Došlo vreme za Vaskrs na naš način :)

Proslavismo danas Vaskrs u krugu naše internacionalne IMMIT porodice! :)

Bilo mnogo slatko, zajedno smo farbali jajca u petak (javna zahvalnica mojoj preeeslaaaatkoj porodičici na bojama i sličicama pristiglim u pismojcetu :))) a potom ih i tradicionalno pokrcali danas. 40 belih finskih jaja beše žrtvovano ovom prilikom! :) Drugari nisu mogla čudu da se načude da postoji tako čudna tradicija, gde prvo uložiš trud i napraviš lepa šarena jaja, dva dana im se diviš a onda ih stucaš i pojedeš. Varvarski se to njima učini, pa neki čak odbiše da se uopšte tucaju sa svojim inicijalnim jajetom, oće ljudi da čuvaju hehe. Na žalost, nismo spemili neku klopicu da propratimo praznik kako treba, jer sutra imamo neku grdobu od ispita - stoga i ovaj post mora da se skrati, elem uživajte u našoj uskršnjoj pričici u slikama! :)

Mitä kello on?

Kello on kaksikymmentäkuusi minuuttia yli yhdeksän illalla.
(Huhtikuussa päivä on pitkä. Aamulla ja illalla on valoisaa.)


Sto se mene tice, ovo je zrelo za Riplija! Pola 10 uvece a dan sve u 16! Ne mogu ni da zamislim kako ce da izgleda krajem maja, kazu ljudi da ce tada sunce zalaziti samo na 2-3 sata i to negde posle ponoci! Cemo da proverimo, pa da izvestimo! :)

Aurora Borealis oko mene i u meni! ;)

Tačno pre mesec dana, dakle osmog marta, odlučila Aurora Borealis da ispuni moju VEEELIIIKUUU želju (zbog koje sam tada i potegla u Laponiju) i da mi se uživo prikaže. I to onako kako treba, u punom sjaju. Ne onako kako sam ja umislila da će to da izgleda, sa onom buđavom slikom sa moje terase od pre par meseci (sramota me i kad pomislim na to kako naivna bejah i pomislih da su severna svetla nešto tako prosečno).

Elem, osmi mart, vedro veče, predivno, oko pola devet, -24 stepena napolju; nas petoro se vozika od kolibe A do kolibe B, u kolima tooplooo lepooo, piči finska mjuza sa radija... Usred nekog belog, snegom prekrivenog puta, kako smo prošli tablu kraj puta koja je naznačila da smo konačno izLapeli (stigli u Laponiju - prim. prev.), ugledasmo neko zelenkasto svetlo na nebu ispred nas. Zakoči vozač, izletesmo bez jakni napolje i uh uh videsmo nešto veličanstveno!!! Svetlo koje po ceeeeelooom nebu, gde god pogledaš igra kao zavesa na vetru i non-stop se menja, pojačava, smanjuje, menja pravac, oblik... Uh ljudi moji, kakav osećaj! Ja sam skakala, vrištala, smejala se, drhtala od uzbuđenja, ma nisam znala šta bih sa sobom od sreće! Jednostavno neopisivo, bez sve šale! Mora da se doživi da bi se shvatilo! Bejah ja toliko ispunjena nekom suštinskom divotom, kao da sam spoznala The Meaning of Life itself! Ma shvatih da sam novi čovek! Eto dokle je došlo! Oprostih sama sebi sva sranja koja do tada slučajno ili namerno počinih i bejah toliko ponosna na samu sebe što sam baš tu i baš tada i zavoleh ceo svet i osetih da sam jedno sa prirodom i.... katarzu doživeh!!! ;) Da sam bila na nekom putešestviju da sebe samu potražim, tu bih se vala našla!

Šta dalje da vam pričam, Novi Čovek Biljak savetuje da upišete sebi u 20 stvari za uraditi u životu - videti Auroru uživo! Neuporedivo iskustvo, verujte mi! :)
Na žalost, naši veseli digitalni aparati nisu uspeli ništa da zabeleže, treba za to barem polu-profi kamera, obavezan tripod i ekspozicija barem 15 sekundi i ko zna šta još. No na svu sreću, tu su slike sa neta koje su genijalne, mada nije to to, poenta je baš u pokretu - no tu je YouTube i entuzijasti koji svoje snimke rešiše da podele sa ostatkom sveta! :) Evo ga jedan video koji je o Aurori Australis doduše, ali neki delovi mnogo liče na ono što sam ja videla, pa ga ja naročito gotivim.


A potom da vidite i kako su naše kamere zabeležile ovaj prirodni fenomen - Jose: "There is nothing in the camera, but it's beatiful!!!" hehe: