko-sve-ne, pa u lokalnoj krčmi** plaćali slikama za hranu i sobu, pa zamislite sad koliko je kafa u toj kafani u kojoj original Pikaso i dan-danas visi. Inače, na toj terasi su se Iv Montan i neko venčali, pa onda F. S. Ficdžerald*** i žena mu potukli zbog Isidore Dankan... Ma razne prljavštine umetničkog džet-set-a se daju tu čuti. Prosto ne možeš da se ne osećaš bitnim kad kradom viseći na podzidi oblozenoj bodljikavom žicom pokušavaš da upaparacišeš narod na čuvenoj terasici! ;)
A potom nas sedmoro drugara iz razreda odlučismo da iskoristimo 5 dana rupe u rasporedu i da konačno negde otputujemo! ;)) I tako rentirasmo kar i obiđosmo jugozapad Francuske: Centralni masiv, Tuluz, Kondom (grad čuven po - hehe čemu li?!? - najkradenijoj tabli na ulazu i izlazu iz grada hehehe), Bordo - gde posetismo Miloša Micinog u njegovom preslatkom hipi-artističko-volonterskom zamku :), pipnusmo Atlantik, potom stigosmo u mirni ne-teroristički francuski deo Baskije, čusmo čudni Baskijski jezik, pređosmo Pirineje, obresmo se neplanirano u besporeznoj Andori, tu pazarismo koješta, pojedosmo po tradicionalni Happy meal i vratismo se safe svojoj kućici. Isrecpljeni i nikakvi, u 3 am stižemo u Aix i jednoglasno zaključujemo da nema nista lepše u celoj Francuskoj od Provanse i našeg slatkog Aix-a.!:) Kad smo kod toga, moram vala postaviti neke slike Aixa, da vidite koja je ovo jedna banja i slatkoća, pogotovo sad kad je sav ukrašen za Božić. Da skratim, sa ovog road trip-a imate jednu pričicu u slikama!
Au revoir mes amis! :)
*Autorska prava za naslov "TdF" pripadaju Slavcu isključivo, koji se ovom prilikom poziva da napiše istoimeni post!
**"Zlatna golubica" - ko planira posetiti, neka molim notira ;)
***pisac Velikog Getsbija - ko nije čitao, neka se tri puta postidi i otrči u knjižaru i pod hitno edukuje ;))
Stigao ovogodišnji Božole Nuvo!
Nisu ludi ovi francuzosi, uzeše ovogodišnje vince, koje je odležalo tek koji mesečak (dakle realna vrednost teži nuli), propustiše kroz neke mudre marketinške šake, rešiše da ga puste u prodaju samo na 7 dana godišnje i da mu cenu shodnu tome lupe! A svet, lakom kakav jeste, poludi kad je nešto retko dostupno, pa navali! I tako svake godine, na opšte gađenje francuske elite, oličene u mom profesoru Kazanovi, koji zaboga poznaje vina kao svoj džep, a pored njih voli eto da popije i konjak Armanjak, ali ceni samo onaj iz 1934. godine, koji košta deeebelo, ali - tvrdi Kazanova - i vredi! Dakle gori pomenuti kaže da on Beaujolais Nouveau čak ni ne smatra vinom, da je to jedna čista otimačina para od proste svetine (no kupi svake godine ipak po jednu flašu - eto ne uspe da odoli, hehe)!
Ja ne stigoh još da nasednem na ovaj marketinški trik, mada mislim da je danas poslednji dan prodaje - Thanksgiving, pa kanim pazariti večeras neku jeftiniju flašicu, čisto u ime edukacije i marketinga kao nauke, koju ovih dana zdušno izučavamo!
Sveže uslikano danas ispred faxa, objavljeno skoro u realnom vremenu! ;) Stigao i nama sneeeg, weee, na opštu radost drugara koji su ovamo doleteli iz toplijih krajeva! Ljudi videše sneg prvi put, eee da videste te sreće! :)))
Još jedan grad sa spiska "to see" čekiran! :) Prestonica separatističke Katalonije, šarolik načisto grad, sa zilion feeenomenaaalnih zgrada, zilion - 1 velikih prelepo uređenih parkova, 11 km plaže, savršenim metroom iz 1924. god, olimpijskim stadionom i pratećim facilitarijama ;) i sa Kalemegdanom na brdu iznad grada! Ama sve kao u Bgd-u! ;))
Sad be' šale, Barselonica je jedno čudo od grada, zahvaljujući pod jedan (i dva i tri i... n) Gaudiju! I ljudima koji su imali dovoljno 'sluha' da mu omoguće da se igra i stvara preeeslatkeee zgrade i detalje kao iz mašte! Čovek bio skroz inspirisan prirodom, jer je kao mali bio odvojen od drugara zbog neke boleščine koju je imao (da l' reuma, da l' artritis samo, polemike se vode), pa se igrao i proučavao prirodu tako sam samcijat - pa je isprojektovao tako fenomenalne stvari, potpuno u skladu sa prirodom, a gen-genijalne, zapitaš se zašto bre svi ne stvaraju ama baš tako, čemu sve ove četvrtaste zgrade svuda, ravni i jednobojni zidovi.... Čini mi se da iko ko ima ikakve veze sa arhitekturom, a video je išta od Gaudija uživo, ne bi smeo sebi da dopusti da napravi neko grdilo od zgrade, kakvih je 99% po svim gradovima redom! No da skratim - iskazala sam svoje odusevljenje Gaudijem doviljno, za dalje gledajte slike, koje ne dočaravaju stvarni doživljaj ni upola blizu, fali im i boje i svega... ali dočaraće valjda opšti feeling iz grada! Dakle: priča u slikama!
Inače, moja preporuka je da svaki živi stvor mora ovo sve uživo da vidi! Mora mora! ;)) Ali samo da manje hoda, jer smo mi poskapavali, u želji da izoptimizujemo trodnevnu posetu i vidimo sve živo, sa nogu smo spali, patike nam se poraspadale, noge još od rana lečimo! Ali neka - vredelo je vala svakog žulja! ;)
Kao bonus, imate okačene i slike sa Istorijskog festivala, održanog u malom primorskom mestu na Azurnoj obali, koji posetismo pre dve nedelje! Zanimljiva jedna zgoda beše to, ooo! ;)
Dakle, samo mala ilustracija kako to izgleda kad stisne zima, a ti moraš da praviš prezentacije koječega po celi dan... ;)
Ovo samo da napišem nešto ;) da ne bude da sam ja jedina koja ne posećuje dovoljno često ovaj blog! ;))) Veliki pozdrav svimaaaaaa, nemam kad da pišem nešto smisleno, stisli nas na faxu ove sedmice, kao da nismo na FON-u, god damn! ;) :))))
Večera. Menza. Ja sa jedne strane linije, crnac kuvar sa druge. Konverzacija se odvija na francuskom, uz pomoć engleskog, ruku i nogu.
Pokušavam da saznam koja je to 'kanar' ptica koju nam služe. Čovek se trudi da mi objasni, ali vidi da je slaba vajda da nastavlja na francuskom, pa stade da se raspituje za moje poreklo, ne bismo li se našli već nekako na nekom esperantu... Ja ponosito rekoh da sam Srbin, on se zapanji pa reče da je i on! Maaaa neeemoj! Crnac, a Srbin! Nije nego! Pita odakle sam, hm iz Beograda, on je eto iz Plane. Iz Plane!!! I dalje misleći da me loži, pitam ja mudro iz koje Plane, ne bih li ga u laži uhvatila. Crnac ladno reče iz Velike. I da se preziva Marjanović. I da u stvari nije on Srbin, niti je iz Plane, nego žena mu, a on njeno poreklo usvojio, i naučio i 'dobro veče' i 'dobar dan' i da psuje i sve što treba.
