Utreht - slike, kultura, istorija, info, svasta nesto

Jedva po sata udaljen od Amsterdama, Utreht je grad prepun studenata i mladih ljudi koji se u nedostatku priustivog smestaja u A'damu* ovde naseljavaju. Drugi grad u Nizozemskoj po broju kulturnih dogadjaja koje hostuje. Ima kanale (cak 2 ;)), coffeshop-ove, videh i vodenicu na periferiji. Od interesa takodje jer ce se kod Slavca, Merie i Kena tamo moci za dzaba od februara povremeno spavati! :)


Tu su i crkve sa statuama rascopanih glava - nekad bejahu katolicke, a onda protestanti dodjose na crkvenu vlast, pa to i oznacise prikladno! ;) Iz istorije valja izdvojiti dve stvari: stvar 1) do Utrehta cak nekad sezalo Rimsko carstvo i stvar 2) do zlatnog doba holandske istorije** bio prestonica oblasti koju sad cine Holandija i Beligija zajedno, a onda neko skontao da je Amsterdam ipak lepsi ;) pa veseli Utreht pao u zasenak. Skorija istorija obelezena jednim bitnim dogadjajem: ja licno Utreht posetila, tamo negde jos u septembru, evo i sta sam sve videla! :)


*prim. aut. A'dam je Amsterdam u holandskom zargonu, Roterdam je R'dam
**ccc, pa zar to ne znate? ;) Tamo negde oko 17og veka - doba kad su holandska trgovina, nauka i umetnost bile medju najcenjenijima u svetu.

Lost and found jacket!

Noćas oko 2am u Tilburškom noćnom klubu Cul de Sac vaš dopisnik skontao kako mu je neko maznuo jaknu. Da ne kažem: đornuo! Upravo navedena je visila na čiviluku usred kluba, prekrivajući ranac koji je sadržao sve moguće: novčanik, aparat, dva telefona i koješta pride. Dakle, tu negde oko 2 opazih ja da ranac visi gde i treba, sa neizmenjenim sadržajem, ali da jakne nigde nema, ko u zemlju da je propala. Bacismo se nas sedmoro na potragu, od zida do zida, od ćoška do ćoška, žalismo se konobarima ("što niste stavili jaknu u garderobu, ko vam je kriv"), zavirivasmo detektivski među pušački narod na terasi ali džaba, nema pa nema. A napolju ciča zima! Utešiše mene tu nekako drugari ("dobro je da je ranac tu... ma ionako si se žalila da ti je ta jakna prekratka... to neko garant greškom odneo, sutra će da vrate siiiigurno... ovo je samo dokaz da imaš dobar ukus, od svih jakni baš tvoju neko odnese"), raspodelismo nekako njihove jakne i džempere na ravne časti, dadoše mi kavaljerski jaknu 10 brojeva veću da obučem da ne umrem na bicikli do kuće i rešismo da se igramo razlaza, svi iznervirani zbog tog bezočnog lopovuka!

Vozimo se tako nazad kuci, ulica neka zabačena, pusta, samo jedna nekakva osoba pjehe trotoarom ide. Dobiciklah ja bliže, vidim poznata mi jakna na devojci. Hm! Ma ne može biti, no way, mora da mi se prosto priviđa! Odvezem se ja malo ispred nje: poznat mi bre šal na devojci! Tu se prosto oduševim, jer koja je šansa da medju n ulica u Tilburgu slučaj nanese i mene i moju lopovku baš istom ulicom u isto vreme kući da se vraćamo!!!
Ja (sva bitna, detektivski nastrojena): Izvini, ali to na tebi je moja jakna!
Lopovka (mučenica neka sva nikakva i uplakana): ?!?
Ja: Da da, i to na tebi je moj rođeni šal!
Lopovka (hrabro): Mozda je ovo tvoja jakna, ali šal sigirno nije!
Ja (ne mogu da verujem sta luđakinja reče): ?!? Aj aj polako skidaj tu jaknu i taj šal, nemoj da praviš sad jos veće probleme....
Lopovka (za ne poverovati, kroz krokodilske suze reče skidajući sa sebe moju garderobu konačno): Ooo može li ovaj dan gori za mene da bude? A šta ću sad ja? Nikoga nije briga za moju jaknu, imaš li ti meni neku jaknu drugu da daš?

Sakloni i ubrani!!! Umal' joj ja tu ne dadoh Salmanovu jaknu; mislim nije red da se devojka smrzava sad, samo zato što nije imala sreće da sa plenom kući na miru ode! ;)

I tako se ovim neverovatnim raspletom završi veče u kome smo se od Markosa dragog do daljnjeg rastajali...

Hag - The Hague - Den Haag

Evo vec skoro 4 meseca bivstvujem ja u Niskim zemljama, putujem okolo, obidjoh i uslikah sve ispod Amsterdama uzduz i popreko, ali nikako da stignem (znate kako je, studentski zivot, nemam vremena novine da procitam ;)) malo o tome da blogujem. Red je da se krene sa ciklusom "Holandija detaljno, grad po grad, zgrada po zgrada". Tako da, budite aktivni, svako malo ;) ima da bude novi post sa sve pratecim vizuelnim materijalima!

E sad, kakav bih ja Srbin bila kad ne bih od Haga krenula... ;)
Dakle: Hag. Pored Medjunarodnog suda za ratne zlocine, tu se nasle i neke druge silne institucije, pa se Hag samoproklamovao medjunarodnim gradom mira i pravde. Stoga i kraljica holandska glavom i bradom resila da stanuje bas tu (u kraljevskoj palati izgradjenoj od strane njenih kraljevskih predaka ko zna kada ;)), pa i parlament tu pustio korenje, onda usledile sve moguce ambasade, konzulati, bogatasi i njihove vile: svi oni sad tu zive u jednom finom burzoasko-administrativnom kohabitatu! ;)

Grad je inace spoj starog i novog, ima fensi oblakodera (moje slike o tome ne svedoce bas, jer nisam neki ljubitelj istih, hm oblakodera a ne slika ;)), ima malo i kanala, kucica, muzeja... Muzej genijalnog Esera (adekvatno predstavljen sa n slika) recimo smesten u bivsoj palati u kojoj je nekakva holandska kraljica Ema pocetkom proslog veka licno stanovala neko vreme; ma sta da vam kazem, sve puno neke kulture i tradicije...

Najvaznije: Hag ima mooooreeee. I plazu! :) Cuveni Scheveningen je u stvari deo Haga na obali mora, jedno letovaliste za bogatune u proslim vremenima, posle se malo neplanski tu nagradilo svega, tako da je to sada malo kicast deo grada; ali sve je to manje bitno, kad ja dodjem do mora pa vidim taaaalasee i peeessaaaak, pa osetim miris mora, uh ma bas me briga za sav okolis! :)

Pored svega toga, u Hagu bas resila i jedna globalna holandsko-britanska skoljkasta kompanija ;) svoje HQ kancelarije da postavi, a ja resila bas kod njih svoju praxu i tezu u sledecem semestru da radim, stoga (drums in the background) od februara do jula, dragi i drage, ja stanovnik Haga postajem! Ako ikad nadjem sobu doduse... Hehe verovatno sam jedini covek sa prostora Balkana koji ima problem sa nalazenjem smestaja u Hagu! ;))

I konacno: slike! :)

Veju veju pahuljeee...

:) Holandija pod snegom, weee! :)) Danas prava zimska idila, idealan dan za izjedanje ziliona mandarina, sedenje kraj vrelog radijatora, nalivanje cajem i buljenje u rojeve pahuljica - ukratko, za zimske radosti ljudi zrelog doba! ;)

No, da je ipak neke mladosti ostalo u meni svedoci fakat da se odupreh tom ugodjaju i hrabro izadjoh u cicu-zimu i biciklah po snegu dubineee cak 5 centimetara! Da da, ko ne veruje, evo slika: jednooka Sneska Belic, hairstyle-a Mardz Simpson i nas troje neustrasivih...

