Lost and found jacket!

Noćas oko 2am u Tilburškom noćnom klubu Cul de Sac vaš dopisnik skontao kako mu je neko maznuo jaknu. Da ne kažem: đornuo! Upravo navedena je visila na čiviluku usred kluba, prekrivajući ranac koji je sadržao sve moguće: novčanik, aparat, dva telefona i koješta pride. Dakle, tu negde oko 2 opazih ja da ranac visi gde i treba, sa neizmenjenim sadržajem, ali da jakne nigde nema, ko u zemlju da je propala. Bacismo se nas sedmoro na potragu, od zida do zida, od ćoška do ćoška, žalismo se konobarima ("što niste stavili jaknu u garderobu, ko vam je kriv"), zavirivasmo detektivski među pušački narod na terasi ali džaba, nema pa nema. A napolju ciča zima! Utešiše mene tu nekako drugari ("dobro je da je ranac tu... ma ionako si se žalila da ti je ta jakna prekratka... to neko garant greškom odneo, sutra će da vrate siiiigurno... ovo je samo dokaz da imaš dobar ukus, od svih jakni baš tvoju neko odnese"), raspodelismo nekako njihove jakne i džempere na ravne časti, dadoše mi kavaljerski jaknu 10 brojeva veću da obučem da ne umrem na bicikli do kuće i rešismo da se igramo razlaza, svi iznervirani zbog tog bezočnog lopovuka!

Vozimo se tako nazad kuci, ulica neka zabačena, pusta, samo jedna nekakva osoba pjehe trotoarom ide. Dobiciklah ja bliže, vidim poznata mi jakna na devojci. Hm! Ma ne može biti, no way, mora da mi se prosto priviđa! Odvezem se ja malo ispred nje: poznat mi bre šal na devojci! Tu se prosto oduševim, jer koja je šansa da medju n ulica u Tilburgu slučaj nanese i mene i moju lopovku baš istom ulicom u isto vreme kući da se vraćamo!!!
Ja (sva bitna, detektivski nastrojena): Izvini, ali to na tebi je moja jakna!
Lopovka (mučenica neka sva nikakva i uplakana): ?!?
Ja: Da da, i to na tebi je moj rođeni šal!
Lopovka (hrabro): Mozda je ovo tvoja jakna, ali šal sigirno nije!
Ja (ne mogu da verujem sta luđakinja reče): ?!? Aj aj polako skidaj tu jaknu i taj šal, nemoj da praviš sad jos veće probleme....
Lopovka (za ne poverovati, kroz krokodilske suze reče skidajući sa sebe moju garderobu konačno): Ooo može li ovaj dan gori za mene da bude? A šta ću sad ja? Nikoga nije briga za moju jaknu, imaš li ti meni neku jaknu drugu da daš?

Sakloni i ubrani!!! Umal' joj ja tu ne dadoh Salmanovu jaknu; mislim nije red da se devojka smrzava sad, samo zato što nije imala sreće da sa plenom kući na miru ode! ;)

I tako se ovim neverovatnim raspletom završi veče u kome smo se od Markosa dragog do daljnjeg rastajali...