Na kraju mi servira pačiji batak u sosu od senfa i nekih biljčica, na savršenom srpskom mi požele 'prijatno', razmenismo telefone i obećasmo da ćemo se družiti onako po srpski, uz rakijicu, njegova gospođa, on, Slavac i ja! :))
Ko zna, možda se ovajdimo i za teglicu neke zimnice! ;)
Rešio fax da nas časti besplatnom ekskurzijom u Arl! Još prošlog vikenda, ali eto stisle obaveze na faxu, pa ne stigoh da napisem koju...
A u Arlu - koješta da se vidi. Oogroooman rimski amfiteatar - imali smo super-sreću, baš tog dana bile organizovane borbe sa bikovima, pa smo za džabaka, na generalnoj probi videli razjarenog bika koju unezvereno jurca po areni i preskače ogradu kao kengur! :)) Pa manji, polukružni rimski teatar, koji je nekad čak bio tvrdjavica, ali narod stoka vremenom razvukao kamenje... Inače, ove dve građevine udaljene nekih 3 minuta hoda pa je utisak prilično cool - kao da si u poseti starom Rimu! Pa Konstatinova kupatila, 4. vek p.n.e. fino očuvana, rimska naravno. Pa muzej o Provansi, nošnjama, koječemu, koji je onaj baja Mistral osnovao od para od Nobelove nagrade - to ne videsmo, ali mora da je extra! ;) Imalo se, moglo se, garant je bio high-tech onog doba! ;)) I najvažnije, Van Gog - živeo 1888-1889 u Arlu, u čuvenoj sobi, naslikao n slika (n/2 bogami jako poznatih ;)), skoro svaki dan po jednu slikao, neverovatno inspirisan covek bio; pa sad grad rešio da uzvrati udarac, da se zauzvrat obogati što više može! Pa namestili sobu, ma kuću jednu celu 'tik do žute kuce u kojoj je nekad Van Gog živeo', baš preko puta onog huge amfiteatra. Pa bolnicu u kojoj je mučeni čovek lečen namunjili u muzej posvećen njegovom liku i delu - ispred te bolnice je čuvena basta, ma videcete uostalom na slikama, prepoznaćete valjda - ja se bas uzbudih kad je videh uživo!!! A u tom svojatanju Van Goga je najbolja fora što se ni jedna jedina original Van Gogova slika ne nalazi u Arlu. Čak ni u epsilon okolini! ;))
Posle Arla, Camargue (Kamarg) - prirodni rezervat, delta Rone napravila 140,000 hektara ravnice prošarane jezercima, gde uspeva jedinstvena flora, a od faune - mnooogooo konja, bikova i gooomilaaaaa roze flamingosa! :) Ljudi moji, što su to lepe ptice! :)) Stanovnika nema puno, uglavnom su to ljudi koji vode računa o tim konjima i bikovima i koji se mnogo prže da su kauboji-rendžeri, pa se tako i oblače! Posetismo i jedno selo, omaleno, na obali mora - prestonicu ovog rezervata! :)
Na putu kući obišli i Les Baux-de-Provence, selo izniklo oko napuštene srednjovekovne tvrđave na stenovitom brdašcetu. No vremena bilo malo, a ulaznica paprena, pa tvrđava ostade nepoznanica! :( Lutasmo po selu, trbuhom za kruhom! ;) A selo sa silnom istorijom - nekada dom Grimaldijevih (danas poznati kao kneževi od Monaka) ali da vas ne davim sad... stoga i tvrđava tu, no zeznulo se pa postalo jak protestantski centar, pa ga Luj XIII sravnio sa zemljom u XVII veku! Rešio covek problem po kratkom postupku! Nema cile-mile! ;) Zato sad selo renovirano, belo, ma pravo turističko, a glavnim trgom dominira veeelika katolička crkva hehehe!!! Zanimljivost - boksit ovde otkriven i imenovan shodno tome! :)
Ko je dovde došao, zaslužuje vala i da vidi kako to sve stvarno izgleda! KLIK
Nakon planinarenja iz prethodnog posta, spustismo se nekako do civilizacije, tačnije do seoceta koje je link sa civilizacijom (čitaj, polazna stanica busa za Aix) - Vauvenargues mu ime, Vovenarg se čita! ;) Fino selo, ali malo kuća, malo stanovnika, a opet namunjeno, silni teniski tereni, pa masline, pa vinova loza, pa zamak, ljudi moji, leeeep zamak usred sela! Uslikasmo mi sve to, kako turistički kodex nalaze, pa se nabismo u lokalno kafanče na okrepljenje. Tu nas odraše, 2.7e za sokić, pa nam ništa ne bi jasno! Do danas!!!! Wikipedia danas reče da je baš u tom selu, baš u tom zamku, od koga smo na 20m ništa ne sluteći sokiće pijuckali PIKASO SAHRANJEN! Čovek lepo kupio zamak, gde ćeš lepse, Provansa, selo, priroda, Sezanova planina, inspiracija... Pa malo boravio, pa mu se svidelo, pa rešio da tu večnost celu proboravi! O bruke i sramote naše! Tako je to kad covek potpuno nepripremljen na planinu krene! Dok ja crvenim, evo vama malo slika, sa planinarenja, pa i iz ovog (sada već ;)) dražesnog seoceta, sa sve slikom THE zamka! ;)
Naslov bi trebalo da bude senzacionalisticki, da privuce paznju! Ne blogujem neko vreme, posecenost nacisto opala, pa sad moram da se dovijam i koristim trikove zute stampe da i ovo malo citalaca zadrzim!
Sve u svemu, planina ko planina, samo eto milo ti zbog Sezana; priroda lepo ocuvana, jasta, stazice obelezene, nema da se zagubis (eh da smo jos i kartu imali...) a planinara kolko ti srce pozeli. I to ne onih ko kod nas - 'zadnja sansa' planinara, nego matoraca, koji ko kozice samo skakucu sa kamicka na kamicak. Doduse, sta drugo i ocekivati, pametan svet radi radnim danima, ne 'asa po prirodi, samo eto penzosi i studenti dokoni...A ni slika iz iste - već vidim kako klimate glavama u znak odobravanja! :)
Dakle, vaš photo-izveštač ponovo u akciji, danas za vas odabrao tri nova mesta:
1. Isles sur la Sorgue - Ostrva na reci Sorg - gradić iznikao na 5 ostrvaca na slatkoj reci (onako malena, ko Đetinja, recimo ;)) iz koje su se nekoć pape lično ribom hranile! A danas poznat po pijaci antikviteta, rekoše nam najvećoj u Francuskoj, neki čak i Evropu pominjaše... No Slavac već pokri ovu temu sjajno na svom blogu, pa vas upućujem da tamo pročitate kojekakve zanimljivosti. Specijalno, ovde možete da vidite pijacu u koju se ceo grad pretvara četvrtkom i nedeljom, pijačnim danima, što bi kod nas rekli! Ovo je, kako i ime albuma kaže, jedna tipična provansalska pijaca i niko me ne može ubediti u suprotno!
2. Roussillon - uh preeeslatkooo jedno mesto, izniklo na crv-crvenoj zemlji, iz koje filtriraju oker boju pa po svetu izvoze; u celom svetu ima još samo par takvih mesta, pa se lepo da ućariti! ;) Gradić presladak (tačnije, naravno, to je selo - i to proglašeno za jedno od nekoliko najlepših sela u Francuskoj!!!), svaka kuća na svoj način oker! :) Šta da vam kažem, ovi Francuzi nemaju ni blato ko ostali svet, nego im blato crveno, pa i od toga atrakciju prave! ;) Fina legenda postoji za nastanak ove boje, Slavac bio vredan pa je već objavio, tako da - opet, ajte tamo pa čitajte! A dobra je baš, nemo da vas mrzi, ima ljubavi, preljube, ubistva, smrti, tragike, komike, svega! ;) Inače, ovde se Semjuel Beket uspešno krio i uživao za vreme okupacije! Pa kad je valjalo njemu... ;)
3. Gordes - opet jedno od najlepših sela u Francuskoj. Neverovatne spoljašnjosti (e sad, šta je kod sela spoljašnjost) iliti exterijera! Enterijer je ok, ali valjda se mi nagledasmo svega, pa smo se gotovo razočarali... U centar sela, tik ispod zamka nabili neki luna park, pa cika vriska odzvanja gde god da makneš! Ali opet, šta će ljudi, samo od turizma žive, a nezainteresovane male amere i ne možeš zabaviti umetnošću ili prirodnim lepotama! Ali kad bi se to oduzelo, ili kad se odšeta dovoljno daleko od urlane, jedan veeelikiii mir ovde vlada, kao da niko živ tu ne živi, jedna drevna atmosfera, čudno jako!
...ali nismo skrenuli levo kod Albukerkija, pa se obreli na putu za Avinjon. Kineskinja, dva portugalca, Slavac i ja. Kako smo bili u sopstvenoj režiji, kolima, prilagodismo se situaciji u sekundi, onako menadžerski, pa rešismo da posetimo šta se već ima posetiti u dolini Rone, pa ćemo kao da se vratimo u Provansu preko Alpa! Ma idealan plan, ne može da omane! Ne uzesmo samo u obzir da će u povratku biti mrak, pa da nećemo videti ni A od Alpa, ali ajde, zato smo ovde, imamo o mendžerisanju još dve godine da učimo! ;)
Prva stanica nam beše Montelimar, gradić poznat po proizvodnji nekog slatkiša od badema, jako popularnog u ovim krajevima, zbog kog moji roditelji umal bez zuba ne ostadoše, ali druga je to jedna priča! ;) Slatkiš vredni montelimarci počeše da prave još u davnom XVII veku, kad je badem bio donešen iz Azije u Francusku. Sem tog slatkiša, ima i neki zamak, sa izložbom moderne umetnosti naravno, ali mi smo se od silnih zamaka i izložbi debelo izoholili, pa veseli zamak samo kolima obiđosmo i to opet zahvaljujući grešci u logistici - pogrešnom skretanju! :))
Potom krenusmo u poset ekscentričnoj palati, kako je moja knjiga o Francuskoj najavila NAJGENIJALNIJU STVAR RUKOM NAPRAVLJENU KOJE MOJE OČI UŽIVO VIDEŠE!!! Nakon niza beskonačnih vrćenja u krug oko kružnih tokova (to je bio doživljaj i po, Slavac ima extra film kao dokaz), nađosmo zabačeno seoce, i u njemu takozvanu Idealnu palatu poštara Ševala (Palais Ideal du Facteur Cheval). Pročitajte kod Slavca priču o tome kako je jedan obični neuki lokalni poštar bio inspirisan da napravi nešto ovako veličanstveno! I onda 33 godine radio, radio i gradio, počeo sa 43! U selu ga smatrali ludakom, a čovek bre bio suvi genije! Što se mene tiče, u rangu sa Dostojevskim i Van Gogom! I neverovatna je stvar da ova palata nije jedno svetsko blago i da nije mnogo šire poznata... Nisam sigurna koliko će slike uspeti da dočaraju, ali ovo je nešto VELIČANSTVENO, verujte mi na reč.
Puni utisaka, stigosmo u Grenobl, u kome se slatkom žičarom odvezosmo do tvrđave na vrh brda iznad grada, odakle je trebalo da pukne silan pogled na Alpe, jer je Grenobl jelte tzv. kapija Alpa, no magluština napravi zajeb, pa i nije bio neki breathtaking doživljaj... Ali žičara je bila dobra, po 4 staklene povezane lopte, svaka za po 6 osoba, idu gore/dole na dve žice (hehe ovo počelo ko neki zadatak iz matiša - ako svaka lopta u proseku ide sa 60% popunjenog kapaciteta i ako je cena jedne vožnje 5 eura, koliko je isplativost posedovanja žičare, ako su troškovi održavanja...? ;)) Kod Grenobla je još zanimljivo pomenuti da leži na dve reke, od kojih se jedna zove ISER! Hehehe :) Aerodrom im se čak zove "Grenoble-IsERE" :D Slavac i ja se cepali kad god vidimo tablu za aerodrom, drugi nas samo belo gledali... :) E da, imaju i "Rue de Belgrade" iliti Beogradsku ulicu! :) Braća francuzi! ;)))
A onda polakice uz Alpe, ali skontasmo da nam je mrak već za petama, pa ipak usmerismo ka kući. Napoleonovim putem, preko mesta simboličnog naziva "Corps", pa Gap, pa Sisteron i konačno Aix. Dug put to beše. I neobičan, ali i to je neka druga priča... Elem, evo slika sa ovog putovanjca, sve sem Idealne palate, koja je smeštena u poseban album, kako i zaslužuje.
Ziva je muka ziveti u Provansi. Toliko je to mesta da se obidje, a svako lepse od prethodnog. Sve mislis, e vala, to je to, e ne mogu da imaju lepse od ovog - kad ono, ni po sata voznje, a ti razjapljene vilice, sebi od odusevljenja dosao nisi, a vec 100 slika vise na kartici! Hvala onom preprodavacu jeftinih Memory Stick kartica po zilion puta, da ne bi njega, moji svakodnevni pokusaji postizanja beskonacnog niza fotografija bi bili svirepo osakaceni memorijom manjom od 1GB, pu pu pu! ;) Evo danas recimo (nije da se hvalim ;))) tri gradica/selica, znate vec na sta mislim - ako ste ovde redovni, skoro 400 fotki! Da da! Pa vi posle cik recite da sam ja ovde ko na odmoru!!! ;)) Radim bre ko crnac! ;)
(prim. prev. izvinjavam se na ovom politicki nekorektnom poredjenju, sunce mi bas u glavu udarilo)
A onda skontas da je Provansa jedan mizerno mali deo Francuske, koja jednostavno obiluje cudima! Od svega ti oni znaju da naprave dogadjaj. Ali ne onako jadno i budjavo, nabijajuci 'najveci cajnik u svetu' na prilaz gradu, nego lepo, ljudski i suptilno - muzejce, pa dvorac, pa preistorijski habitat (hehe, od stare srpske reci habitovati ;)) iliti naselje, pa seoce ko bonbon, pa tvrdjavica iznad grada odakle puca pogled ma do Skandinavije po bistrom danu ;)), pa rimski amfiteatar, pa akvadukt, pa arena - kad smo vec kod toga, trebalo bi francuzi da debelo plate italijanima za sve ove pare koje od turista pokupise na cuvene rimske atrakcije! Doduse i mi koji dinar otkinemo na turske zaostavstine po Srbiji - pa posle ljudi kazu da je lose kad te druga kultura okupira! ;)
Sta ja u stvari ovde htedoh reci - da, da je bio busy vikend, radilo se, raaadiloooo, slikalo se debelo, putovalo se, obislo se n mesta, bice postova, bice slika, bice svega! :) Dakle, ne menjajte blog, na pravom ste mestu! ;) A ja odoh malo da umorne kosti u krevet spustim, ova lepota na sve strane mi dusu izmori! ;))
Iliti, išla ja kući! :)
Letela, preciznija da budem: Marsej-Milano-Beograd, a onda, samo šest (šmrc, šmrc) dana kasnije Bg-Milano-Marsej. A kući ko kući, šta reći, milina, uživancija, najdraži&najslađi ljudi na svetu, tetošenje, maženje, paženje, objedanje u velikim količinama - jelo mi se šta god, samo da je maaasnoooo - ovde se ispostih od silne ribe i leguma ;) viđanja, viđanja, viđanja... i opet ne stigoh da se vidim sa svima, ma ni da se javim svima, a i čini mi se da se ni sa kim ne videh dovoljno... Ali to je valjda to prokletsvo života "preko"! ;)
I prođe to za tili čas, krećem ja nazad, ali ovaj put niko bre ni suzu da pusti! Ko u Pančevo da idem... Cccc, ne znam šta da mislim o tome, mada ako ikad budem imala terapeuta, kladim se da će imati pune ruke/uši posla! ;)) A onda aviončići, sve manji od manjeg, onaj za Marsej je čak imao i veeeliiikiiii propeler napolju, i to ko za inat, baš kod mog prozora, i pravio je jednu strašnu buku i tresao se i mrdao i klimao i sve u svemu - malo je reći da sam se prestravila! Ali pogled na Alpe što sam imala - nadoknadio mi je sve nokte koje sam od užasa pojela! ;)) Ma to je bre bio doživljaj, slikala sam beskonačno mnogo puta, može lepo ceo let da se proprati na slikama! ;) Postaviću ih ovih dana, pa ko baaaaaš bude dokon, moći će koji sat (na poslu ;)) da ubije! :P ;))))