La bella Italia :)

Konacno i ja posetila Italiju! :))) I bilo diiiivnoooo, iako sam otisla kao mrtav covek u fazi raspada od umora i vratila se u stanju jos tri puta gorem od toga, kad sam pregledala 500 slika koje sam u tri i po dana uspela da napravim, prosto sam se odusevila onim sto sam videla! ;)

Prvi utisak: feeenomenalno, zemlja malo zapustena, ali preeeslatkaaa, jaaako puno stvari i mesta za posetiti, mislim da bi godina dana aktivnog turistickog zivota u Italiji jedva bila dovoljna da se vidi sve sto vredi videti. Italijani veze nemaju sa engleskim, ali onaj moj Italijanski ucen jos u proslom veku konacno se pokazao korisnim, posto sam bila u stanju da srocim proste recenice poput: 'Dove é la stazione di bus nummero nove?' i da se naprimam kao luda kad u odgovoru razaberem 'sinistra' i 'destra'. Saputnike sam pritom ubijala u pojam citajuci sve moguce natpise na italijanskom na sav glas, tako da ako pozelite nekad sa mnom Italiju posecivati, dobro se presaberite pre toga! ;))
Italijani su inace svet poput nas: spontani i jako bucni i pricljivi. Sto se spontanosti tice, evo male ilustracije: lik u vozu koji je sedeo preko puta mene posle jedno 15 minuta putovanja skontao valjda kako smo se dovoljno upoznali jer delimo par kvadratnih metara vazduha zajedno, pa lepo sebi dao za pravo da svoju cenjenu nogu na moje sediste stavi malo da odmori, 20 cm od moje glave!!! Ja ga pogledala najgorim pogledom prezira, sto na njega ama bas nikakve posledice nije ostavilo hehe.

Dakle, poseceni:
- Bergamo - presladak jedan grad, koji se u sustini sastoji od dva - gornjeg grada na brdu koji je stari i srednjovekovni, sa sve zamkom i zidinama, i donjeg modernog - jer prosto, moralo se negde siriti - koji su povezani zicarom. Smesten ispod Alpa, odlikuje se jako cistim planinskim vazduhom; mnogo sladak i autentican grad, koji mirise na neku hranu gde god se maknes! :) Njegova jedina velika nesreca je ta sto se nalazi bas u Italiji, pa pored gradova poput Venecije, muceni Bergamo nema nikakve sanse da postane poznatiji...

- Venecija - uh prosto ne znam sta bih rekla. Najnestvarniji grad koji videh! Ma prelepo i precudno nesto, kuce nicu iz vode (koja zglave ne smrdi, lazu ljudi - doduse bar ne smrdi u novembru hehe), svuda ima toliko detalja da ne mozes da se saberes od utisaka - zato je valjda i zvanicno najslikaniji grad na svetu - poenta je stvarno Veneciju uzivo videti i doneti sopstveni sud! I could live there! :)

- Murano - ostrvce blizu Venecije, gde su u XIII veku izmestili proizvodnju stakla da bi se sacuvala tajna starih majstora a i da bi se grad zastitio od pozara koji su cesto prilikom duvanja stakla ili ko zna cega izbijali. Danas naravno prepun prodavnica, gde mozes da kupis sve od staklene igle do lokomotive, malo dosadi posle 10-og izloga, ali srecom gradic je mnogo sladak i miran i prijatan, pravo mesto za chill out! :)



- Milano - moda, bogatstvo, lux automobili na ulicama. Ali pored toga, u Milanu je i Duomo - ogromna goticka katedrala od belog mermera ukrasena hiljadama statua na fasadi, koja je inace upravo u procesu pranja i restauracije, pa smo imali srecu da vidimo sredjenu ulaznu stranu potpuno belu i blistavu! :) Tu zivi i Poslednja vecera (no mesecima unapred se rezervise poseta), cuveni zatvoreni trzni centar Galleria Vittorio Emanuelle, dvorac Sforcesko i jos gomila kojecega za posetiti - tako da nije istina uopste da za Milano treba izdvojiti pola dana i cp. Zeznuse mene tim savetom, ne dozvolite da se i vama to desi! ;))

Aj sad vi uzivajte u slikama, a ja odoh na spavanjac, eto me uskoro sa novim utiscima! :)

Pranje sudova na holandski način

Slika preuzeta iz "homemaker's encyclopedia 1954".

Obratiti pažnju na stil pranja. Uzme se sud br. 1, umoči u jednu vodu, prepunu deterdženta, tu se malo trljne a onda pravac druga voda (stajaća, a ne tekuća) i premijerni sud se proglašava čistim i odlaže ili direktno suši krpom, stvar preferenci. A onda sledeći, nazovimo ga br. 2, ponavlja postupak, dakle, ista ona voda sa sapunicom, pa onda ista ona voda koja je malopre bila čista, ali sad je već sa sapunicom i voila! sud je opet "čist". Potom se postupak ponavlja sa svih n sudova, pri čemu svi posle prvog, primećujete, se peru u sapunici a onda ispiraju takođe u sapunici! I tako već vekovima!!! Strance se zgranjavaju, a dovitljivi Holandezi tvrde da to nije stvar njihove lenjosti i štednje vode (iz ma kog razloga) nego da jednostavno nema problema ako uz svaki obrok poručaš i malkice sapuna!

Kulturološki šok meni ovo beše, a taman sam mislila da sam uspela da pređem na nivo multikulturoloških trzaja! Damn! ;)

I'm cycling in the rain... la la la la

Naslov otpevati uz melodiju "I'm singing in the rain".
E taman tako ja svaki dan! Znala sam ja da je Holandija poznata po kiši, nije da nisam. I po biciklama, verovatno još i više. A onda sam došla ovde i videla da svi i STALNO (ključna reč) i svuda voze bicikle! Svaki pametan čovek može sad lagano da sabere dva i dva i da se zapita ko je bre tu lud a ko mokar! No, ja ne bih u to da ulazim i prekrajam krive Drine, već malo da se požalim svojoj vernoj čitalačkoj publici, da ne ispadne posle da samo hvalim tuđe a kudim svoje! ;)

Problem je sledeći: kreneš negde, a napolju kiša. Džaba da odlažeš mrdanje iz kuće, jer ti se onda može desiti da Novu Godinu dočekaš taman tako čekajući suvo vreme. Dakle, ta opcija otpada. Onda, logično, pomisliš na kišobran i autobus. E tu sam vas čekala - to ovde jednostavno nije opcija. Kao da namerno hoće da obeshrabre svet da koristi autobuse, napravili su takve linije da od Novog Beograda do Krnjače idu preko Sremčice. Što u manjim tilburškim razmerama znači: putovaćeš do faxa barem sat vremena, ako ti se sve baš ekstra namesti! Znači, bus otpada (sem ako ne padaju baš rode napolju, ali verujem da bih se i na to uskoro navikla).

Ostaje kišobran i verno biciklo. To bi možda i moglo da upali da trkneš bajsom do prodavnice (mada i to su ovde uspeli da pretvore u avanturu, posadivši radnje na svakih cirka 2 km) ili do komšiluka, ali 4 km da voziš ovako do faxa, no way, bićeš slomljen a mokar ko miš.

Onda malo progooglaš i klikne ti lampica - pa zašto bih ja izmišljala toplu vodu, pa pametni ljudi su smislili pelerine-kabanice koje obučeš preko svega pa proširiš prednji deo preko ručki bajsa, pa ti to štiti i glavu i ruke i noge, ma milina jedna i lepota, samo da voziš i uživaš. Kad ono - cvrc! Ako vetar dune, a fala bogu ni u tome se ne oskudeva u zemlji jelte vetrenjača!!!, možeš samo da voziš u mestu ili da se parkiraš i slikaš zajedno sa tom istom pelerinom. Slika govori više od reči, stoga evo i jedne ilustracije ovog problema:


Dakle, šta preostaje?
Pa eto, najobičnija kabanica, koja je doduše jedno rešenje tipa "spolja gladac iznutra jadac" jer te održi suvim od kiše ali se sav skuvaš iznutra od nedostatka ventilacije, pa ti je možda još gore nego da te kiša lepo prirodno natopila. Elem, ja kupila i jaknu i pantalone tog nepromočivog kesa-tipa, boje crvene, pa kad sednem na bajs izgledam kao pravi slučaj za Lazu! Dutch-ovi mi se smeju i prstom na mene pokazuju, stranci ispituju gde to tako zgodno i nepromočivo ima da se kupi, oće i oni! (znate onu radnju bicikala, tu blizu glavnog trga, e pa u njoj , čim uđeš ovo odelce ti za oko zapadne...) Na nesreću, pri pravim pljuskovima, moje zaštitno odelo ima tendenciju da se ponaša kao oluk, a kako gumenjake ne poneh iz Srbije - noge povazdan mokre!

