Krenuli mi da vidimo Alpe...

...ali nismo skrenuli levo kod Albukerkija, pa se obreli na putu za Avinjon. Kineskinja, dva portugalca, Slavac i ja. Kako smo bili u sopstvenoj režiji, kolima, prilagodismo se situaciji u sekundi, onako menadžerski, pa rešismo da posetimo šta se već ima posetiti u dolini Rone, pa ćemo kao da se vratimo u Provansu preko Alpa! Ma idealan plan, ne može da omane! Ne uzesmo samo u obzir da će u povratku biti mrak, pa da nećemo videti ni A od Alpa, ali ajde, zato smo ovde, imamo o mendžerisanju još dve godine da učimo! ;)

Prva stanica nam beše Montelimar, gradić poznat po proizvodnji nekog slatkiša od badema, jako popularnog u ovim krajevima, zbog kog moji roditelji umal bez zuba ne ostadoše, ali druga je to jedna priča! ;) Slatkiš vredni montelimarci počeše da prave još u davnom XVII veku, kad je badem bio donešen iz Azije u Francusku. Sem tog slatkiša, ima i neki zamak, sa izložbom moderne umetnosti naravno, ali mi smo se od silnih zamaka i izložbi debelo izoholili, pa veseli zamak samo kolima obiđosmo i to opet zahvaljujući grešci u logistici - pogrešnom skretanju! :))

Potom krenusmo u poset ekscentričnoj palati, kako je moja knjiga o Francuskoj najavila NAJGENIJALNIJU STVAR RUKOM NAPRAVLJENU KOJE MOJE OČI UŽIVO VIDEŠE!!! Nakon niza beskonačnih vrćenja u krug oko kružnih tokova (to je bio doživljaj i po, Slavac ima extra film kao dokaz), nađosmo zabačeno seoce, i u njemu takozvanu Idealnu palatu poštara Ševala (Palais Ideal du Facteur Cheval). Pročitajte kod Slavca priču o tome kako je jedan obični neuki lokalni poštar bio inspirisan da napravi nešto ovako veličanstveno! I onda 33 godine radio, radio i gradio, počeo sa 43! U selu ga smatrali ludakom, a čovek bre bio suvi genije! Što se mene tiče, u rangu sa Dostojevskim i Van Gogom! I neverovatna je stvar da ova palata nije jedno svetsko blago i da nije mnogo šire poznata... Nisam sigurna koliko će slike uspeti da dočaraju, ali ovo je nešto VELIČANSTVENO, verujte mi na reč.

Puni utisaka, stigosmo u Grenobl, u kome se slatkom žičarom odvezosmo do tvrđave na vrh brda iznad grada, odakle je trebalo da pukne silan pogled na Alpe, jer je Grenobl jelte tzv. kapija Alpa, no magluština napravi zajeb, pa i nije bio neki breathtaking doživljaj... Ali žičara je bila dobra, po 4 staklene povezane lopte, svaka za po 6 osoba, idu gore/dole na dve žice (hehe ovo počelo ko neki zadatak iz matiša - ako svaka lopta u proseku ide sa 60% popunjenog kapaciteta i ako je cena jedne vožnje 5 eura, koliko je isplativost posedovanja žičare, ako su troškovi održavanja...? ;)) Kod Grenobla je još zanimljivo pomenuti da leži na dve reke, od kojih se jedna zove ISER! Hehehe :) Aerodrom im se čak zove "Grenoble-IsERE" :D Slavac i ja se cepali kad god vidimo tablu za aerodrom, drugi nas samo belo gledali... :) E da, imaju i "Rue de Belgrade" iliti Beogradsku ulicu! :) Braća francuzi! ;)))
A onda polakice uz Alpe, ali skontasmo da nam je mrak već za petama, pa ipak usmerismo ka kući. Napoleonovim putem, preko mesta simboličnog naziva "Corps", pa Gap, pa Sisteron i konačno Aix. Dug put to beše. I neobičan, ali i to je neka druga priča... Elem, evo slika sa ovog putovanjca, sve sem Idealne palate, koja je smeštena u poseban album, kako i zaslužuje.