Heheheh ovaj moj blog bukvalno postade ko Hajdi: Bilja u Francuskoj, na moru, u selu, na jezeru, u kanjonu... ;)))
Elem, dobri studenti nam izorganizovali piknik (inace, od francuske mnogo smesne reci pique-nique :)) na jezeru, a mi nepripremljeni stigli, ocekujuci nesto kao Palic, kad ono - jezero (Lac de Sainte Croix) veeelikooo, prelepoooo, netaknuta priroda, voda safir-plava, a laaaaadnaaaa ko guja! ;)) Zanimljivo je da se naviknes, cim ti se udovi odmrznu; posle 15-ak minuta cvokotanja, postane ko bara, ma ne bi iz vode izlazio... :)
Uglavnom, dan bio savrsen, plivkenje, pa ruckic, pa kanuisanje po kanonu reke Verdon (najveci kanjon u Evropi, eeeej, nije mala stvar! ;)) Veslala ja SAAAAT vremena, sama sebi u ocima porasla! ;))) Tu su i slike da posluze kao dokaz! :)
Na pocetku, da se razbije zabluda, provansalsko selo sela nije videlo! Nema tu ni krave, ni kokoske, ni smrada, ni seljaka koji se bodu vilama! Samo livade na kojima rastu lavanda, masline i suncokreti, smestene oko lepih malenih gradica. Prodjosmo mi kroz pet takvih "sela"; svako na svoj nacin lepo, sa uskim ulicicama, slatkim kucicama sa plavim ili lila zaluzinama. Pa na obodu ima zamak ili neki izvori, pretvoreni u banju, ili izletista. A sve cisto, nema nigde ni djubreta, ni papirica, kafei i pekarice na svakom cosku, lepo bre MNOGO! A ja ocekivala nesto kao Lunovo selo, samo sa lepsim kucicama i sa gomilama lavande hehe! :) E da, na zalost, ne osetismo te opojne mirise lavande jer je sve obrano tamo negde sredinom leta... Znaci, ko planira da posecuje Provansu, najbolje vreme je sredinom jula, pre branja; u mestu "Lavansole" tradicionalno organizuju festival lavande i kazu ljudi koji su bili da kilometrima naokolo sve intenzivno mirise; valjda zato Provansu zovu 'parfemom Evrope'! :))
Nase odrediste je bilo selo "Manastir Svete Marije", izniklo u podnozju planine-stene sa manastirom, izgradjenim nakon sto su kaludjeri u petom veku naselili pecine u steni. Manastir se nalazi izmedju dve jako visoke stene, a zanimljivo je da su vrhovi tih stena povezani lancem (dugackim 135m, teskim 150 kg ;)), na cijoj sredini visi zlatna zvezda 1.25m siroka. E sad, ta zvezda je nesto kao obelezje grada (tj. sela) a fora je u tome da se ne zna tacno ni ko ni kada ju je prvobitno postavio! Zna se samo da je stara minimum 450 godina, a sve ostalo spada u domen legendi.
A selo - lepo i prelepo, takvo da na svakoj kuci imas bar neki detalj koji bi uslikao! Vodopadi, preslatke radnjice, postavka moderne umetnosti po celom gradu, manufakture porcelana, a sve ocuvano, kao da si vremeplovom vracen tamo negde u srednji vek! Da ne trucam dalje, shvaticete poentu iz slika!
Evo konacno da se obznane i figure mojih novih drugara! :) A sad mozete da se igrate pogadje, ja cu navesti zemlje iz kojih poticu, a vi probajte da ih povezete sa likovima! Dakle: Kina (svakako), Indija (razumljivo), Srbija (a sto pa ne bi bila na trecem mestu po brojnosti?!? - kod nas je upravo taj slucaj - Slavca i mene ima samo malo manje nego indijaca i kineza sto je -kgh kgh ne mislim po kilazi, sram vas bre i stid bilo sto ste to i pomislili!!! ;)), Vijetnam, Malezija, Zimbabve (e jbga, ovo ce biti zicer ;))), Kambodza, Trinidad&Tobago, Meksiko, Portugal, Pakistan, Juzna Koreja i... Holandija (hm, ovo je u stvari trebalo da bude odnemoc, jer covek nije na slici hehehe).
Aj sad na posao! Najboljima sledi nagrada! ;)
Dragi i drage,
Okačeni novi albumi: iz Monaka (svež, od juče, preporučujem da se pogleda uz kaficu :)) i iz Marseja (od prošle subote - trebalo je ovaj da okačim ranije, sad je jadni Marsej pao u zasenak ovih buržujsko-turističkih gradova, ali eto - takav je život, ili što bi francuzosi rekli "C'est la vie!"). Dakle, ako budete pratili sledeći link BILJAK U FRANCUSKOJ odvešće vas do mojih albuma iz Francuske, gde ću ubuduće kačiti raznorazne slike, pa ko voli - nek izvoli! ;)
Takođe, i Slavka kači slika i slika, možete ih videti kad kliknete Slavkine slike na netu. I još samo reklama za Slavkin blog, jer smo ovde zajedno i jer nam se skoro iste stvari dešavaju, pa pratite naše doživljaje i na Blog - by Slavac! :)
A sad odo' ja da ručam, otvorila se menza na faxu, a hrana je mmmmmmmmm yummieeeee :)))
Vođene ovom sjajnom latinskom poslovicom, rešene da živimo kako se ovde živi, zapucamo Slvc i ja večeras na tekmu - da se to gleda ragbi, da se navija za Francusku, da se vidi o čem se bre tu radi! Ovde nacija pobazijala - danas počelo svetsko prvenstvo u ragbiju, već danima se samo o tome priča, današnje besplatne novine izdanje celo ovoj sumanutoj igri posvetile (ni juče nije bilo mnogo drugačije - jedva i da su pomenule mučenog Pavarotija), naš profesor francuskog -Monsieur Casanova (jes bogami, tako se čovek zove - a i priiistaaajeee muuu :)), koji se jadan trudio da nas integriše što je više moguće za ovih 10 dana intenzivnih časova je neprestano ponavljao kako je ragbi u Francuskoj A MUST! Lože se ko blesavi na to, pa onda na fudbal (naš brate, obicni evropski fudbal), pa 10 praznih mesta, pa ostali sportovi!
A ragbi - moji vi, ne znam šta bih rekla... (Unapred se izvinjavam poznavaocima i poštovaocima ovog sporta na krajnjoj ignoranciji koju ću upravo da javno iskažem! ;)) Oooogromni neki muškarci, ko kromanjonci, listom četvrtastih glava spojenih sa jednako širokim vratovima, koji se rvu, krljaju, biju, lome, guraju, skaču jedni po drugima, krvavih glava okolo trče i pokušavaju (ili na najsurovije moguće načine sprečavaju pokušaje - čini mi se da čuh da je dozvoljeno sve sem vučenja za dres!!! O.O ) onu veselu jajastu loptu da nekako probace kroz one dve močage ili da njome pipnu neki specijalni deo terena (što ovim francuzima večeras nikako nije pošlo za rukom, a pokušavali su, nije da nisu - mnogo je kostiju u rukama i nogama ovih savremenih spartanca pritom bilo žrtvovano, garantujem vam ja kao laik! ;)) pritom dodajući loptu samo ka pozadi ili bacajući je napred, ali sa pravom da je dohvati samo onaj ko je bacio; ako sam ja uopšte dobro shvatila pravila... Da sumiram, jedna agresija STRAAAŠNAAAA, jedan užas! Ja nisam mogla a da se ne zapitam 'gde je bre ta francuska sofisticiranost, na šta liči da takav jedan narod uživa u ovakvom jednom barbarstvu?!?'