E sad kad sam ove holandske muke podelila sa vama, prosto mi sve nekako lakše, računam naći će se neko pametan, daće neki mudar savet majka mu stara... Vidite samo da to bude što pre, dok me neka upala pluća nije skolila! ;))

Efteling!!! :)))

Posetismo juče čoporativno najbolji zabavni tematski park u Holandiji! Najveći, najstariji, najpopularniji, stariji od Diznilenda čak, 1992. bio proglašen za najbolji park U SVETU!!!, a na samo 20 minuta od Tilburga - ko mi dođe u posetu, možda ga i odvedem! ;)
Šta reći - ja još pod utiscima! :) Park je prosto predivan; ogroman, sa gooomilom preslatkih detalja, preko 30 različitih atrakcija, roller coaster-ima (kvrazima, nemam pojma kako se to na srpskom kaže), predelima iz bajki, kućama strave, vožnjama brodićima i autićima... Ne da se to objasniti, ali zato se može lepo pogledati iz ugla moga objektiva, ili na zvaničnom sajtu, ili na wiki-ju! :) Evo i karte, malo da steknete utisak:

Inače, ja se prvi put se vozila na roller coaster-u, pa neustrašivo na svih 5 koji se nude otišla, čak i najgori, najveći, tzv. Python, pred kojim umalo ne osedeh od straha... a koji ispade ubedljivo najgenijalniji, postadoh njegov veliki fan.

Stoga evo genijalne slike sa istog, koju umetnički napravih, sa sve drugarima iz razreda u prvom planu: Jose, Salman, Nanba, Alkid, Jevin i Dawit su prvih 6 ljudi u voziću! :) A potom i objašnjenje atrakcije sa zvaničnog sajta Eftelinga:

"You say to yourself "I am not a coward!" But as you walk up to the entrance, your stomach starts to turn over. You can still turn back, if you want to… Whoooooooooooh!!! The Python is a super-fast roller coaster, 750 metres long. For 1 minute and 45 seconds, you race along at the breathtaking speed of 85 kilometres per hour. You'll be calling for your mother, all right! The 2 loops and 2 corkscrews will make sure of that! The highest point of the Python is 29 metres. "

I AMsterdam

Po drugi put, tri i po godine kasnije! :)
U međuvremenu se grad samo neznatno izmenio, a ipak mi je sad delovao daleko manje šokantno i revolucionarno. Odraslo se valjda, šta li? ;)

Red Light District je još tu: devojke u izlozima nikad lepše (i mlađe nažalost), drogirani crnci i dalje nude extazy na svakom koraku, coffeeshop-ovi dupke puni dosadnih turista, sexshopovi na svakom koraku.* E da, uveli su neke užasne ulične plastične pisoare, to je vala baš skandalozno i smrdi ko osam fuga!
Sve ostalo je manje-više kao što se i sećam. Kanala još uvek 165, kuća na vodi 2.500, mostića nad njima 1281. Fascinantno je da je razmera ukupnog broja stanovnika prema ukupnom broju bicikala a onda broju drveća 7:6:2. (Sve mi je jasno, ali zašto prebrojaše tih 220.000 stabala - e ta tajna mora da je otišla sa nekim u grob!)
A od novih iskustava: posetih muzej Ane Frank, uuuuh da te jeza uhvati... šetaš onim tavanom i gledaš one slike, pa se lepo sa suzama boriš... straobalnooo skroz, šugavi Nemci... u suvenirnici muzeja bila knjiga i na srpskom da se kupi! A onda tura brodićem po kanalima, to sam priželjkivala i prošli put da iskusim, no nekako je stalno probijalo moj dnevni budžet - od nekih 5 eura, koliko se sećam hehehe. To bilo eka, što bi rek'o Kića Preslatkića! :)
Zanimljivo je još bilo videti skrivenu crkvu na tavanu 3 zgrade, iz doba kad su protestanti bili zabranili katolicizam, pa su se stanovnici dovijali a vlada zatvarala oči i dozvoljavala da se sastaju po crkvama, za koje se spolja ne vidi da su crkve. I stvarno, za ne poverovati, spolja normalna, nakrivljena, uska amsterdamska kuća, unutra isto, sve dok ne dođeš do tavana - tamo prava crkva, sa sve ispovedaonicom, freskama i orguljama! Weird! Inače, kuće su krive jer su građene na peskovitom tlu, a uske jer je zbog prenaseljenosti i nedostatka prostora nekada bio uveden poseban porez na širinu kuće... :)

SLIKE SLIKE SLIKE SLIKE!!!

*Znate li uopšte istoriju RLD-a? Pre 700 godina Amsterdam je bio značajna luka, samim tim kraj luke se motalo n mornara željnih žena. Da bi sprečili da im žene i ćerke budu napastvovane, mudri stanovnici se dosetili da obezbede jedan deo grada, odmah kraj luke u kome će legalizovati prostituciju. Prostitutke iznajme prozor, plate porez državi, okače crven fenjer, mornar dođe, obavi posao, onda ode u crkvu da okaje grehe, pop mu kaže tarifu za taj greh, on plati i svi srećni. Država dva puta pare uzela, prostitutka malo para dala, malo dobila, mornar duplo platio. I eto kako sistem funkcioniše!

Klompe, lala i vetrenjače - na šta li me to asocira, gd?!? ;)

Da ne bude posle da se slabo turizmom bavim, danas posetila Zaanse Schans - muzej na otvorenom sa drvenim kućama i vodenicama iz XVII i XVIII veka, koji verno dočarava način na koji su žitelji korita reke Zaan raditi i jelte živeli! Na svu sreću, kiša je sipila tokom cele posete, tako da je utisak baš bio zapanjujuće verodostojan! ;) Ako ništa, nakon četvrte blatnjave bare mi je bilo potpuno jasno zašto je ikad iko izumeo klompe! Pa sam u znak poštovanja prilježno obišla celi muzej i izložbu istih, odgledala i real-time prezentaciju pravljenja jedne klompe, probala par pari, shvatila da je vreme da se ide dalje a da ja ništa sem klompi videla nisam, trkom po barama jurila dalje po selu, ušla u siraru, tu se zaglavila jer nisam htela da budem nekulturna pa da ne probam baš sve vrste sira koje su domaćini pred nas izneli! Onda se nekako desio multikulturalni nesporazum (mora da je to), naši ljupki domaćini kao da su očekivali da mi nešto i kupimo pa su stali da se gurkaju i odmiču tanjire kad studentarija nagrne, pa ja reših da spasem dan i kupim lalu jednu, lepu, drvenu, za vaznu koju onomad pazarih! ;) Odplivala dalje do vetrenjača, tu se nakupila utisaka, slika i vlage, i taman kad su me noge zabolele došlo vreme da se krene za Amsterdam!

Ali o tome malo detaljnije u sledećoj epizodi! Stay tuned! :)

E pa - dobrodošla ja nama u Tilburg :)

Dakle saga o Biljsajtima se nastavlja! :)

Elem, konačno se ja obrela i u tim tamo nekim Niskim zemljama, Nizozemskama, šta god. Za početak, da ne bude zabune, sledeće da se upamti (opšta kultura je u pitanju znači paz'te vamo) Holland nije isto što i The Netherlands. Prvo je podskup drugog i ne treba to smesti sa uma jer se starosedeoci podobrano uvrede a vala i nama novosedeocima nije svejedno da čujemo da neko izjednačava celu zemlju (od 12 provincija naime sastavljenu) imenom samo dve, Severne i Južne Holandije.
Eto, sad kad se to raščistilo, da još kažem da je moje prebivalište u narednih 4 meseca ljupki gradić Tilburg, smešten u Noord Brabant provinciji, poznat kao... pa kako čuh, no ne tvrdim zasigurno... Dutch grad ponajmanje udaljen od susedne nam Belgije! Šalu na stranu, jedna od najzanimljivijih činjenica o Tilburgu je ta da mu je sestrinski grad Zemun. Da da, naš rođeni munze konza! Hehehe, jes i ja sam se zblanula, nisam čak znala ni da je Zemun grad! :)) No eto, you live, you learn.... :)
Tilburg vam je jedan slatki i šarmantni gradić (veličine cirka 2-3 Užica) na jugu Nizozemske (koju inače nadasve karakteriše najgušća naseljenost stanovništva) gde se nekih 200 000 ljudića fino zbilo u udobne slatke kućice i zgradice od braonkasto-crvene cigle u slatkim uskim uličicama, kojima voze bicikle svi od 7 do 107. Pri tom, 12% populacije činimo mi, studenti; što će reći - ima nas oko 25 000 pa se fino baškarimo u sobicama od po 12ak kvadrata na periferiji za tričavih 300-400 evrića!
Tilburg je inače u svom rođenom tuorist guide-u okarakterisan kao grad koji su putopisci oduvek zaobilazili - ali kako sami autori kažu, nije ni čudo, jer nema ni veliku luku na moru, nema čak ni izlaz na more zglave, niti mrežu kanala, ni vetrenjače, ni polja lala u neposrednoj blizini, ni istorijske kuće u kojima su poznati ljudi rođeni/živeli/upokojili se, samim tim nikakve poznate ljude, zaključujete, takođe nema. Čak nema ni očuvani srednjovekovni centar! Niti neka breathtaking arhitekturalna čuda! Sreća moja pa ne pročitah ovaj guide pre dolaska ovde, pala bih u depresiju najgrđu... I to bez razloga, jer je grad mnooogooo sladak, sa veeelikim i gen-genijalnim univerzitetom, pred kojim - nećete verovati - rastu vrganji [slika levo priložena kao dokazni materijal], i to odmah tu blizu predivne zgradice za meditaciju (eeej!) a iza koga leže hektari šume i kojekakva jezerca i fontane. Tilburgić je pride potpuno prekriven biciklističkim stazama i slatkim artističkim radnjicama, pun i prepun prefinih ljudi pred kojima ne do bog da izvadiš mapu da potražih šta - zaskoče te sa svih strana željni da ti pomognu i da te odnesu ako treba do tražene adrese. I coffeshop-ova tu ima, komada čak 2, kafića mali milion, žurki vazdan, svega svega ima ovde, ali o tome svemu neki drugi put ili pak u nekom malo manje javnom glasilu! ;)
A sad, laku noć i doviđenja, ili što bi moji novi domaćini rekli, tot ziens!

