Vozni red istaknut na stanicama ima svrhu (lekcija naučena na teži način)

Bila ja večeras u ovdašnjem Metrou, u Krnjači (neki huge shopping centar + hipermarket, 10ak km od grada), malo da hrane nakupujem za jeftine pare! (još ne rade menze, pa poskapavasmo nesrećnici od gladi!) Naletim na neku extra rasprodaju odeće, pa se zanesem, pa silno vreme protraćim isprobavajući kojekakve modne ajteme. ;) Na kraju se silno iznerviram jer ništa pametno nisam našla, pa kupim neke budalaštine, čisto da ne bude da sam za džaba tu dangubila! Potom nakupujem nečega za prehraniti se, između ostalog nekakvu paštetu obećavajućeg izgleda. Ispostavi se malopre da je od zeca (rečnik bar tako kaže ;)) a na degustaciji ne da nije prošla, nego umalo dušu ne ispustih kad je samo otvorih! Neki smrdljivi mesni narezak, pun nekih komadina mesa, čega li, koji pliva u nekoj vodici. Pu! Otišao zeka u kontejner odma! Na reciklažu! ;) No da se ne rasplinjujem!
Elem, požurim na bus, da stignem kući u dogledno vreme, jer smo imali dogovoren izlazak u neki kao restoran. Pogledam na sat - pola 9, ja kontam, extra, taman sam u 9 kući, sve ima da stignem! Kad ja tamo - ono međutim! ;)) Poslednji bus koji tuda prolazi otišao u 20:11!!!!! O.O A tržni centar radi do 22h. EEEEEJ!!! Pa gde je bre tu zdrav razum i logika?!? Ko je mogao i da pretpostavi?!? Vražja Francuska i njihov idiotski vozni red!!!
Uglavnom, ja se tu najstrašnije unezverim, prestravim se - tačnije, jer se nalazim u jebenoj francuskoj Krnjači, bez igde ikoga koga mogu da cimnem da dođe po mene i sa 7 eura u novčaniku!!! Stanem da psujem, da proklinjem: momenat kad mi je palo na pamet da kupujem hranu, pa svu onu odeću koju sam isprobavala, pa ovu koju sam kupila, pa komad po komad (da ne kažem konzervu po konzervu ;))) hrane iz kese.... A sve se potajno nadam da je možda to kao kod nas, da možda bus extra kasni, pa će baš sad da naiđe. Ali džaba! Prokletog prevoza nema, pa nema! Napravim ja odma ratni plan, krenem na parking sa namerom da salećem pošten svet, da umolim neku dobru dušu da me odbaci u centar grada! Kad ono - nisu svi ko onaj babac od juče; kako stanem na put kolima i počnem da mašem kesama i da pričam engleski, ljudi klimaju, kao ne razumeju me ništa, daju gas i kidaju! Tako nekoliko puta! Ja već izgubila nadu, samo što ne priđoh nekim marokancima sumnjivog izgleda da im prodam digitalni aparat!
Naiđe utom mlada jedna devojka u nekim drndavim kolima, ja onako očajna, stanem i pregradim joj put, u smislu 'sestro mila, pomagaj'! Devojka, šta će, skenu sa puta, parkira se; izobjašnjavam joj ja moj slučaj, ali ona naravno ne zna engleski, samo po koju reč; a ja naravno natucam francuski, a od prpe mi se jezik zavezao pa ne znam da kažem ama baš ništa! Nogama i rukama se mi tu sporazumesmo, devojka reši da pomogne, pa se nacima živa da sazna broj najjeftinijeg taxija, zove n ljudi, niko ne zna broj nikakvog taxija - to je ovde ko tabu, ne možeš videti taxi, ni za leka ga nema! U jadno doba, javi joj neko neki broj, ona pozva, pa stade da se raspituje pošto bi bilo do centra grada iz te nedođije - 20 eura, minimum! Ja se ubijem u pojam, pokažem kako je 7 sve što posedujem, a devojka tu (konačno! ;)) izjavi kako bi me ona odvezla drage volje, iako ne ide zglave u tom pravcu, ali eto ona tek pošla u kupovinu! Skočim ja do neba od sreće, pokažem mojoj novoj drugarici (odma' je uznepredovala do tog cenjenog zvanja ;)) kako to nije ama nikakav problem, da može da me vodi sa sobom gde hoće, samo da me kad god doveze do centra! Pa milo njoj, milo meni! :)) Odemo mi lepo zajedno u šoping, ja po drugi put, kaskam za njom, a razjapila kez, ne mogu da ga obuzdam, spašena at last! :) Htedoh da joj kupim vino u znak zahvalnosti, a ona ni da čuje! Prosto se uvredi, kaže da razume u kakvom sam se sranju našla, a i da bi valjda i ja za nju neko tako uradio da je ona u mojoj zemlji! (mislim se ja, e moja ti, veze ti nemaš...) Kupih ja na kraju neke bombone na kvarno, pa joj poklonih u kolima, pa samo što se u bratstvo ne upisasmo. Ja je slikala usput, ona me učila francuske neke psovke, ma put bio za 10! A ja sreeeeeeećnaaaaa ko kuče što sam safe :))) pa se samo kezim, i vise nego uobičajeno!! ;))
Doveze me ona lepo do grada, pa još hoće u dom da me vozi, da se ja ne cimam peške. Jedva je ubedih da nema potrebe, da ide svojim putem... Zahvalih joj se do groba i tu se mi u najvećoj ljubavi rastadosmo :) Moja spasiteljka i ja! :)