E da, kao vrhunac, naš večerasnji host nam pokaza (sa YouTube-a) 'haka' ples, neku vrstu tradicionalnog woodoo plesa tima Novog Zelanda, kojim se kao mole bogovima za pobedu, a u suštini plaše protivnike, garant! Mene su bar prestravili, sa onim užasnim facama i urlikanjem i ratničkim pokretima - glb! Da ti se krv u žilama zaledi, no impresivno, mora se priznati - francuzi su toliko impresionirani 'hakom' da su cak napravili i postavili na počasno mestu u Marseju ove statue tima N. Zelanda od žive ograde i kovanog gvožđa, u pozi izvođenja 'haka' plesa - konsultovati sliku!!!
A evo i koji link, da bolje ukapirate o čemu je reč:
http://fr.youtube.com/watch?v=cle20lQg0Qs
http://fr.youtube.com/watch?v=8eGCsEQ15L4&NR=1
Proslavljeno filmom 'I bog stvori zenu' sa Brizit Bardo, ovo ribarsko seoce se pretvorilo u maleni grad, sarmantan i sladak. No pun bogatuna i njihovih pre-lux jahti. Sve se oko toga vrti. Ali kucice su slatke, ulice da sa njih lizes kako se sjaje. Bejasmo u tvrdjavi na vr' brda, gde je postavka izlozbe moderne umetnosti, ali vrloooo zanimljivaaaa. Potom krstarenje brodicem od 1h, koje se pretvorilo u obilazak poluostrva na kome imaju kuce bogati i slavni - pa vodic pricao koja je cija (Stalone iznajmljuje jednu stalno, Brizit Bardo svoju poklonila drustvu za zastitu zivotinja, Tatjana Jeljcin otkupila od necaka Fransoe Miterana neko ludilo od vile...) i koja ima koliko soba, kupatila, kvadrata, koliko vredi... Kuce impresivne, nema sta, ali bese malo bezze ici ko paparaco i buljiti u tudje kuce! No za 8e, prihvatljiva zabava! ;))
Bila ja večeras u ovdašnjem Metrou, u Krnjači (neki huge shopping centar + hipermarket, 10ak km od grada), malo da hrane nakupujem za jeftine pare! (još ne rade menze, pa poskapavasmo nesrećnici od gladi!) Naletim na neku extra rasprodaju odeće, pa se zanesem, pa silno vreme protraćim isprobavajući kojekakve modne ajteme. ;) Na kraju se silno iznerviram jer ništa pametno nisam našla, pa kupim neke budalaštine, čisto da ne bude da sam za džaba tu dangubila! Potom nakupujem nečega za prehraniti se, između ostalog nekakvu paštetu obećavajućeg izgleda. Ispostavi se malopre da je od zeca (rečnik bar tako kaže ;)) a na degustaciji ne da nije prošla, nego umalo dušu ne ispustih kad je samo otvorih! Neki smrdljivi mesni narezak, pun nekih komadina mesa, čega li, koji pliva u nekoj vodici. Pu! Otišao zeka u kontejner odma! Na reciklažu! ;) No da se ne rasplinjujem!
Elem, požurim na bus, da stignem kući u dogledno vreme, jer smo imali dogovoren izlazak u neki kao restoran. Pogledam na sat - pola 9, ja kontam, extra, taman sam u 9 kući, sve ima da stignem! Kad ja tamo - ono međutim! ;)) Poslednji bus koji tuda prolazi otišao u 20:11!!!!! O.O A tržni centar radi do 22h. EEEEEJ!!! Pa gde je bre tu zdrav razum i logika?!? Ko je mogao i da pretpostavi?!? Vražja Francuska i njihov idiotski vozni red!!!
Uglavnom, ja se tu najstrašnije unezverim, prestravim se - tačnije, jer se nalazim u jebenoj francuskoj Krnjači, bez igde ikoga koga mogu da cimnem da dođe po mene i sa 7 eura u novčaniku!!! Stanem da psujem, da proklinjem: momenat kad mi je palo na pamet da kupujem hranu, pa svu onu odeću koju sam isprobavala, pa ovu koju sam kupila, pa komad po komad (da ne kažem konzervu po konzervu ;))) hrane iz kese.... A sve se potajno nadam da je možda to kao kod nas, da možda bus extra kasni, pa će baš sad da naiđe. Ali džaba! Prokletog prevoza nema, pa nema! Napravim ja odma ratni plan, krenem na parking sa namerom da salećem pošten svet, da umolim neku dobru dušu da me odbaci u centar grada! Kad ono - nisu svi ko onaj babac od juče; kako stanem na put kolima i počnem da mašem kesama i da pričam engleski, ljudi klimaju, kao ne razumeju me ništa, daju gas i kidaju! Tako nekoliko puta! Ja već izgubila nadu, samo što ne priđoh nekim marokancima sumnjivog izgleda da im prodam digitalni aparat!
Naiđe utom mlada jedna devojka u nekim drndavim kolima, ja onako očajna, stanem i pregradim joj put, u smislu 'sestro mila, pomagaj'! Devojka, šta će, skenu sa puta, parkira se; izobjašnjavam joj ja moj slučaj, ali ona naravno ne zna engleski, samo po koju reč; a ja naravno natucam francuski, a od prpe mi se jezik zavezao pa ne znam da kažem ama baš ništa! Nogama i rukama se mi tu sporazumesmo, devojka reši da pomogne, pa se nacima živa da sazna broj najjeftinijeg taxija, zove n ljudi, niko ne zna broj nikakvog taxija - to je ovde ko tabu, ne možeš videti taxi, ni za leka ga nema! U jadno doba, javi joj neko neki broj, ona pozva, pa stade da se raspituje pošto bi bilo do centra grada iz te nedođije - 20 eura, minimum! Ja se ubijem u pojam, pokažem kako je 7 sve što posedujem, a devojka tu (konačno! ;)) izjavi kako bi me ona odvezla drage volje, iako ne ide zglave u tom pravcu, ali eto ona tek pošla u kupovinu! Skočim ja do neba od sreće, pokažem mojoj novoj drugarici (odma' je uznepredovala do tog cenjenog zvanja ;)) kako to nije ama nikakav problem, da može da me vodi sa sobom gde hoće, samo da me kad god doveze do centra! Pa milo njoj, milo meni! :)) Odemo mi lepo zajedno u šoping, ja po drugi put, kaskam za njom, a razjapila kez, ne mogu da ga obuzdam, spašena at last! :) Htedoh da joj kupim vino u znak zahvalnosti, a ona ni da čuje! Prosto se uvredi, kaže da razume u kakvom sam se sranju našla, a i da bi valjda i ja za nju neko tako uradio da je ona u mojoj zemlji! (mislim se ja, e moja ti, veze ti nemaš...) Kupih ja na kraju neke bombone na kvarno, pa joj poklonih u kolima, pa samo što se u bratstvo ne upisasmo. Ja je slikala usput, ona me učila francuske neke psovke, ma put bio za 10! A ja sreeeeeeećnaaaaa ko kuče što sam safe :))) pa se samo kezim, i vise nego uobičajeno!! ;))
Doveze me ona lepo do grada, pa još hoće u dom da me vozi, da se ja ne cimam peške. Jedva je ubedih da nema potrebe, da ide svojim putem... Zahvalih joj se do groba i tu se mi u najvećoj ljubavi rastadosmo :) Moja spasiteljka i ja! :)
Stojim ja malopre na stanici, u centru, cekam bus do doma (sramota me i priznati - kad Slavac procita, ima da me prezre, jer je to manje od 10 minuta pjehe; ali u samoodbranu imam da kazem da sam bila stvarno opasno gladna (as always ;)) a i kupih danas sedmicnu kartu za prevoz, pa da se to sto bolje iskoristi ;)), a busa nema li nema. A par metara dalje stoji nekakva masinerija, za cedjenje prirodnih sokova od raznoraznih vocki i red se protegoooo, n ljudi ceka. Ko svaki posten srbin, pridjem ja da iz blizine osacujem sta se tu radi, sta se ceka, posto je, od cega je... Uzmem pa pride slikam - prirodni sokovi, od raznih vocki, poznatih i apoznatih ;) za 3e, a cede ih neke fine ribe: crnkinja, belkinja i azijatkinja (uh, to mi je extra problem, ne umem da raspoznam ko je odakle pa to ti je, sve mislim kinez - ono koreanac, pa pitam nekoga da li je vijetnamac, a on se silno uvredi jer je kambodzijanac - ako se uopste tako kaze!). Onako gladna, svakako pozeleh se okrepim jednim, ali dzaba, kad bus svaki cas treba da stigne, a nailazi na svakih 20 minuta, a red ogroman. Vratim se ja na stanicu i nastavim da kjuingujem ;)
Utom mi pridje neki babac (necu reci burzuj-babac, jer je to ovde pleonazam!) i poce nesto da mi prica na francuskom.