"Poljska u mom srcu"

Lepo to Stulic sve opevao. Pa eto odem i ja da vidim taj Gdanjsk. Tamo negde usred maja, bilo mi bas blizu (citaj: 50 evrica povratna avionska karta i to direkt iz Turkua) a ja onako studentski slobodnim vremenom obdarena! I nisam vala ni ocekivala neke fanfare i trube da zagrme kad ugledam 'staro gradsko jezgro', o gradu nista znala kad sam sletela (to nam je bahatima putnicima sad nova fora, krenes pa na sta naidjes, ucis o gradu na licinom mestu ;)), kad ono - ne lezi vraze. Grad preeeslaaadaaak! Za posetiti pod ooobavezno! A zasto?
Jer ga zovu 'biser Severa'. Jer je vecina kucica u centru projektovana od strane holandskih i flamanskih majstora (prim. aut. feeling kao da si usred Belgije), jer grad ima burnu i zanimljivu hiljadugodisnju istoriju - drugi svetski rat je poceo bas tu, kad su zli Dzrmans flotom napali poljski postanski brod nadomak Gdanjska; a Leh Valensa je na brodogradilistu Gdanjska 1980.-e zapoceo pokret Solidarnost koji je najvise doprineo formiranju Evrope ovakve kakve je sad znamo, tj. rusenju sovjetskog uticaja i komunizma. A onda i jer je to grad cilibara, pa mozes da sopingujes unikatni nakit za male pare do mile volje; jer mozes da pijes fino poljsko pivce za simbolicnih 1.2 eura, jer je mnooogooo jeftinije od Skandinavije, a na Baltiku! I konacno, jer odes i vidis da Poljaci bas i nisu daleko od nas odmakli, pa skontas - mozda ima neke nade i za nasu veselu zemlju da jednog dana bar na belu sengen listu dospe...
A sada, evo ih i slike iz Gdanjska da potkrepe pricicu! :)

Bela noć

Moja poslednja Suomi noć. Sniff sniff... Bemti selidbe i mixed feelings koja ih prate.

Pangea Day

Kada: sinoć, u 8pm po centralno-evropskom vremenu počeo, 4 satića trajao.
Gde: uživo broadcast preko interneta u celom svetu.



Poenta je da se povežeš sa ljudima iz celog sveta preko kratkih/ dokumentarnih/animiranih filmića napravljenih "od sveta za svet". Da shvatiš da postoji toliko toga što nas zbližava. Jer smo naravno svi mi ljudska bića. Nije bilo patetično bešale, mada tako zvuči; super je ideja, bilo baš dirljivo. Pogotovo kad je bezzuba baba bosanka pričala kako je mnogo ljuta zato što ima reumu! :)) Ili kad su u prvih pet minuta prenosa rekli kako je Nokia poklonila n mega-giga-modernih telefona sa kamericama u manje razvijene zemlje i naveli Srbiju kao očit primer istih (zemalja, ne kamerica, ALO, pay attention! ;)), kako bi se ljudi i tamo izvoleli snimati.

Šteta samo što sam ja jedan neodgovoran lik pa evo delim malo pokasno sa vama ovaj info, ali eto ponukao me Pangea Day da ipak pokušam da dam neki lični doprinos opštem dobru, stoga proglašavam da se jedna gomilica probranih filmića može i dalje pogledati na njihovom web sajtu www.pangeaday.org ili direktno levim klikom počinjete jednu zanimljivu avanturicu oko planete. Mi večeras ne odgledasmo sve filmove, ali od viđenih, moji lični favoriti su:

- J'Attendrai Le Suivant (I'll Wait for the Next One) (da li zbog francuskog, ili ljubavne teme, ili zato što je skoro prvi prikazan - elem, meni ovaj filmić bio genijalan)
- Papiroflexia (presladak crtać za ljubitelje prirode)
- Pale Blue Dot (muuudrii filmić o Zemlji, malenoj plavoj tačkici; Karl Sagan svašta nešto pametno napričao, npr: "Everyone you love. Everyone you know. Everyone you've ever heard of... lives upon a mote of dust suspended in a sunbeam." :))

A sad kao doprinos borbi protiv globalnog otopljavanja u vidu uštede energije, ugasite svetlo dok gledate filmove, jer šta će vam...

Jedno ovo, jedno ono

Jedna slika: Ja postala biciklenko! :) Da da, cikliram VEĆ tri dana, sve sam rupe u putevima oko Turkua upoznala! Dobrotvoru Slavcu se ovom prilikom i javno zahvaljujem! :)

Jedan piknik: Danas biciklicama na piknik u Ruissalo išli, ostrvce pored Turkua, selo jedno usred mora, prelepota jedna puna prirode i drveća i cveća i veverica i svega svega svega ;) Jeste stvarno, imam i dokaz!

Jedan citatić: Pročitah ga neki dan, pa mi se učini neobično dubokouman i prosto se prepoznah - načitana li sam osoba, ljuuudiii moji! ;))
"The World is a book, and those who do not travel read only a page..." St.Augustin

Jedan film koji toplo preporučujem: "Dva dana u Parizu"- za ne propustiti, be' sve šale

Hauskaa Vappua! (Srećan 1. maj! :))

Stiglo proleće i u ovaj zabiti kraj Evrope! Čak i lišće na drveću kanda će uskoro da se pojavi! ;) Finskom behar probeharao, ja svečano pre neki dan zimsku jaknu na vrh ormara odložila, pa i štrample čak prestala da nosim! Za Fince taj behar, te štrample i to lišće može da znači samo jedno - vreme da se slavi Vappu! E sad, izveštaj koji sledi je malo dug i isrcpan (zanela se ja malo, šta reći, studentska dokonost ;)) pa ko nema vremena i živaca da čita dalje, može odmah na Vappu slike da pređe, ostali - ajmo pažnja sad:

Vappu vam je jedan veeelikiii praznik u Finkoj - karneval tako reći. Slavi se ko dobra svadba kod nas, povazdan i to dva dana: 30. april & 1. maj. Trebalo bi da bude proslava prvog maja, kao i svuda u svetu, ali dosetili se Finci pa mu prikačili jos n razloga: završetak školske godine za maturante, pa studentska zaboga tradicionalna žurka na otvorenom, pa proslava realno tek pristiglog proleća, pa najava leta... A sve to da bi bilo legitimno na tako n-tostrukim praznicnim danima piti kao smuk, nositi overalls (studentski radnički kombinezon sa prišivenim amblemima kojekakvim) i bele maturantske kapice, kititi se balonima, šarenim papirnim trakicama, maskama, perikama - poenta je izgledati sto budalastije, snabdeti se litrima alkohola i smucati se po ulicama nop-stop! ;)

