Pošto znam da neograničeno mnogo ljudi čita moj dragi blog, evo mene u pet do dvanaest da vas podsetim da večeras od 20:30 do 21:30 treba da ugasite svetla i doprinesete globalnoj ekološkoj akciji! U to ime, odoh ja da pripremim sveće i otisnem se u beskrajno pričanje Voip-om u kućno-romantičnoj atmosferi, srećna što delujem lokalno i živim na našoj prelepoj plavo-zelenoj dragoj planetici! ;)
(i što konačno imam valjano opravdanje za nepisanje teze hehe)
Jes da veze nemam o Formuli1, Ferrariju i sličnim muškim opsesijama, no iskoristih priliku danas da upoznam Šumahera glavom i bradom! Došao čovek u Šel malo sa nama radnicima da proćaska, a ja kulturna i fina aj da ga ispoštujem! I dopade mi se štaviše, zbi pe-šes šala, izljubi se sa par devojaka iz prvih redova, reče kako mora (mora mora!) pojas da se stavlja, posavetova nas mudro da lepo upakujemo prtljag u kola pre svakog putovanja - u slučaju nesreće može kofer pun knjiga očas posla fatalan da postane posred glave kad ti aterira... Tako prosvetljena odem do hola da pogledam izložbu tih nekih poznatih fensi bolida koju je Šumi otvorio jelte, i pravo da vam kažem ostadoh zadivljena! Buk-bukvalno science fiction. Samo sam čekala Betmena da odnekle iskoči, eto tako vam izgledaju ti bolidi! ;)
Oooo prelepoooo li je prolece stiglo u Holandiju. Sunceee se konacno pojavilo, pa dan kao da beskonacno traje, cvetici svuda svuuudaaaa, nikad videla vise samoniklog cveca po gradu :) ama sreca sreca radost! :)))
Specijalno u to ime nekoliko cvetnih holandskih dezena :)& moja (danas) omiljena pesma od dragog mi novog zeme (lokalizam od zemljak) Stulica:
volim te kad pricas
u svom ovom ludilu
slutnja gubi privid
ogoljela do kostiju
postaje stvarnost
zaboravljena bol
ne zelim da te odvlacim daleko
rijeci poput bajke
smiruju camotinju
ne brini
netko pamti svaki tren u godini
sve veze setnje razgovor
a ti jos razmisljas
vjeruj mi
gledaj moju malu
kako ide niz ulicu
primjecujes li boju na njenom obrazu
danas je prvi dan u proljecu
i ona uziva kao da je posljednji
JUPI :D
Adekvatnog naziva: jebeš grejp! :)
Gen-genijalni stripići o "romansi, sarkazmu, matišu i jeziku" - za posetiti ako ste bored with internet :))
Zamislite scenu sa Tour de France: n biciklista pedlaju ka zajednickom cilju, prestizu se, jure, sve misli im na put usmerene. E tako je meni ovde svaki dan, ja na mom vernom plavcu, sa sve stiklicama, suknjom i sminkom jezdim preko tramvajskih sina trkajuci se sa brojnim ambasadorima, politicarima i japijima ulicama Haga.
Samo, nije bas staza bez prepreka. Tako sam bar ja to mislila, kontajuci da semafori za bicikliste imaju neku svrhu. Da malo pojasnim: u trci ka poslu svako jutro, nas zilion u jednoj finoj grupaciji putujemo - i sve tako do prvog semafora. Tu stanem ja a moje jato oooodeeee. Hm! Sacekam ja zeleno, nakupi se tu nova grupa nas od 7 do 107, taman krenemo u trku, kad ono - novi semafor (da da, nije Hag ko Kosjeric, ne oskudeva semaforima, na nesrecu! ;)). I opet ista prica, ja stanem a svi mi se u brk (doslovno ;)) nasmeju i produze, vesto izbegavajuci da kolima pravo pod tockove podlete. I tako, moji vi, vec mesec dana. Zamislite kakvu frustraciju sam ja za sve to vreme nakupila... eeeeeleeeem...
Jedno jutro, vodjena multipraktik krilaticom 'ako ne mozes da ih pobedis, pridruzi im se', resim ja da se asimilujem. I to onako kukavicki: sama ja na semaforu, svetlo naravno crveno, a ulica za preci neka malena, kola zglave nigde. Okurazeno ja zapedlah i sva srecna skontah kakva je milina ignorisati semafor, kad me pretece ooogrooomaaaan pandurac na motoru (u strahu su velike oci!), izvadi stopka i naredi mi da se parkiram! Glb! Izdra se tu nesto na holandskom na mene 'gggrggggggGGGggkkkk', a ja iskusno 'trep trep kez kez' rekoh kako nista ne razumem jer eto teeek sto se doselih u civilizaciju, kolko sinoc. Covek ponovi na engleskom da imam pravo da cutim jer sve sto kazem moze i bice upotrebljeno protiv mene jer sam se oglusila o zakon i prebiciklala ulicu na crveno, najstrasnije ugrozavajuci i sebe i druge. Nije valjda da tome sluze te svetlosne dekoracije (trep trep)? Dzaba ti ulizivanje - rece sve veci covek - kazna 130e, vadi dokumenta i ne prenemazi se! Kgh kgh, oci se iskolacise, puls vec probio 150, smisljajuci strategiju za uteci pravo u kanal i plivajuci pobeci od zakona, cuh ja sebe kako objasnjavam coveku da u dzungli u kojoj ja eto ziveh kolko do malopre nikad semafora videli nismo i da to moje biciklo ama ima sopstvenu volju, ne bih ja nikad na crveno a eto ono beeeezobrazno i da eto sve babe ovog grada bas briga za saobracajne propise pa ja mislila da tako mora.
Tu negde u petom minutu moje odbrane, smucih se konacno coveku pa me pusti bez pare i dinara, samo da me ne slusa vise. I tako ja zaradih 130 evrica, po principu 'non cash out is a cash in! ;))
Hey Hey Hey!
To vam je jedna preeeeslatka holandska grupica, mjuza prava opuštajuća - kako bi oni sami okarakterisali 'a mix of jazzy, folky, smoky, happy...' Prikačen jedan hitić sa poslednjeg albuma. Pa kome se svidi, evo i Room Eleven My Space sa još pesmica...
Koncert bio u pozorištu pa je utisak još bio pojačan onim parfemkastim pozorišnim slatkastim mirisom, bina kao dnevna soba, oni preslatko obučeni, malu glumkali, svirali savršeno, pričkali anegdotice na maternjem im jeziku, obezbedili dž pićence u pauzi, ama: gen-genijalno bilo. Devojka peva jednostavno savršeno, čak lepše uživo nego na albumu. Da fora bude veća, tamo negde u decembru su čak nastupali u Beogradu, pa ko ih je prospustio, može sad sebi samo nogu da odgrize! ;)