Ja: "Je suis desole, je ne compre pas! Parlez-vous Anglais?" (dakle, kazem da ne razumem i pitam moze li to na engleskom ikako)
Babac: "Oh, yes! My friend and I were wondering if you'd like some fruit juice?" i pokaza na stand.
Ja (zapanjeno): "I beg your pardon?!?"
Babac: "Well, we saw you that you were watching and didn't buy, so we wanted to buy you one!"
Ja se tu zgranem! Pomislim, kuku, kako li ja to izgledam, kad babe misle da sam neki pusti sirotan... Pa se na brzinu pogledam, a na meni najnovije pantalone koje posedujem, majica - pa pristojna brate, Levis japanke i ranac i pride nosim laptop - znaci po nasim merilima ne izgledam ko sirotinja, ama nikako! Objasnim ja babcu kako sam samo gledala i da nisam kupila jer ne bih da propustim bus; klima babac, ali nekako neuverljivo, oce da mi kupi sok pa to ti je! Srecom naidje bus, ja pokazah babcu da moram da idem, ona se tu bog zna kako izvini i objasni kako su one samo htele eto da se nadju pri ruci....
Moracu u buduce da ceznjivo gledam kola po ulici, mozda se opet nadje neka dobra dusa, pa mi pokloni neka! ;)
Nedelja. Vece. Oko pola devet. Klackam se ja vec 2 i po sata nekim drndavim autobusom iz Uzica. Vozac, dobricina stara, staje kraj svake bandere gde neko mahne, prevozi narod od kafane do okuke, sve se trese i drma, a jurimo 30km/h. Muzike u busu nema, jer nema ni radija. Sve smrdi ko tvor jer se Gucha upravo zavrsila, pa se pijani svet ukrcao u Cacku u jedini bus koji prima sve ljude dobre volje, spremne da stoje do Beograda, ili dokle vec treba.
Elem, u takvoj jednoj atmosferi, vesela druzina stize do Ljiga. A na stanici 2 neka malena coveka i pa.. hm... jedna VELIKA 'zena'. Usred Srbije, U Ljigu, stoji na stanici jedna starija osoba, sa dugom sedom kosom, jaaaako nasminkana, sa veeeelikim rukama, i veeeelikim nogama (broj bar 44) i klasicnom muskom facom. Ali - u zenskoj odeci, sa zenskim glasom, zenskom torbicom, i sa puno i prepunom pijacnom torbom na tockice!!!
Stade vozac, pa on i suvozac izletese napolje da pomognu 'gospodji' da unese torbu, jer nece gospodja da se rastavi od svoje torbe ni za zivu glavu! Nabise oni to nekako u prolaz izmedju sedista, tu se gospodja pohvali kako su to njene rodjene sljive, iz njene baste, ona ih skupljala svojim rukama. Pa stade da prica kako ce ona od toga fini dzem i sirup da napravi, jer to jedino pomaze njenim devojkama u problemu sa probavom. Stadose druge zene po busu da se raspituju za recept, elem kucna atmosfera se napravi za cas. Tu se gospodja poveri gospodji kraj sebe kako ima u novcaniku 12 dinara, kako je greskom po nekim ljudima poslala sa BG sva dokumenta i sve pare. A vozac taman bio zaboravio da ljudima koji su usli u Ljigu naplati kartu, jer mu paznja bejase odvracena smestanjem tih sljiva po autobusu, pa se sve lepo namestilo za gospodju.
Putovasmo mi tako jos 2 sata do BG. Ko je u medjuvremenu izlazio, isao je na zadnja vrata, sto je znacilo da ona sedista koja vise na tim vratima moraju da se dignu, a ljudi koji na njima sede ustanu. I tako n puta do bg-a, jer se od gospodjinih sljiva napred nije moglo proci.
Na ulazu u BG, ustade gospodja i viknu vozacu: "Majstore, moze do Radnicke br. x?" Vozac ljubazno rece "Ali gospodjo, mi ne idemo tuda!" Gospodja: "Ali to vam je najkraci put do sajma, pokazacu vam ja, nista ne brinite!" Vozac: " Gospodjo, ne mogu ja da razvozim ljude po kucama, nisam ja taxi! Stacu vam na pocetku ulice, pa imate samo malo posle do kuce." Gdja: "Ali kako mislite da ja vucem ove silne sljive 1 km do kuce?!?" Jedva tu vozac objasni kako NE SME da razvozi narod kucama, gospodja ljuta ko ris, pristade da joj stanu na pocetku Radnicke. Nepropisno majstor stade, ostavi volan, pa on i suvozac iznesose torbu sa sljivama ispred busa, gde se nekako vozac seti da nije naplatio kartu. Gospodja, mrtva-hladna, rece kako je tek po ulasku u bus utvrdila da ima samo 12 din, te da nikako ne moze da plati kartu! Covek tu podivlja, pocne da preti milicijom, a gospodja, i dalje ljuta sto nije dovezena ispred zgrade, ali videvsi da je vrag odneo salu, izvadi iz torbe "jedan njen proizvod" i tutnu vozacu u dzep. Vozac tu spusti loptu, kopka ga sta li je u kesici, pa pusti gospodju da odrola svoje sljive u pravcu Radnicke. Udje u bus, krenu, pa negde kod Ade konacno otvori svoj dar - jedne nove, pamucne nazuvice, sa nekim cveticima, broj 30ak!!! :D :D :D
Do stanice je veseli majstor psovao i govorio kako 'ma samo da je mladja, ma pokazao bi on njoj, na ovaj ili onaj nacin...' uz opste kikotanje svih nas mladjih, koji smo jedini u busu shvatili da to i nije bas genuine gospodja! :)
Cao Bee-Bee!
Ovo su moguci razlozi zbog kojih ti nisam pisao u proteklom periodu:
crk'o mi kompjuter
nisam imao para da uplatim vreme
nisam stigao da odem da uplatim vreme
mrzelo me je da uplacujem krenuo sam da uplatim,ali su me zgazila
kola
kamion
autobus
motocikl
bicikl
riksha
ono chudno vozilo sto cisti sneg
avion
razboleo sam se
ucestvovao sam, na dobrovoljnoj bazi, u vrlo interesantnom naucnom projektu koji je za predmet imao ispitivanje vremenske granice do koje ljudsko bice moze da izdrzi bez kontakata sa spoljnim svetom
ucestvovao sam, za odredjenu sumu novca, u vrlo interesantnom naucnom projektu koji je za predmet imao ispitivanje vremenske granice do koje ljudsko bice moze da izdrzi bez kontakata sa spoljnim svetom
slucajno sam usao u neko stakleno zvono i nisam umeo da izadjem
odselio sam se u neku vukojebinu gde nema ni telefona,a kamoli interneta
prezirem Bila Gejtsa i ne zelim da imam veze sa bilo cim sto ima veze sa njim
ozenio sam se i zena mi je izbrisala iz adresara adrese i brojeve telefona svih zenskih osoba(vrlo je ljubomorna)
lekarski konzilijum u kome su bili oftamolog,neurolog,psiholog i parapsiholog mi je zabranio koriscenje racunara
Vladimir Gavovic koji te poznaje mnogo bolje i duze od mene mi je rekao da si mnogo los covek i da treba da prekinem sve kontakte sa tobom
sam sam zakljucio da si mnogo los covek i da treba da prekinem sve kontakte sa tobom
sam sam zakljucio da nisi los covek,ali da mnogo smaras i da je bolje da te izbegavam da se ne bi bez potrebe bedacio
izgubio sam daljinski,a kompjuter je tako daleko od televizora
kompjuter mi se nalazi pored prozora i pored radijatora tako da mi je ili mnogo vrucina pored njega ili duva promaja
bio sam ljut zbog filma(jos jedna u,cini mi se,beskrajnom nizu tvojih briljantnih ispala)
frka mi je zbog cokoladica(za sta,bre,cokoladice?)