Dakle, praznik jedan mnogo sladak, mnogo kulture i tradicije prosto vrca iz njega, ja doživeh nekoliko kulturoloških šokova za ova dva dana, shvatih da smo mi verovatno jedina zemlja na svetu gde studentska tradicija niti postoji, niti je ikog briga; završetak srednje škole ljudi pamte samo po stresu oko izbora haljine za drugarsko, nigde nikakve studentske istorije/tradicije/kulture, niti tradicije školstva ma koje vrste! Ničega zglave! Jad i beda! No da ne pljujem mnogo, da se vratim temi! ;)
Tradicija za Vappu dalje nalaže da se sve živo, staro i mlado, opremi kako je gore opisano i 30. aprila već oko podne otisne u grad, sa belim kapicama pod miškom. Usput se sedne u kakav parkić, baci koja kobaja na rostilj, popije koje pivce i onda kao po narudžbi u 5pm na glavni skup u organizaciji studentski unija. Tu se malo govori drže, malo hor peva, malo orkestar džez svira, a onda u 6pm neko nešto izgovori na Finskom i svi na glave te bele kapice stave i ne skidaju ih bogami do drugog maja garant! Tad na scenu stupa zilion flaša šampanjca (da da, i to u opremi pod obavezno se mora imati) i to puca i pršti na sve strane! Pa se opet pije, ali u fensi čašama, pa to prosto izgleda dostojanstveno!
Onda studenti lagano sa sve džinovskom četkicom za zube u ruci idu da peru lokalnu heroinu- statuu gole zene, valjda to svaki univerzitetski Finski grad ima, specijalno za ovu priliku isklesanu! ;) Onda joj neki kapu istu tu belu, samo veliku na glavu stave, pa drugi, malo pijaniji skaču i veru se da je skinu i time silnu slavu sebi obezbede. A onda, kud koji, zvanični program nalaže da se dalje opijaš gde ti volja i dokle ti volja, al' da kapu ne skidaš, ne do bog! ;)

A onda, za prvi maj, po pravilu bi trebalo da uraniš - podne prevariš, pa na unapred zadato brdašce se sa korpom za piknik i što više prijatelja, hrane, ića i pića uputiš. Tu se izorganizuje opet malo govora i malo se ljudi animiraju koncertima. Danas bejahu 3 vrlo dobra koncertića, srećom organizatori imali mozga pa nisu dead metalce doveli ili nedajbože finski rege koji je ovde prosto u procvatu, nego malo indie-a, malo popa i to onog retro - oličenog u slatkoj gay-friendly grupi Retropop (finci koji suumislili da su šveđani, šta će tužni). Njima čak i hrupismo u backstage - uslovno rečeno backstage hehe, predstavismo se kao silni fanovi, jer jelte znadosmo za jednu njihovu pesmu još i pre koncerta, zatražismo sa pravom po CD jer smo revnosno jedini skakutali ispred bine skoro ceo koncert. Tu se oni jadni unezgodiše, pocrveneše, pa izustiše kako tek u junu treba da im CD izađe... No, dadoše nam po bedž da ne bude da smo se za džaba tu na 10 stepeni vanjskih znojili ;) i otputiše nas, srećni ko kučići što su eto i oni stasali da budu "international celebrities" hehe. Posle zvaničnog programa nam prirediše neki studenti i jedan nezvanični - poskidaše se mrtvi pjani gol-golcijati i brdašcetom par krugova protrčaše, pa se i na binu popeše pa 'govore' održaše. Znam ja da Fincima golotinja nije strana, ali beše malo "degute" jelte gledati kako im koješta odskakuje po poljani nad ostacima hrane! Što bi moj tata mudro rekao 'ja čudnih budala'! Što bi Liša još mudrije rekao: "U Srbiji bi u svakom selu koje iole drži do sebe dobili batina, pa im ne bi više na pamet palo!"

I za kraj, evo još malo tradicije, za Vappu se tradicionalno pije Sima - piće koje se pravi od kore limuna, grožđica, melase, kvasca i šećera, blago alkoholisano, osvežavajuće, meni-sviđa ukusa! :) I jedu se uštipci (da da bukvalno uštipci, recept skoro pa ko naš, ali jedeš ih uvaljane u tonu šećera) i ovaj kolač zaaanimljivog oblika, zovu ga tippaleivät - probala ja, isto ima ukus sličan slatkom uštipku, samo su ovi uvojci tvvvrddddiii, ko grinisice neke. Pih, nije vredelo jednog i po eura, ali eto iskustva radi...

Došlo vreme za Vaskrs na naš način :)

Proslavismo danas Vaskrs u krugu naše internacionalne IMMIT porodice! :)

Bilo mnogo slatko, zajedno smo farbali jajca u petak (javna zahvalnica mojoj preeeslaaaatkoj porodičici na bojama i sličicama pristiglim u pismojcetu :))) a potom ih i tradicionalno pokrcali danas. 40 belih finskih jaja beše žrtvovano ovom prilikom! :) Drugari nisu mogla čudu da se načude da postoji tako čudna tradicija, gde prvo uložiš trud i napraviš lepa šarena jaja, dva dana im se diviš a onda ih stucaš i pojedeš. Varvarski se to njima učini, pa neki čak odbiše da se uopšte tucaju sa svojim inicijalnim jajetom, oće ljudi da čuvaju hehe. Na žalost, nismo spemili neku klopicu da propratimo praznik kako treba, jer sutra imamo neku grdobu od ispita - stoga i ovaj post mora da se skrati, elem uživajte u našoj uskršnjoj pričici u slikama! :)

Mitä kello on?

Kello on kaksikymmentäkuusi minuuttia yli yhdeksän illalla.
(Huhtikuussa päivä on pitkä. Aamulla ja illalla on valoisaa.)


Sto se mene tice, ovo je zrelo za Riplija! Pola 10 uvece a dan sve u 16! Ne mogu ni da zamislim kako ce da izgleda krajem maja, kazu ljudi da ce tada sunce zalaziti samo na 2-3 sata i to negde posle ponoci! Cemo da proverimo, pa da izvestimo! :)

Aurora Borealis oko mene i u meni! ;)

Tačno pre mesec dana, dakle osmog marta, odlučila Aurora Borealis da ispuni moju VEEELIIIKUUU želju (zbog koje sam tada i potegla u Laponiju) i da mi se uživo prikaže. I to onako kako treba, u punom sjaju. Ne onako kako sam ja umislila da će to da izgleda, sa onom buđavom slikom sa moje terase od pre par meseci (sramota me i kad pomislim na to kako naivna bejah i pomislih da su severna svetla nešto tako prosečno).

Elem, osmi mart, vedro veče, predivno, oko pola devet, -24 stepena napolju; nas petoro se vozika od kolibe A do kolibe B, u kolima tooplooo lepooo, piči finska mjuza sa radija... Usred nekog belog, snegom prekrivenog puta, kako smo prošli tablu kraj puta koja je naznačila da smo konačno izLapeli (stigli u Laponiju - prim. prev.), ugledasmo neko zelenkasto svetlo na nebu ispred nas. Zakoči vozač, izletesmo bez jakni napolje i uh uh videsmo nešto veličanstveno!!! Svetlo koje po ceeeeelooom nebu, gde god pogledaš igra kao zavesa na vetru i non-stop se menja, pojačava, smanjuje, menja pravac, oblik... Uh ljudi moji, kakav osećaj! Ja sam skakala, vrištala, smejala se, drhtala od uzbuđenja, ma nisam znala šta bih sa sobom od sreće! Jednostavno neopisivo, bez sve šale! Mora da se doživi da bi se shvatilo! Bejah ja toliko ispunjena nekom suštinskom divotom, kao da sam spoznala The Meaning of Life itself! Ma shvatih da sam novi čovek! Eto dokle je došlo! Oprostih sama sebi sva sranja koja do tada slučajno ili namerno počinih i bejah toliko ponosna na samu sebe što sam baš tu i baš tada i zavoleh ceo svet i osetih da sam jedno sa prirodom i.... katarzu doživeh!!! ;) Da sam bila na nekom putešestviju da sebe samu potražim, tu bih se vala našla!

Šta dalje da vam pričam, Novi Čovek Biljak savetuje da upišete sebi u 20 stvari za uraditi u životu - videti Auroru uživo! Neuporedivo iskustvo, verujte mi! :)
Na žalost, naši veseli digitalni aparati nisu uspeli ništa da zabeleže, treba za to barem polu-profi kamera, obavezan tripod i ekspozicija barem 15 sekundi i ko zna šta još. No na svu sreću, tu su slike sa neta koje su genijalne, mada nije to to, poenta je baš u pokretu - no tu je YouTube i entuzijasti koji svoje snimke rešiše da podele sa ostatkom sveta! :) Evo ga jedan video koji je o Aurori Australis doduše, ali neki delovi mnogo liče na ono što sam ja videla, pa ga ja naročito gotivim.