Jedna crtica iz mog novog zivota

Stojim ja malopre na stanici, u centru, cekam bus do doma (sramota me i priznati - kad Slavac procita, ima da me prezre, jer je to manje od 10 minuta pjehe; ali u samoodbranu imam da kazem da sam bila stvarno opasno gladna (as always ;)) a i kupih danas sedmicnu kartu za prevoz, pa da se to sto bolje iskoristi ;)), a busa nema li nema. A par metara dalje stoji nekakva masinerija, za cedjenje prirodnih sokova od raznoraznih vocki i red se protegoooo, n ljudi ceka. Ko svaki posten srbin, pridjem ja da iz blizine osacujem sta se tu radi, sta se ceka, posto je, od cega je... Uzmem pa pride slikam - prirodni sokovi, od raznih vocki, poznatih i apoznatih ;) za 3e, a cede ih neke fine ribe: crnkinja, belkinja i azijatkinja (uh, to mi je extra problem, ne umem da raspoznam ko je odakle pa to ti je, sve mislim kinez - ono koreanac, pa pitam nekoga da li je vijetnamac, a on se silno uvredi jer je kambodzijanac - ako se uopste tako kaze!). Onako gladna, svakako pozeleh se okrepim jednim, ali dzaba, kad bus svaki cas treba da stigne, a nailazi na svakih 20 minuta, a red ogroman. Vratim se ja na stanicu i nastavim da kjuingujem ;)

Utom mi pridje neki babac (necu reci burzuj-babac, jer je to ovde pleonazam!) i poce nesto da mi prica na francuskom.
Ja: "Je suis desole, je ne compre pas! Parlez-vous Anglais?" (dakle, kazem da ne razumem i pitam moze li to na engleskom ikako)
Babac: "Oh, yes! My friend and I were wondering if you'd like some fruit juice?" i pokaza na stand.
Ja (zapanjeno): "I beg your pardon?!?"
Babac: "Well, we saw you that you were watching and didn't buy, so we wanted to buy you one!"
Ja se tu zgranem! Pomislim, kuku, kako li ja to izgledam, kad babe misle da sam neki pusti sirotan... Pa se na brzinu pogledam, a na meni najnovije pantalone koje posedujem, majica - pa pristojna brate, Levis japanke i ranac i pride nosim laptop - znaci po nasim merilima ne izgledam ko sirotinja, ama nikako! Objasnim ja babcu kako sam samo gledala i da nisam kupila jer ne bih da propustim bus; klima babac, ali nekako neuverljivo, oce da mi kupi sok pa to ti je! Srecom naidje bus, ja pokazah babcu da moram da idem, ona se tu bog zna kako izvini i objasni kako su one samo htele eto da se nadju pri ruci....