ugojio sam se i stolica pored kompjutera ne moze da izdrzi moju tezinu,a i da moze prsti su mi suvise debeli da bih mogao normalno da koristim tastaturu
zaboravio sam gde mi je kompjuter
znam gde mi je kompjuter,ali sam zaboravio gde mi je tastatura
zaboravio sam gde zivim
vise ne volim ljude i druzim se samo sa zivotinjama i kompjuterskim igrama
SIT SAM ISPALA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
tvoji roditelji su provalili u vas inbox i diskretno mi napomenuli da ne bi vise trebalo da pisem pisma njihovim cerkama(tebi i Sandri) ukoliko zelim da ostanem ziv
zaboravio sam skoro sva slova
bojim se kompjutera
citao sam u nekim novinama da ekran mnogo zraci i da moze da se dobije neka bolest od pisanja pisama
moja sestra non-stop igra igrice i ne mogu od nje da dodjem do kompjutera
po ceo dan citam Dostojevskog i ne pada mi na pamet da napisem ni slovce
secas se one vukojebine sa pocetka?E, tamo sam pustio bradu i sad se borim za slobodu nekih Indijanaca
utripovao sam da sam Che pa su me zatvorili u ludnicu i navukli mi ludacku kosulju pa nemam slobodnu ruku i ne mogu da pise(a)m
oteli su me vanzemaljcioteli su me vanzemaljci,oplodili me i sad imam bebu pa mi ona oduzima svo vreme(velika je to odgovornost)
umro sam
Eto.Mozes da izaberes bilo koju od gore ponudjenih varijanti i veruj mi za koju god da se odlucis neces biti daleko od istine.Evo sad cu da ti pisem pismo. Sta se radi?Sta ima novo?Citao sam pazljivo sva ona tvoja pisma i mogu ti reci,Biljo,da si ti potpuno odlepila.Ja ono bas nista ne razumem.Super mi krene; ono from,to,subject,Zdravo i onda mrak. Citam jednom,dva,pet,deset puta, odstampam pa onda okrecem naopacke,postrance,citam naglas, u sebi, napisem svaku rec na posebnom papiricu pa onda kombinujem, upotrebljavam neke nemacke tehnike iz II svetskog rata za desifrovanje i dzaba.Koji je ono jezik?Mogu ti reci da sam se cak vrlo zainteresovao,kao vrstan filolog,za proucavanje tvojih pisam sa naucne stane.Uspeo sam da zainteresujem i neke svoje profesore tako da ti mogu reci da su tvoja pisma vruca tema ovih dana u visokim beogradskim filoloskim krugovima.Cak cujem da su ze za njih zainteresovali i neki ugledni psiholozi. E, shalim se, super su pisma.Keep up the good work i nemoj da te obeshrabri izvesna neredovnost u dinamici odgovora veruj mi da dajem sve od sebe da ti sto cesce pisem jer mi predstavlja prilicno zadovoljstvo e sad stvarno vise ne znam sta da radim sa ovom recenicom. Cao ,cucemo se, videcemo se i icicemo konacno u jebeni zoo.Morao sam da ti posaljem i jednu predivnu navijacku pesmu koju obozavam i koju bih voleo sa nekim da podelim, a eto ti si tu.
P.STrebalo je da kazes:E,pa izvini nisam stigla da ti zauzmem mesto, 'ajde sedi ti na moje ja i onako ne bi trebalo da gledam film imam sutra neki kolokvijum i treba puno da ucim.A ja bih rekao:Ma daj, ne seri sedi gledaj film ja ionako ne volim Vendersa nesto preterano.I sve bi bilo super. Par objasnjenja:Poor Scouser Tommy je pesma navijaca Liverpoola.Skuzer je naziv za Liverpudlijanca.Toffees je nadimak za Everton, njihove najljuce rivale.Rush je cuveni centarfor Liverpula strelac cetiri gola u legendarnoj pobedi nad Evertonom od 5-0.O Spion Kopu cu ti pisati neki drugi put.
Ja lično nemam neki naročit stav o petku trinaestom.Zbog prethodnog iskustva valjda. Nisam se na pertlu saplitala i upadala u ovorene šahtove na taj dan, nisu mi klaviri padali na glavu... A i roditelji me nisu baš gajili uz filmove o Džejsonu! ;) But still, veliki deo zapadne civilizacije se danas oseća nelagodno, pa ja eto nađoh za shodno da napišem koju na tu temu! ;)
Elem, pročitah da će 13-og aprila 2029. godine - petak 13. inače - asteroid "2004 MN4" umaaaal' udariti Zemlju! Odnosno, neće je udariti zglaaave, ali je poenta dogadjaja to da će gooolim okom biti vidljiv kao neverovatno sjajan taj asteroid dok bude blizu nas proletao! A kažu (u NASA-i kažu, a ne neke babe :P ) da u istoriji nije bilo slučajeva kada se tako nešto tako dobro golim okom moglo videti! Ako sam ja uopšte dobro skontala celu priču! ;))
E sad, mene je tu naročito potreslo to što će taj događaj u suštini još kol'ko sutra da se desi. Očas posla i 2029-a god. Ja ću biti neka polu-bakuta, na pragu svoje pedesete, i činiće mi se da kao juče da je bilo kad sam o tome čitala i blogovala! Jes jes, vreme leti (a i zimi ;))) - o božsakloni. Kao juče da je bilo kad sam (tačno pre mesec dana, negde baaaš u ovo vreme) pisala onaj post o moru. A more došlo, pa prošlo, pa i razglednice doputovale čak (kome nisu: ' blame it on the... DHL! ;))) A i boja mi se sprala već!
K'o da 'ni luk jela, ni luk mirisala!' ;)))
Jede se meni jedna sooočna, vruuuuuća, maaasnaaa kompletara već daaanima. Sanjam kako ulazim kod 'Šuljage', tražim jednu lepinju sa sve i čeeekaaam, čeeeekaaaam a nje nemaaaaaa... Muke žive.
Opsednuta do krajnjih granica mirisom pretopa koji sanjam, progooglujem ja sad malo, kad ono - naša mila, naša jedina i draga pronašla svoje mesto na Wikipediji!!! :))) Ooo ponosa koji me obuze, da vam je samo znati! Ma taj lokal-patriotizam je čudo! ;))
Konačno svi mi fanovi možemo da se dičimo i nad slikom balavimo a vi ostali možete da pročitate o čemu se tu u stvari radi, pa možda i da probate u kućnoj radinosti neku zgotoviti (ako se za to odlučite, jedan savet koji će vam dobro doći: poklopac nipošto ne stavljajte u rernu inicijalno, nego tek pred sam kraj pečenja lepinje!)
Aj sad brzo na http://sr.wikipedia.org/sr-el, pa ukucajte 'komplet lepinja' i... svet više nikad neće biti isti! Tj. kad se navučete, vaša linija više neće biti ista! ;)))
Godisnji.
C'est fini. Over. Gotov. Zavrsen.