A potom da vidite i kako su naše kamere zabeležile ovaj prirodni fenomen - Jose: "There is nothing in the camera, but it's beatiful!!!" hehe:

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom

Probah večeras Blood Sausage*! Niti sam planirala, niti htela ikad u životu, čak mi umalo muka ne pripade kad je videh onako pečenu u radnji. Crn-crrrna, pa se prosto presijava, debela jedna kobasičetina, punjena pečenom krvlju, ma bljak. Tu ja javno izrazih svoje gnušanje nad istom, stadoh da upirem prstom, uzimajući taj straobalni izgled jednog prehrambenog proizvoda kao apsolutni dokaz potpune ometenosti Finaca**. Mlado devojče koje je radilo za pultom nađe za shodno da mi se obrati i opere svoju naciju od ljage. Ni deset minuta ubeđivanja o prihvatljivom ukusu te monstruozne namirnice nije prošlo, kad eto mene sa komadinom sporne krvave kobasice u ruci - devojče odseklo, zahtevajući bez pogovora da probam, rešilo i džaba da da, uživevsi se potpuno u ulogu branitelja nacionalne časti. Ja šta ću kud ću, ne mogu da uteknem, 2n očiju uprtih u mene, stadoh da se preznojavam, da se otkopčavam; onjuših grdobu - kad ono, poznat miris! Pokušah iz petnih žila da izvučem info o mirisu, ali mozak prestravljen stao, pa ni bit da pošalje. U zlo doba skontah - BUREK! Ljudi moji, bloody sausage miriše isto ko naš burek! I to onaj sarajevski, mesnat i masan, sa dosta luka i brašna. Isti miris! Is-ti! :)) Lakoma na dobar burek kakva jesam, zgutah onu kobasicu dok si reko keks, prosto se oblizujući. Prodavačica iskolači oči, u čudu se veselnica nađe, pa brže-bolje odloži onu kantu što je pripremila za bljuvanje. A ja se jednostavno zabezeknuh nad rođenim delom. Prosto me sramota bi od sebe same. Što doneh sud o hrani na osnovu izgleda, pa što doneh sud o hrani na osnovu mirisa, pa što uopšte doneh sud ;) a potom i probah nešto tako ogavno kao što je krvava kobasica i da zlo bude veće, još mi se skoro i svide! Znači - dno! Patos!

A da bih lepše ilustrovala našu staru krilaticu iz naslova, dopuniću post još jednom anegdotom iz moje živopisne svakodnevnice (hehe nije li ovo oksimoron?). Išli sinoć na kuglanje, ono fensi, sa sve kuglama u koje uguraš tri prsta i igraš u onim slatkim šarenim cipelicama. Elem, zaigrala se ja, pa u želji da oborim bar jednu keglu iz prve, pređoh spornu liniju koja razdvaja stazu za pešake od one za kugle! Umal vrat ne polomih!!! Vražji finci namazali stazu nekom uljčinom, nisu štedeli, poklizaše mi se noge, poleteh istovremeno i udalj i uvis; sve zvezde prebrojah aterirajući! Posledice i dalje trpim, ovo sve stojećki pišem, stolica mi više nije drug!

* mustamakkara - finci je jedu sa džemom od brusnica, o vajne li kombinacije!
** u radnju bejah otišla prosto ogorčena na moju cimerku, koja napravi prelepu ogromnu pitu popodne i ne ponudi me ni mrvicom da probam, čak ni nakon 5-ominutne ode koju spevah istoj! Grozni sebični Finci, pih! Neću ni ja njoj dati pasulja kad spremim idući put, e baš neću!

Živeo nama prolećno-uskršnji raspust i lenstvovanje ma koje sorte!

Nema veće lepote nego biti đak na raspustu! :)
Znaš da ćeš da zagineš čim raspust prođe, ali brigu o esejima, glupavoj ideji za master tezu i sličnim tricama ostavljaš po strani i povazdan jednostavno ne radiš ništa. U ništa ubrajam: kontemplaciju o smislu života; tročasovno ogovaranje sa internacionalnim drugaricama svih mogućih plavuša na fakultetu, onako srpski sa sve kaficom; pola dana provedenog u šetnji po (azijskim etno) radnjama u potrazi za dimljenom kolenicom za suljpa (ne nađoh je, kvrazima) koji jedva čekam da spremam u nedelju - Easter edition, u čast naše indijske srpkinje koja je naučila na savršenom srpskom celom svetu da čestita Vaskrs!; gledanje Sweeney Todd mjuzikla - za ne propustiti, bez sve šale, Johnny Depp je skandalozno genijalan, ma koliko prilježno zli jezici pljuvali po njegovom liku i delu, ;) interaktivno online učenje kojekakvih bespotrebnih francuskih reči za raznorazne vremenske nepogode, najšire moguće članove porodice - čukundede, bele pčele i ostale, kancelarijsku opremu i materijal; bauljanje po Web2.0Net aplikacijama u potrazi ka kobigaznaočime - sve u svemu sve ono čime jedan prosečan sredovečni IT student može da popuni svoj dokoni dan! ;)

A kako se praznično provode moji domaćin Finci?
Uglavnom putuju okolo sa porodicama, posećuju svoje vikendice, oni bogatiji odu negde na jug, sunca malo da vide, da se dopune vitaminom D i time odlože suicidalne tendencije za koju još nedelju. Mnogo im je bitnije da okite kuće figuricama pilića nego farbanjem jaja da se bave. To su ionako naučili od komšija Rusa, pa ako ofarbaju koje jaje, to rade čisto za zabavu najmlađih, a jaje prethodno bušnu da mu izađe sadržaj, pa onda praznu ljusku farbaju flomasterima ili vodenim bojama. O muka mojih da pronađem kesice farbe i da mudro unapred kupim za naš praznik da imam, dok ovo ne otkrih! Kako mogu da ne budu kao mi, baš mi nije jasno!
Potom, zahvaljujući opet igleda Rusima, Finci su nekako uspeli da uskršnju tradiciju da upotpune vešticama i "lilanjem", pa obuku dečicu u kostime, kao za Helloween, opreme vrbinim grančicama - onima na kojima rastu "mace" (bemliga, ne znam kako se zove kod nas, na engl je pussy willow) kao vesnikom proleća i puste ih da posećuju komšiluk i trampe te grane za slatkiše, pevajući:
"Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks vitsa sulle palkka mulle."
U prevodu trt mrt, zdravlja koječega... grana tebi nagrada meni! Sretosmo baš ovu preslatku dečicu, spremnu kao zapete puške da zapevaju svakog časa puni iščekivanja, ali mi znali za jadac pa se dadosmo u beg pre nego što zaiskaše čokoladice od ubogih nas!
I još jedna, najbitnija čini mi se stvarka vezana za uskršnje praznike ovde - čuveni mämmi - jedan grdobni slatkiš (?!? O.o) napravljen od ražanog brašna, maltoze i vode, spakovan adekvatno u kartonsku kutiještinu, strukture vrlo nalik blatu, da ne kažem nešto gore. Spremila ja bila duplu šaku eura da se počastim mämmijem, da se to nedajbože ne propusti, misleći da ima da skapam od sreće jedući nešto kao ruski kvas samo u drugom agregatnom stanju, no na svu sreću kupile Tingting i Merie kutiju još juče, pa posle degustacije rešile sa e^n ( gde n teži u beskonačno) ljudi da je podele. Šta reći - interesantno jedno iskustvo beše to! Nema čime se nismo dovijali u nameri da zavolimo ovaj jedinstveno finski proizvod, potapali ga u slatku pavlaku, polivali stotinama grama šećera, probali čak i kao slano da jedemo, ispržili po jaje na oko uz to, ma džaba. Neeepopravljivo! Verovatno jedino Finskom istreniranom nepcu podnošljiv ukus! ;)

Preko leda do zvezda! ;)

Izašle Slavac i ja u dnevnim finskim novinama, i to na veeelikoooj slici! :D
Jes da tekst i nije baš hvalospev (naslov glasi: "Kao u Diznijevom Bambiju"), no ko se pomuči i uveća sliku ili još bolje ode na e-izdanje novina, a pri tom vlada finskim ko maternjim, shvatiće da smo mi opevane kao extra-klizajuće srpske dobročiniteljke koje kolegi stranom studentu iz Ugande pomažu da prekostane i ne polomi sve koščice na mršavnom mu telašcetu! ;)
No, kako god, slava nas nije zaobišla, naročito Slavu, koju danas tetkica u menzi prepozna sa slike pa, srećna što jedan selebriti kod nje u restoranu ručava, umal joj ne dade besplatno onu drugu času ruskog kvasa! ;) Moraće se sad neke veeelike sunčane naočare i neka marama za oko glave pazariti, da izbegavamo nasrtljive paparace i obožavaoce! ;)

E daaaaa, umal da zaboravim pomenuti, i Dane naš u novinama izašao. Doduše ne na ovako glamurozan način! ;) Dođem ja onako skrhana sa onog ferija, pre koga 200kg na leđima nosih trčeći po celoj Švedskoj (pogledati fus notu prethodnog posta), otvorim ulazna vrata i zatrpa me brdo pristigle pošte! Između ostalog prvi broj Magazina Erasmus Mundus studenata (što će reći nas) u kome, nećete verovati, Dane, naš Dane, člančinu neku od dveeee straaaneeee sa fensi nekim naslovom napisao i oni ljudi objavili! Oooo sreće i radosti moje, o ponosa li!!! Znači Dane - vrh! ;))) :) Čestitam ti javno!