Moracu u buduce da ceznjivo gledam kola po ulici, mozda se opet nadje neka dobra dusa, pa mi pokloni neka! ;)

Viva la France!!!

Stigla. Posle niza peripetija i n-casovnog puta (o tome neki drugi post, jer ima materijala iha-haj!). Ziva, zdrava, no umorna i dalje uh kako! Stoga, sad samo da postujem jedno obavestenjce o dobrom zdravstenom stanju, sjajnom opstem stanju zatecenom u Francuskoj, preslatkim i srecnim ljudima na ulicama, nasmejanoj mladezi svuda i preslatkim raz(noboj)nim novim drugarima! Gradic (Aix-en-Provence, za naupucene; gore na slici) je divaaaaan, pravi burzujsko-turisticki, zgrade adekvatno obojene u zlatno-zuto, svuda zeleniloooo, cistoca, zilioni bastica kafea punih europejske burzoazije, a po parkovima studenti koji sviraju harfe, leze na travicama... ma ko na filmu - nema toga kod nas! Ali opet, ovde nema rostilja (nigde nista kao 'Fantazija' na vidiku), nema pasulja eeeej ;)

O svemu pisem opsirnije posle, sad zurim na Intensive French lessons (hehe, upadoh u nivo znanja 2 - od 4, ipak se isplatio onaj nas veseli kurs posle posla ;)))

A i prekidam pisanije sad, da vidim kakav je odziv publike, pa sto vise komentara sad bacite, vise postova posle ima da bude ;))))

Dakle, da zakljucimo: La vie est tres belle ici! :)

Redovna linija "Nova Varos - Beograd"

Nedelja. Vece. Oko pola devet. Klackam se ja vec 2 i po sata nekim drndavim autobusom iz Uzica. Vozac, dobricina stara, staje kraj svake bandere gde neko mahne, prevozi narod od kafane do okuke, sve se trese i drma, a jurimo 30km/h. Muzike u busu nema, jer nema ni radija. Sve smrdi ko tvor jer se Gucha upravo zavrsila, pa se pijani svet ukrcao u Cacku u jedini bus koji prima sve ljude dobre volje, spremne da stoje do Beograda, ili dokle vec treba.
Elem, u takvoj jednoj atmosferi, vesela druzina stize do Ljiga. A na stanici 2 neka malena coveka i pa.. hm... jedna VELIKA 'zena'. Usred Srbije, U Ljigu, stoji na stanici jedna starija osoba, sa dugom sedom kosom, jaaaako nasminkana, sa veeeelikim rukama, i veeeelikim nogama (broj bar 44) i klasicnom muskom facom. Ali - u zenskoj odeci, sa zenskim glasom, zenskom torbicom, i sa puno i prepunom pijacnom torbom na tockice!!!
Stade vozac, pa on i suvozac izletese napolje da pomognu 'gospodji' da unese torbu, jer nece gospodja da se rastavi od svoje torbe ni za zivu glavu! Nabise oni to nekako u prolaz izmedju sedista, tu se gospodja pohvali kako su to njene rodjene sljive, iz njene baste, ona ih skupljala svojim rukama. Pa stade da prica kako ce ona od toga fini dzem i sirup da napravi, jer to jedino pomaze njenim devojkama u problemu sa probavom. Stadose druge zene po busu da se raspituju za recept, elem kucna atmosfera se napravi za cas. Tu se gospodja poveri gospodji kraj sebe kako ima u novcaniku 12 dinara, kako je greskom po nekim ljudima poslala sa BG sva dokumenta i sve pare. A vozac taman bio zaboravio da ljudima koji su usli u Ljigu naplati kartu, jer mu paznja bejase odvracena smestanjem tih sljiva po autobusu, pa se sve lepo namestilo za gospodju.
Putovasmo mi tako jos 2 sata do BG. Ko je u medjuvremenu izlazio, isao je na zadnja vrata, sto je znacilo da ona sedista koja vise na tim vratima moraju da se dignu, a ljudi koji na njima sede ustanu. I tako n puta do bg-a, jer se od gospodjinih sljiva napred nije moglo proci.
Na ulazu u BG, ustade gospodja i viknu vozacu: "Majstore, moze do Radnicke br. x?" Vozac ljubazno rece "Ali gospodjo, mi ne idemo tuda!" Gospodja: "Ali to vam je najkraci put do sajma, pokazacu vam ja, nista ne brinite!" Vozac: " Gospodjo, ne mogu ja da razvozim ljude po kucama, nisam ja taxi! Stacu vam na pocetku ulice, pa imate samo malo posle do kuce." Gdja: "Ali kako mislite da ja vucem ove silne sljive 1 km do kuce?!?" Jedva tu vozac objasni kako NE SME da razvozi narod kucama, gospodja ljuta ko ris, pristade da joj stanu na pocetku Radnicke. Nepropisno majstor stade, ostavi volan, pa on i suvozac iznesose torbu sa sljivama ispred busa, gde se nekako vozac seti da nije naplatio kartu. Gospodja, mrtva-hladna, rece kako je tek po ulasku u bus utvrdila da ima samo 12 din, te da nikako ne moze da plati kartu! Covek tu podivlja, pocne da preti milicijom, a gospodja, i dalje ljuta sto nije dovezena ispred zgrade, ali videvsi da je vrag odneo salu, izvadi iz torbe "jedan njen proizvod" i tutnu vozacu u dzep. Vozac tu spusti loptu, kopka ga sta li je u kesici, pa pusti gospodju da odrola svoje sljive u pravcu Radnicke. Udje u bus, krenu, pa negde kod Ade konacno otvori svoj dar - jedne nove, pamucne nazuvice, sa nekim cveticima, broj 30ak!!! :D :D :D
Do stanice je veseli majstor psovao i govorio kako 'ma samo da je mladja, ma pokazao bi on njoj, na ovaj ili onaj nacin...' uz opste kikotanje svih nas mladjih, koji smo jedini u busu shvatili da to i nije bas genuine gospodja! :)

