Vozni red istaknut na stanicama ima svrhu (lekcija naučena na teži način)

Bila ja večeras u ovdašnjem Metrou, u Krnjači (neki huge shopping centar + hipermarket, 10ak km od grada), malo da hrane nakupujem za jeftine pare! (još ne rade menze, pa poskapavasmo nesrećnici od gladi!) Naletim na neku extra rasprodaju odeće, pa se zanesem, pa silno vreme protraćim isprobavajući kojekakve modne ajteme. ;) Na kraju se silno iznerviram jer ništa pametno nisam našla, pa kupim neke budalaštine, čisto da ne bude da sam za džaba tu dangubila! Potom nakupujem nečega za prehraniti se, između ostalog nekakvu paštetu obećavajućeg izgleda. Ispostavi se malopre da je od zeca (rečnik bar tako kaže ;)) a na degustaciji ne da nije prošla, nego umalo dušu ne ispustih kad je samo otvorih! Neki smrdljivi mesni narezak, pun nekih komadina mesa, čega li, koji pliva u nekoj vodici. Pu! Otišao zeka u kontejner odma! Na reciklažu! ;) No da se ne rasplinjujem!
Elem, požurim na bus, da stignem kući u dogledno vreme, jer smo imali dogovoren izlazak u neki kao restoran. Pogledam na sat - pola 9, ja kontam, extra, taman sam u 9 kući, sve ima da stignem! Kad ja tamo - ono međutim! ;)) Poslednji bus koji tuda prolazi otišao u 20:11!!!!! O.O A tržni centar radi do 22h. EEEEEJ!!! Pa gde je bre tu zdrav razum i logika?!? Ko je mogao i da pretpostavi?!? Vražja Francuska i njihov idiotski vozni red!!!
Uglavnom, ja se tu najstrašnije unezverim, prestravim se - tačnije, jer se nalazim u jebenoj francuskoj Krnjači, bez igde ikoga koga mogu da cimnem da dođe po mene i sa 7 eura u novčaniku!!! Stanem da psujem, da proklinjem: momenat kad mi je palo na pamet da kupujem hranu, pa svu onu odeću koju sam isprobavala, pa ovu koju sam kupila, pa komad po komad (da ne kažem konzervu po konzervu ;))) hrane iz kese.... A sve se potajno nadam da je možda to kao kod nas, da možda bus extra kasni, pa će baš sad da naiđe. Ali džaba! Prokletog prevoza nema, pa nema! Napravim ja odma ratni plan, krenem na parking sa namerom da salećem pošten svet, da umolim neku dobru dušu da me odbaci u centar grada! Kad ono - nisu svi ko onaj babac od juče; kako stanem na put kolima i počnem da mašem kesama i da pričam engleski, ljudi klimaju, kao ne razumeju me ništa, daju gas i kidaju! Tako nekoliko puta! Ja već izgubila nadu, samo što ne priđoh nekim marokancima sumnjivog izgleda da im prodam digitalni aparat!
Naiđe utom mlada jedna devojka u nekim drndavim kolima, ja onako očajna, stanem i pregradim joj put, u smislu 'sestro mila, pomagaj'! Devojka, šta će, skenu sa puta, parkira se; izobjašnjavam joj ja moj slučaj, ali ona naravno ne zna engleski, samo po koju reč; a ja naravno natucam francuski, a od prpe mi se jezik zavezao pa ne znam da kažem ama baš ništa! Nogama i rukama se mi tu sporazumesmo, devojka reši da pomogne, pa se nacima živa da sazna broj najjeftinijeg taxija, zove n ljudi, niko ne zna broj nikakvog taxija - to je ovde ko tabu, ne možeš videti taxi, ni za leka ga nema! U jadno doba, javi joj neko neki broj, ona pozva, pa stade da se raspituje pošto bi bilo do centra grada iz te nedođije - 20 eura, minimum! Ja se ubijem u pojam, pokažem kako je 7 sve što posedujem, a devojka tu (konačno! ;)) izjavi kako bi me ona odvezla drage volje, iako ne ide zglave u tom pravcu, ali eto ona tek pošla u kupovinu! Skočim ja do neba od sreće, pokažem mojoj novoj drugarici (odma' je uznepredovala do tog cenjenog zvanja ;)) kako to nije ama nikakav problem, da može da me vodi sa sobom gde hoće, samo da me kad god doveze do centra! Pa milo njoj, milo meni! :)) Odemo mi lepo zajedno u šoping, ja po drugi put, kaskam za njom, a razjapila kez, ne mogu da ga obuzdam, spašena at last! :) Htedoh da joj kupim vino u znak zahvalnosti, a ona ni da čuje! Prosto se uvredi, kaže da razume u kakvom sam se sranju našla, a i da bi valjda i ja za nju neko tako uradio da je ona u mojoj zemlji! (mislim se ja, e moja ti, veze ti nemaš...) Kupih ja na kraju neke bombone na kvarno, pa joj poklonih u kolima, pa samo što se u bratstvo ne upisasmo. Ja je slikala usput, ona me učila francuske neke psovke, ma put bio za 10! A ja sreeeeeeećnaaaaa ko kuče što sam safe :))) pa se samo kezim, i vise nego uobičajeno!! ;))
Doveze me ona lepo do grada, pa još hoće u dom da me vozi, da se ja ne cimam peške. Jedva je ubedih da nema potrebe, da ide svojim putem... Zahvalih joj se do groba i tu se mi u najvećoj ljubavi rastadosmo :) Moja spasiteljka i ja! :)