A Tropical Paradise in Turku (nije oximoron, obećavam :))

Ni po dana nije prošlo od kako sam u Turku stigla*, nagnaše me mangupi da se okanem spavanja i preko mi potrebnog odmora i da lek za bol u leđima** tražim u SPA centru karipske tematike usred Turkua! Teško žabu u vodu naterati! Krenusmo iskusno, povedosmo Dževina - čovek sa Kariba, zna znanje! Tamo se obeznanismo od sreće: luxuz na sve strane, 8 bazena raznih veličina i tematskih celina, ugrejanih na različite temperature, gomilica pećina kojekakvih sa tuševima i mlazovima nekih toplih voda za masažu, nekoliko đakuzija - extra osećaj, ko u šerpi da sediš kao kesica čaja; 3 vodogana, što bi kod nas rekli - od kojih je jedan STRAAAAVAAAA: zove se black hole, što objašnjava i poentu. Uđeš u cevku i poletiš u mrakčinu i tminu, gde se samo povremeno pojave tačkice ili prugice nekih lampica! Osećaj je feeenooomeeenaaalan. Baš kako ja zamišljam putovanje kroz vreme! Hm, možda sa malo manje urlikanja i pištanja koje ljudi ispuštaju! Onda, sauna najlepša u kojoj bejah, sa nekih zvezdicama na plafonu, pa onda steam-sauna, mešovita, moraš da se ogoliš u njoj, ali ne vidi se prst pred okom od pare, pa ne smeta! E da, malo me šokirala golotinja svih tih žena oko mene, što u običnoj sauni, što u svlačionici i pod tuševima. Ali ti finci su toliko opušteni onako obnaženi, da se osećaš kao retardus kad staneš nešto kao da se sklanjaš i kriješ iza peškira... Kulturološka stvarka, nema druge!
Elem, sve u svemu, ne sećam se kad sam pametnije utrošila 8 eura i imala kvalitetnije kuvanje prstića! :) Ovo se mora barem jednom sedmično upražnjavati! SLIČICEEEE


*Ko nije upućen, ovde bio raspust, pa ja brže-bolje kući zbrisala, malo sunce da me ogreje! Usput doživela n pustolovina, putovala 11 sati desetospratnim brodom do Stokholma (a onda i natrag) kroz leeepi i prelepi švedsko-finski arhipelag, oduševila se Stokholmom, rešila da živim tamo, otišla kući JATovim avionom, srećna bila kad me neljubazne matore stjuardese nisu pretukle jer sam uz sok izvolela i kafu zatražiti, preslatko mi kućici bilo, povratak mi uobičajeno teško pao, onda lošom logistikom vođena uspela da se dovedem dva puta u situaciju da pređem n kilometara po nekoj buđavoj kišurini po stokholmskim ulicama sa ogromnim backpack-om na leđima, no upoznala neke super ljude u hostelu,
** pretrčala pod teškom turističkom spremom (preko 8 kg u velikom rancu + manji ranac prepun hrane + torbica sa literaturom za put, suvenirima i koječime) jedno 5km za 50ak minuta, uspela da uletim u feri bukvalno u poslednjem minutu - kao u filmovima, ja ulazim a vrata se zatvaraju a tamo Brus Vilis i tim šalteruša aplaudiraju dok ja padam ničice i ljubim prljavi tepih na brodu; preživela srčani udar za koji sam bila ubeđena da će potom nastupiti, rešila da ne živim u Stokholmu, tu se našao neki indijac sa 5 minđusa, kajlom i plavim najkama sa žutim znakom (čovek živi u Švedskoj, pa poželeo da najkama pokaže trud da se asimiluje) - isti Cigani Gimnastiko, koji je maltene rešio da me ženi kako me je video jer je neobično oduševljen srpskom sortom koju je u Skandinaviji imao priliku upoznati, pa sam morala da se krijem po najvećim brodskim budžacima i da se pravim da spavam bar pola puta, da izbegnem dodatno zagorčavanje života.

WTF?!?

Hehehheheh obozavam ove ometene finceeeee! :D:D:D Ovo im je ladno casopis za strance!!!

Aurora Borealis :D :))))

Northern lights - for the very first time in my life! :D
Je suis contente! :))

Ko se sanka ovako još...

...tri za groš, triiii za grooooš! ;) Danas (juče) bio neki dvostruki praznik u Finskoj, dan kad slave rođenje najznačajnijeg im pesnika, nekog Runeberga, koji je opevao srčanost i skromnost finsku u n iteracija, no na prelepom švedskom jeziku. Inače, značajan naročito jer je studirao u Turkuu, kao i svi svetski velikani! ;) No pored toga, izvoleo je napisati i pesmu "Maamme" (Naša zemlja, prim. prev.) koja je imala čast postati finskom nacionalnom himnom. Taj čika je još tada, početkom devetnaestog veka, mnogo voleo da jede slatkiše, pa je takođe čuven i po njemu nazvan i kolač koji mu je žena spremala od nekih ostataka nečega (nisam bila baš pažljiva na času, izvinjavam se...) i koji se tradicionalno jede na današnji dan.
Ali ko se još sanka jedući taj kolač dok u pozadini himna svira? - pitate se vi, ako ste pratili fabulu od samog naslova. - AaaLOooo! Rekla sam dva praznika! Drugi je Laskiaistiistai (tiisai = utorak, učim učiiim :)), nešto što se na engleskom zove Shrove Tuesday, a označava valjda da Uskrs stiže za 7 nedelja. Tada se jede supa od graška, neke slatke zemičke sa džemom od jagoda i slatkom pavlakom (probala iz kućne finske radinosti, mmmmm; recept uzela, spremna sam ga podeliti uz skromnu novčanu naknadu) i OOOOBAAAAVEEEZNOOO se ide na sankanje! Eto nas konačno kod poente i zaključka!
Dakle, danas se puuuno jelo, poklopila se dva praznika, pa šteta da propadnu sve te tradicionalne đakonije... I sankalooo seeeee! :))) Studenti ovdašnji imaju tradiciju pravljenja kojekakvih sokoćala, koja treba samo da mogu da se nekako otisnu niz snežnu padinu, salve smeha pritom izazivajući! I izazvali su vala, ma život mi produžili garant! :) Evo evo i slike i snimci, sve delim sa čitaocima! Nema ni cenzure ovaj put! ;))

Finski kao VEEELIIIKOOO lingvističko čudo (O.o)

Poziva se Lee, kao veliki lingvista našeg doba, da odgonetne značenje sledeće pesmice na finskom:

Tuli tuli,
tuli tuuli,
tuuli tuuli,
tuli sammui.

Hint: homonimi svuda svuda! Rešenje u prvom komentaru!

Za ljubitelje jezika, evo ga i jedan dijalog, kao ilustracija značenjskog bogatstva finskog:

"Kokko! Kokkoo kokkoo koko kokko."
"Koko kokkoko?"
"Koko kokko."

Hot & Cool Finnish Girls' Pictures

Ma jok, samo da vas navucem da citate, kako ste naivni... ;) Naslov bi trebalo da bude samo Pictures, hehe.
Dakle, cemu treba zahvaliti za ovaj post u sitne sate? (ovde je preko 3am, a casovi mi pocinju u 8:30, znaci od spavanja skoro nista! Da ne spavah po jedanaesticu prethodnih n dana, sad bi ispalo da se zrtvujem za blogovanje! ;)))
Nesto me malopre oprhvala griza savest - stigla sam u Finsku pre skoro mesec dana, a ni jedan krsten album nisam okacila. Ispade da je zivo sranje, a nije. Bas nije. Na neki cudan nacin je ovde mnogo zivlje nego u Fr. Zbog drustvanceta iz razreda valjda. Non-stop neka gungula, ne moze covek da se osami i preda suicidalnim tendencijama, ko svaki posteni finac! ;) Ili zbog klizanja. Ili sportova kojih ima organizovanih n, a ja nikako da krenem na neki, cak i nakon sto sam full opremu pazarila. Ili skole. I obaveza. Ili zato sto su dani kraci. A moj stan skoro savrsen. A trosoban. A gotovo samo moj. Fiktivna finkinja cimerka samo cetvrtkom uvece dolazi. Petkom rano odlazi. Sloboda. Liberté, égalité, fraternité! ;)
Ili ko zna zasto... uglavnom, ne moze da se uporedi sa Francuskom, mnoooogoo je sve drugacije. Skroz. Bas neuporedivo. Zato ne pitajte gde mi je lepse!!!