THE mail [di mejl]

Cao Bee-Bee!

Ovo su moguci razlozi zbog kojih ti nisam pisao u proteklom periodu:
crk'o mi kompjuter
nisam imao para da uplatim vreme
nisam stigao da odem da uplatim vreme
mrzelo me je da uplacujem krenuo sam da uplatim,ali su me zgazila
kola
kamion
autobus
motocikl
bicikl
riksha
ono chudno vozilo sto cisti sneg
avion
razboleo sam se
ucestvovao sam, na dobrovoljnoj bazi, u vrlo interesantnom naucnom projektu koji je za predmet imao ispitivanje vremenske granice do koje ljudsko bice moze da izdrzi bez kontakata sa spoljnim svetom
ucestvovao sam, za odredjenu sumu novca, u vrlo interesantnom naucnom projektu koji je za predmet imao ispitivanje vremenske granice do koje ljudsko bice moze da izdrzi bez kontakata sa spoljnim svetom
slucajno sam usao u neko stakleno zvono i nisam umeo da izadjem
odselio sam se u neku vukojebinu gde nema ni telefona,a kamoli interneta
prezirem Bila Gejtsa i ne zelim da imam veze sa bilo cim sto ima veze sa njim
ozenio sam se i zena mi je izbrisala iz adresara adrese i brojeve telefona svih zenskih osoba(vrlo je ljubomorna)
lekarski konzilijum u kome su bili oftamolog,neurolog,psiholog i parapsiholog mi je zabranio koriscenje racunara
Vladimir Gavovic koji te poznaje mnogo bolje i duze od mene mi je rekao da si mnogo los covek i da treba da prekinem sve kontakte sa tobom
sam sam zakljucio da si mnogo los covek i da treba da prekinem sve kontakte sa tobom
sam sam zakljucio da nisi los covek,ali da mnogo smaras i da je bolje da te izbegavam da se ne bi bez potrebe bedacio
izgubio sam daljinski,a kompjuter je tako daleko od televizora
kompjuter mi se nalazi pored prozora i pored radijatora tako da mi je ili mnogo vrucina pored njega ili duva promaja
bio sam ljut zbog filma(jos jedna u,cini mi se,beskrajnom nizu tvojih briljantnih ispala)
frka mi je zbog cokoladica(za sta,bre,cokoladice?)
ugojio sam se i stolica pored kompjutera ne moze da izdrzi moju tezinu,a i da moze prsti su mi suvise debeli da bih mogao normalno da koristim tastaturu
zaboravio sam gde mi je kompjuter
znam gde mi je kompjuter,ali sam zaboravio gde mi je tastatura
zaboravio sam gde zivim
vise ne volim ljude i druzim se samo sa zivotinjama i kompjuterskim igrama
SIT SAM ISPALA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
tvoji roditelji su provalili u vas inbox i diskretno mi napomenuli da ne bi vise trebalo da pisem pisma njihovim cerkama(tebi i Sandri) ukoliko zelim da ostanem ziv
zaboravio sam skoro sva slova
bojim se kompjutera
citao sam u nekim novinama da ekran mnogo zraci i da moze da se dobije neka bolest od pisanja pisama
moja sestra non-stop igra igrice i ne mogu od nje da dodjem do kompjutera
po ceo dan citam Dostojevskog i ne pada mi na pamet da napisem ni slovce
secas se one vukojebine sa pocetka?E, tamo sam pustio bradu i sad se borim za slobodu nekih Indijanaca
utripovao sam da sam Che pa su me zatvorili u ludnicu i navukli mi ludacku kosulju pa nemam slobodnu ruku i ne mogu da pise(a)m
oteli su me vanzemaljcioteli su me vanzemaljci,oplodili me i sad imam bebu pa mi ona oduzima svo vreme(velika je to odgovornost)
umro sam

