Redovna linija "Nova Varos - Beograd"

Nedelja. Vece. Oko pola devet. Klackam se ja vec 2 i po sata nekim drndavim autobusom iz Uzica. Vozac, dobricina stara, staje kraj svake bandere gde neko mahne, prevozi narod od kafane do okuke, sve se trese i drma, a jurimo 30km/h. Muzike u busu nema, jer nema ni radija. Sve smrdi ko tvor jer se Gucha upravo zavrsila, pa se pijani svet ukrcao u Cacku u jedini bus koji prima sve ljude dobre volje, spremne da stoje do Beograda, ili dokle vec treba.
Elem, u takvoj jednoj atmosferi, vesela druzina stize do Ljiga. A na stanici 2 neka malena coveka i pa.. hm... jedna VELIKA 'zena'. Usred Srbije, U Ljigu, stoji na stanici jedna starija osoba, sa dugom sedom kosom, jaaaako nasminkana, sa veeeelikim rukama, i veeeelikim nogama (broj bar 44) i klasicnom muskom facom. Ali - u zenskoj odeci, sa zenskim glasom, zenskom torbicom, i sa puno i prepunom pijacnom torbom na tockice!!!
Stade vozac, pa on i suvozac izletese napolje da pomognu 'gospodji' da unese torbu, jer nece gospodja da se rastavi od svoje torbe ni za zivu glavu! Nabise oni to nekako u prolaz izmedju sedista, tu se gospodja pohvali kako su to njene rodjene sljive, iz njene baste, ona ih skupljala svojim rukama. Pa stade da prica kako ce ona od toga fini dzem i sirup da napravi, jer to jedino pomaze njenim devojkama u problemu sa probavom. Stadose druge zene po busu da se raspituju za recept, elem kucna atmosfera se napravi za cas. Tu se gospodja poveri gospodji kraj sebe kako ima u novcaniku 12 dinara, kako je greskom po nekim ljudima poslala sa BG sva dokumenta i sve pare. A vozac taman bio zaboravio da ljudima koji su usli u Ljigu naplati kartu, jer mu paznja bejase odvracena smestanjem tih sljiva po autobusu, pa se sve lepo namestilo za gospodju.
Putovasmo mi tako jos 2 sata do BG. Ko je u medjuvremenu izlazio, isao je na zadnja vrata, sto je znacilo da ona sedista koja vise na tim vratima moraju da se dignu, a ljudi koji na njima sede ustanu. I tako n puta do bg-a, jer se od gospodjinih sljiva napred nije moglo proci.
Na ulazu u BG, ustade gospodja i viknu vozacu: "Majstore, moze do Radnicke br. x?" Vozac ljubazno rece "Ali gospodjo, mi ne idemo tuda!" Gospodja: "Ali to vam je najkraci put do sajma, pokazacu vam ja, nista ne brinite!" Vozac: " Gospodjo, ne mogu ja da razvozim ljude po kucama, nisam ja taxi! Stacu vam na pocetku ulice, pa imate samo malo posle do kuce." Gdja: "Ali kako mislite da ja vucem ove silne sljive 1 km do kuce?!?" Jedva tu vozac objasni kako NE SME da razvozi narod kucama, gospodja ljuta ko ris, pristade da joj stanu na pocetku Radnicke. Nepropisno majstor stade, ostavi volan, pa on i suvozac iznesose torbu sa sljivama ispred busa, gde se nekako vozac seti da nije naplatio kartu. Gospodja, mrtva-hladna, rece kako je tek po ulasku u bus utvrdila da ima samo 12 din, te da nikako ne moze da plati kartu! Covek tu podivlja, pocne da preti milicijom, a gospodja, i dalje ljuta sto nije dovezena ispred zgrade, ali videvsi da je vrag odneo salu, izvadi iz torbe "jedan njen proizvod" i tutnu vozacu u dzep. Vozac tu spusti loptu, kopka ga sta li je u kesici, pa pusti gospodju da odrola svoje sljive u pravcu Radnicke. Udje u bus, krenu, pa negde kod Ade konacno otvori svoj dar - jedne nove, pamucne nazuvice, sa nekim cveticima, broj 30ak!!! :D :D :D
Do stanice je veseli majstor psovao i govorio kako 'ma samo da je mladja, ma pokazao bi on njoj, na ovaj ili onaj nacin...' uz opste kikotanje svih nas mladjih, koji smo jedini u busu shvatili da to i nije bas genuine gospodja! :)