I eto, tek u ime pravde (hm, koja ne znam kakvu ulogu uopste igra u ovoj recenici; ali eto mnogo je kasno, pa mozak polako otkazuje) i moje rastuce ljubavi prema ovoj neobicnoj zemlji, evo malo slicica! :) Sa proslog vikenda - iz kolibe na ostrvu, iz grada - neke izmesane slike od sletanja pa do pre neki dan (timing matematicki prezicno odredjen ;))... I sa Slavkinog rodjendana, sad od subote, Slavkina (cenzurisana ;)) verzija! Dakle, kantu sladoleda u sake i uzivajte! ;) Ajde ajde breeeee.... Brzo!!!

Sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik

Da da! Lično ja! Sinoć! Bila u jednoj od 2.5 miliona sauna u Finskoj (malena kuća iza mene na slici), ukuvala se propisno na 80 celzijusa, izletelo mi telo samo napolje, vapeći za rashlađenjem - do članka se umočila u prvoj iteraciji! Baltik ko Baltik, ladan ko guja, finci rekoše da je to samo u mom mozgu, čista predrasuda, ma nema veze sa istinom, ma ni rupu u ledu nisu morali da buše, ne pamte ljudi topliju vodu u januaru... Elem ne bejah dovoljno skuvana očigledno... vrnem se u saunu (bosa, po blatnjavoj stazici, razume se), dokuvam još 10ak minuta, pa natrag u Baltik - ovog puta do struka! Nedovoljno, oceniše stručniji; vratim se treći put, tu dodamo još drva u vatru, dolijemo vode na ugljevlje, napravi se para i po, temperatura skoči u sekundi, pa smo se kuvali i parili dok nismo lipsali - ulazak u more nikad lakši, voda leeepaaaa, prijaaaa, rashlađuje u sekundi! Do vrata! :) Glava se ne smače, rekoše poznavaoci! I još rekoše, nema šansi da se čovek od toga razboli (verovatno po principu 'što te ne ubije, ojača te'), a te razlike toplo/hladno, ma to ne smeta zdravlju uopšte, to bi trebalo da se prepisuje kao terapija! Virusi i bakterije jedini boleščine izazivaju, a to da se go šećkaš po polju na minusu, ma to nema veze uopšte! I eto, ja poverovah, pa ćemo videti šta će biti. Izveštavaću vas dalje o svom zdravstvenom stanju! ;)) Danas se be' sve šale osećam kao preporođena, ko će ga znati, možda ima nešto u tome...
Zgoda se inače dogodila u kolibi pored mora, na obližnjem ostrvu, gde nam studenti domaćini obezbediše prenoćište, večerinku i žurezu sa sve saunom za tričavih 10 evrića. Evo je i slika (biće i album ovih dana), da počnemo zajedno sa upoznavanjem arhipelaga jugozapadne Finske - odmah tu kod Turkua, sa 20000 ostrvaca... pročitah negde da je jedan od najlepših arhipelaga na svetu. Kako god, meni je zasad presladak, a videćemo kako će tek biti na proleće, kad se vreme prolepša pa opletemo po krstarenjima... ;)

Kaamos, Salmiakki i clubbing na finski način

Juče je bio mnogo značajan dan za fince. Zvanični završetak kaamos perioda - kad traje polarna noć (kažu da to nije mrkla mrakuša, nego neki plavičasti sumrak, koji valjda nastaje od mesečine koja se odbija od belinu snega), tj. ne sviće sunce skoro dva meseca. Elem, juče svanulo i u najsevernijem selu u Finskoj - Nuorgam, pa je cela nacija bila u čudnoj ekstazi povodom toga.
Baš juče i baš stoga (ko fol) odluči nas pet klabera da se odazove pozivima Studentske unije i da uveliča veliku žurku u klubu u centru grada svojim internacionalnim prisustvom.

Stižemo mi tamo, ono red od n duša se otegao, ko kod nas nekad za ulje i šećer. Iskusno se mi uvalimo negde na početak reda, kaurismakoliki lik nas upusti unutra, tu nas oderu za garderobu (to je ubedljivo najveće dranje ovde, gde god uveče da odeš bar 2 eura baciš na čiviluk), no srećom piće sniženo, cene finsko-studentske (čitaj: 2.5 eura za malo pivo) pa se odmah raspoloženje popravi. Klub ogroman, extra sređen; tema večeri bio neon, mladi shodno tome šljašte na sve strane, ma ne može biti bolje! Dobro, kad se isključe debilne pantalone koje je 70% ljudi nosilo: kao radničko odelo, koje ovde studenti dobiju kad se učlane u uniju na svom univerzitetu (i ja sam drug član, jer je obavezno učlanjenje kao i danak koji pri tom platiš), pa onda studenti veseli nose sa silnim ponosom te pantalone, pa našivaju na njih kojekakve ambleme, ma strahota jedna božija! Dakle, ako to izignorisemo, žur i po. Mjuza beše odlična, a onda odjednom počeše hitići, Šakira, Rijana i kompanija. Ali nema veze, mi rešili da se uklopimo, pa pijemo Salmiakki (finsko piće koje ja još od moje čuvene posete Švedskoj najbolje obožavam, vodka + salmiak bonbone - jedan grdni crni slatkiš) i sve pevamo. I onda - iznenađenje večeri: niotkuda se na bini nađe bend, ljudi moji, koji stade da svira hard rok i Highway to hell! Narod tad stade da divlja, da se pali i žari u potpunom transu! Mi se izbezumili! Da zlo bude veće, to je trajalo i trajalo i trajalo... Mi smo se pitali do kad će, pa smo rešili da ostanemo do samog kraja večeri, čisto empirijskog istraživanja radi! Kraj je bio adekvatno obeležen slow-motion hitićima, što je publika spremno dočekala: njih 2n u n stiskavaca se stislo! ;) Ma ljudi moji, menzoteka usred Turkua! :))
Sve u svemu, provod bio ludlo, mi se onako naučno, posmatrački, zabavili za 10! (Ko uspe da klikne na uzvičnik, moći će i da vidi koju sliku sa ove dogodovštine.)

Lane moje ovih daaaanaaaa.... ;)))

Uđem ja tako u etno-muslimansku radnju "Bagdad Export-Import" sa drugarima pakistancima, da neke začine pazare, i prvo što ugledah me prenerazi. I zapanji. I ukopa u mestu.
Stoji na polici naša Plazma i bulji u mene! Izgleda kao plazma, ali se zove Lane.


Tu ja pobazijam i počnem da objašnjavam kako je to naše i kako su iračani ili ko god pokrali licencu, jer bar je plazma naša, ako ništa drugo. Utom ugledah Euroblok, pa skontah da je breeeeee eeeej toooo naša Plazma i naš Euroblok! U Finskoj!!! Uveženi od strane nekih iračana, koji obezbeđuju hranu ljudima sa bliskog istoka!!! Ejjjj!!
Onda skontam da radnja takođe sadrži ceo program Kraša, Podravke, kisele krastavčiće iz Bosne, Vegetu, moju ooooomiljenu pureću Argeta paštetu... ma ludilooooo!

I ondaaaaaa - nećete verovati - ugledam KAFU! Našu kafu!!! :)) A taman u program odvikavanja prinudno bejah krenula... Baš tu i baš tada, jedna iskonska sreća sreća radost me pogodi, izvadih aparat i stadoh da slikam sve redom kao sumanuta, na šta umal ne bejah izbačena iz radnje! Iz nekog razloga, arap nikako nije umeo da podeli moje oduševljenje i strast ka kafi i plazmi... čak mi bastard ne dade ni Bosansku kahvu da uslikam, ali biće dana za megdana! ;) E da, finci kafu zovu kahva - eto konačno neke sličnosti! :)) I imaju fonetsko pismo, tako da je nama mnogo lako da čitamo i izgovaramo. Započela sam časove i evo da demonstriram moje stečeno znanje: "Moi moi!" (Ćao ili doviđenja :))