A leto jedva da je pocelo. God damn!!! No, da ne iskazujem sad svoj jad i cemer, splin i camotinju povodom toga (bojim se izgubicu i ovo malo mukom stecenih citalaca ;)) ), prebacujem se na druge teme (a kad me zal za morem malo prodje, bicu u stanju i da napisem koju rec o my precious africkom odmoru, pa cu cak i slicicama pricu da propratim, da da :))
A od drugih tema, danas izdvajamo:
Izabrano novih 7 svetskih cuda! Ko nije u toku, moze da se apdejtuje na sledecoj adresi: http://www.n7w.com/
A koga mrzi, u pitanju su:
- The Pyramid at Chichén Itzá (before 800 A.D.) Yucatan Peninsula, Mexico - najpoznatiji grad-hram staaariiih Maja
- Christ Redeemer (1931) Rio de Janeiro, Brazil - ona huuuuge statua Hrista sa sirom otvorenim rukama, simbol otvorenosti brazilaca, cega li...
- svakako The Great Wall of China (220 B.C and 1368 - 1644 A.D.) China - jedina gradjevina na Zemlji vidjiva iz svemira (mada, sad onaj ludi narod u Dubaiju izgradio boga-oca nekih futuristickih objekata, moze biti da se vide i ona njihova vestacka ostrva! Kad smo vec kod toga - tamo ima neki hotel sa 7 zvezdica!!!! Eeeej! Sta bre moze da bude 7 zvezdica?!? U svakoj sobi po klon Brad Pitta da ti daje foot-massage dok lebdis u bestezinskom stanju i jedes tartufe prelivene smaragdno-platinasto-jestivom glazurom?!?)
- Machu Picchu (1460-1470), Peru - ostaci starog grada Inka negde na nekoj cuki na Andima, oooodavno na mojoj listi stvari za videti do kraja zivota ;)))
- Petra (9 B.C. - 40 A.D.), Jordan - iskrena da budem, meni najnepoznatija stvar na ovom spisku, ali eto, pripisacemo to mojoj opstoj nekulturi!
- The Roman Colosseum (70 - 82 A.D.) Rome, Italy - sta reci? Videsmo mi u Africi i jedan jos ocuvaniji od ovog, u El Jem-u, nekom malenom gradu usred Tunisa, impresivno, sjajno, nema zbora!
- The Taj Mahal (1630 A.D.) Agra, India - e za ovo mi bas milo! Covek iz ljubavi izgradio svojoj zeni koja se 'upokojila', pa kad je iz ljubavi, e i nek' je na ovoj listi, e bas vala!
Sem toga, da vidimo - stigli Stonsi u CG. Narod spreman, pogodne krilatice vec spevane "Sa Lovćena vila kliče dobro doš’o Džeger Miče“, ekipa kazu toliko uzbudjena od dolaska u Montenegro, da su od silnog uzbudjenja kofere sa stvarima po aerodromu zaboravljali! Hm, hm, hm 'uzbudjena'! Mi to kazemo malo drugacije, ali ajde, sve je to stvar notacije! ;)
E da, mozda ce nekog zanimati, ima neka nagradna igra - 100 ljudi koji najoriginalnije odgovore na pitanje tipa 'zasto Stonsi dolaze bas sad u Bg' dobijaju karte za dzabaka. Odgovori se salju na neku blicovu adresu, ali progooglujte vec, ne moze baaas sve na tacni! ;)
A sad, mili moji drugari & citaoci, vreme doslo da se i vasa koja cuje na neku od ponudjenih tema. A mozete i da promasite temu! Elem, bilo kako bilo (nekom nesto, nekom nesto ;)) ), od koga je dosta je! Ostajte mi zdravi, lepi i uzbrdo brzi! :)
"More, more,
ti si najljepsi za me kraj,
ti si prirode divan dar,
koji stalno me zove..."
Ode Biljak* sutra, odlete** na more***! :))
SRECA SRECA RADOST
SRECA SRECA RADOST
SREEEECAAAA UZIVANCIJAAAAA :)))
"Popis smo pisali tjednima prije puta, a svako brisanje nanosi bol,
svakoj stvari pravo mjesto nadji i ne prepustaj se svadji...
i ne zaboravi:
drveni ugljen, rostilj, tri ligestula,
suncobran, peraje, maske,
naocale za sunce, karte,
tenisice, termosicu, Tarzana,
Karl Maya, slauf,
badmington, japanke, loptu, sunku, speka,
fotoaparat
i veliki kanister s vinom"
* = pa ja, majka mu stara
** = moj PRVI let u zivotu!!! :))) WEEEEEEEEEE :)))))
*** = Port El Kantaoui (znam da ima zilion samoglasnika, pa ih naslagah proizvoljno ;)) - Tunis, Afrika
Krenuo jedan paketic put mile nam zemljice, moje slatke kucice, davnog 15-og maja, godine ove. Cenjeni posiljalac malcice omanuo adresu, pobrkao sta je zemlja a sta grad (hm, ko je uopste cuo za tamo neku Srbiju), ali sve u svemu - uredno poslao, debelo platio, preko nadasve pouzdane DHL kuce! Iz Evrope u Evropu, putovace ni 2 dana, ma milina, 21. vek, sve kako valja...
ALI!
Neka dobra dusa se malo zanela pri 'sortingu' moga paketica, ne beshe joj jasno koja bi zemlja mogla biti 'Belgrade' pa skontala da mora da je Belgija u pitanju, pa paketic u istu azurno i prosledila! Ipak B vamo, B tamo, nekoliko slova... Slicnost krajnje ocigledna!!
In the meantime, ja kulirala, chillirala, chekala, ne mogu da kazem da sam se zabrinula, jer naviknuti smo svi, nismo li, da postu ceeeekaaaas daaanima, minimum. Ni 10 dana proslo nije, poce Slvc da panici sto moga paketica nema, "zovi, zovi, ajde sta cekas". Zovnem ja jednom, dva put, tri put... operateri divni, ljubazni - pomogli bi kolko odma' ali neee moguuu mukice, nije do njih. Proveravaju u sistemu po 100 puta, traze po broju, padezu, rodu, ali moga paketica nigde... "Moze biti da je negde u Belgiji, u Briselu je notiran poslednji put... Vidimo u sistemu da se krece, ali ne znamo tacno gde i odakle... Moze biti da je primeceno da je posiljka pogresno poslata, pa je sada vracaju - negde... Cekamo samo odgovor od vise instance, znate, pisali smo im o vasem problemu, ali nikako da odgovore - verovatno rade na tome, pa da, da, jeste, i dalje rade na tome, ne znam sta tu nije jasno! " Usluzni ljudi, nema sale! I hvala im, jer sada, svaki drugi dan kad me pozovu da kazu da se posiljka i dalje krece i da ce mozda nekad i stici do mene (o tome ce me svakako obavestavati uredno), ja znam da je sve ok i da je moj paketic u sigurnim rukama!!!
Kopajuci po prastarim mejlovima, da nadjem najgenijalni mejl koji sam ikad primila, naidjoh na ovu genijalnu stvar, kojom bejah bila (pluskvamperfekat ;)) ) vise nego odusevljena svojevremeno! Steta bi bilo ponovo prepustiti zaboravu ovu zabavu miliona :))
http://fun.from.hell.pl/2003-11-24/bubblewrap.swf
No, najgenijalniji mejl ikad primljen je i dalje zagubljen :(( Sumnjam da je u Outlook Expresu, sa sifrom pre-Isusa-zaboravljenom, na mom prastarom racunaru koji 'radi' na 233MHz i odbija uporno da podigne sistem vec mesecima. U to ime, raspisujem konkurs za uspesnog (mladog, lepog i cistog ;) ) hakera koji uspe da spase staru postu sa moje drage, raritetne masine! NAGRADA: aaalooo, pa najgenijalniji mejl ikad poslat/primljen ce biti objavljen! Mogucnosti afirmacije, pomocu copy/paste-a kljucnih recenica - samo ovde znanih, u raznim elitnim krugovima drustava kojima pripadate su neogranicene! Dakle, ko se javlja???