Eto.Mozes da izaberes bilo koju od gore ponudjenih varijanti i veruj mi za koju god da se odlucis neces biti daleko od istine.Evo sad cu da ti pisem pismo. Sta se radi?Sta ima novo?Citao sam pazljivo sva ona tvoja pisma i mogu ti reci,Biljo,da si ti potpuno odlepila.Ja ono bas nista ne razumem.Super mi krene; ono from,to,subject,Zdravo i onda mrak. Citam jednom,dva,pet,deset puta, odstampam pa onda okrecem naopacke,postrance,citam naglas, u sebi, napisem svaku rec na posebnom papiricu pa onda kombinujem, upotrebljavam neke nemacke tehnike iz II svetskog rata za desifrovanje i dzaba.Koji je ono jezik?Mogu ti reci da sam se cak vrlo zainteresovao,kao vrstan filolog,za proucavanje tvojih pisam sa naucne stane.Uspeo sam da zainteresujem i neke svoje profesore tako da ti mogu reci da su tvoja pisma vruca tema ovih dana u visokim beogradskim filoloskim krugovima.Cak cujem da su ze za njih zainteresovali i neki ugledni psiholozi. E, shalim se, super su pisma.Keep up the good work i nemoj da te obeshrabri izvesna neredovnost u dinamici odgovora veruj mi da dajem sve od sebe da ti sto cesce pisem jer mi predstavlja prilicno zadovoljstvo e sad stvarno vise ne znam sta da radim sa ovom recenicom. Cao ,cucemo se, videcemo se i icicemo konacno u jebeni zoo.Morao sam da ti posaljem i jednu predivnu navijacku pesmu koju obozavam i koju bih voleo sa nekim da podelim, a eto ti si tu.

- The sender (hidden identity, by the sender's request)

P.STrebalo je da kazes:E,pa izvini nisam stigla da ti zauzmem mesto, 'ajde sedi ti na moje ja i onako ne bi trebalo da gledam film imam sutra neki kolokvijum i treba puno da ucim.A ja bih rekao:Ma daj, ne seri sedi gledaj film ja ionako ne volim Vendersa nesto preterano.I sve bi bilo super. Par objasnjenja:Poor Scouser Tommy je pesma navijaca Liverpoola.Skuzer je naziv za Liverpudlijanca.Toffees je nadimak za Everton, njihove najljuce rivale.Rush je cuveni centarfor Liverpula strelac cetiri gola u legendarnoj pobedi nad Evertonom od 5-0.O Spion Kopu cu ti pisati neki drugi put.