Govori srpski da te ceo svet razume

Večera. Menza. Ja sa jedne strane linije, crnac kuvar sa druge. Konverzacija se odvija na francuskom, uz pomoć engleskog, ruku i nogu.
Pokušavam da saznam koja je to 'kanar' ptica koju nam služe. Čovek se trudi da mi objasni, ali vidi da je slaba vajda da nastavlja na francuskom, pa stade da se raspituje za moje poreklo, ne bismo li se našli već nekako na nekom esperantu... Ja ponosito rekoh da sam Srbin, on se zapanji pa reče da je i on! Maaaa neeemoj! Crnac, a Srbin! Nije nego! Pita odakle sam, hm iz Beograda, on je eto iz Plane. Iz Plane!!! I dalje misleći da me loži, pitam ja mudro iz koje Plane, ne bih li ga u laži uhvatila. Crnac ladno reče iz Velike. I da se preziva Marjanović. I da u stvari nije on Srbin, niti je iz Plane, nego žena mu, a on njeno poreklo usvojio, i naučio i 'dobro veče' i 'dobar dan' i da psuje i sve što treba.
Na kraju mi servira pačiji batak u sosu od senfa i nekih biljčica, na savršenom srpskom mi požele 'prijatno', razmenismo telefone i obećasmo da ćemo se družiti onako po srpski, uz rakijicu, njegova gospođa, on, Slavac i ja! :))
Ko zna, možda se ovajdimo i za teglicu neke zimnice! ;)

Znate ovu sobu??? :))

Rešio fax da nas časti besplatnom ekskurzijom u Arl! Još prošlog vikenda, ali eto stisle obaveze na faxu, pa ne stigoh da napisem koju...

A u Arlu - koješta da se vidi. Oogroooman rimski amfiteatar - imali smo super-sreću, baš tog dana bile organizovane borbe sa bikovima, pa smo za džabaka, na generalnoj probi videli razjarenog bika koju unezvereno jurca po areni i preskače ogradu kao kengur! :)) Pa manji, polukružni rimski teatar, koji je nekad čak bio tvrdjavica, ali narod stoka vremenom razvukao kamenje... Inače, ove dve građevine udaljene nekih 3 minuta hoda pa je utisak prilično cool - kao da si u poseti starom Rimu! Pa Konstatinova kupatila, 4. vek p.n.e. fino očuvana, rimska naravno. Pa muzej o Provansi, nošnjama, koječemu, koji je onaj baja Mistral osnovao od para od Nobelove nagrade - to ne videsmo, ali mora da je extra! ;) Imalo se, moglo se, garant je bio high-tech onog doba! ;)) I najvažnije, Van Gog - živeo 1888-1889 u Arlu, u čuvenoj sobi, naslikao n slika (n/2 bogami jako poznatih ;)), skoro svaki dan po jednu slikao, neverovatno inspirisan covek bio; pa sad grad rešio da uzvrati udarac, da se zauzvrat obogati što više može! Pa namestili sobu, ma kuću jednu celu 'tik do žute kuce u kojoj je nekad Van Gog živeo', baš preko puta onog huge amfiteatra. Pa bolnicu u kojoj je mučeni čovek lečen namunjili u muzej posvećen njegovom liku i delu - ispred te bolnice je čuvena basta, ma videcete uostalom na slikama, prepoznaćete valjda - ja se bas uzbudih kad je videh uživo!!! A u tom svojatanju Van Goga je najbolja fora što se ni jedna jedina original Van Gogova slika ne nalazi u Arlu. Čak ni u epsilon okolini! ;))

Posle Arla, Camargue (Kamarg) - prirodni rezervat, delta Rone napravila 140,000 hektara ravnice prošarane jezercima, gde uspeva jedinstvena flora, a od faune - mnooogooo konja, bikova i gooomilaaaaa roze flamingosa! :) Ljudi moji, što su to lepe ptice! :)) Stanovnika nema puno, uglavnom su to ljudi koji vode računa o tim konjima i bikovima i koji se mnogo prže da su kauboji-rendžeri, pa se tako i oblače! Posetismo i jedno selo, omaleno, na obali mora - prestonicu ovog rezervata! :)

Na putu kući obišli i Les Baux-de-Provence, selo izniklo oko napuštene srednjovekovne tvrđave na stenovitom brdašcetu. No vremena bilo malo, a ulaznica paprena, pa tvrđava ostade nepoznanica! :( Lutasmo po selu, trbuhom za kruhom! ;) A selo sa silnom istorijom - nekada dom Grimaldijevih (danas poznati kao kneževi od Monaka) ali da vas ne davim sad... stoga i tvrđava tu, no zeznulo se pa postalo jak protestantski centar, pa ga Luj XIII sravnio sa zemljom u XVII veku! Rešio covek problem po kratkom postupku! Nema cile-mile! ;) Zato sad selo renovirano, belo, ma pravo turističko, a glavnim trgom dominira veeelika katolička crkva hehehe!!! Zanimljivost - boksit ovde otkriven i imenovan shodno tome! :)

Ko je dovde došao, zaslužuje vala i da vidi kako to sve stvarno izgleda! KLIK

Poštovani Pikaso, izvinjaaavamo se, mnooogo se izvinjaaavamo!!!

Nakon planinarenja iz prethodnog posta, spustismo se nekako do civilizacije, tačnije do seoceta koje je link sa civilizacijom (čitaj, polazna stanica busa za Aix) - Vauvenargues mu ime, Vovenarg se čita! ;) Fino selo, ali malo kuća, malo stanovnika, a opet namunjeno, silni teniski tereni, pa masline, pa vinova loza, pa zamak, ljudi moji, leeeep zamak usred sela! Uslikasmo mi sve to, kako turistički kodex nalaze, pa se nabismo u lokalno kafanče na okrepljenje. Tu nas odraše, 2.7e za sokić, pa nam ništa ne bi jasno! Do danas!!!! Wikipedia danas reče da je baš u tom selu, baš u tom zamku, od koga smo na 20m ništa ne sluteći sokiće pijuckali PIKASO SAHRANJEN! Čovek lepo kupio zamak, gde ćeš lepse, Provansa, selo, priroda, Sezanova planina, inspiracija... Pa malo boravio, pa mu se svidelo, pa rešio da tu večnost celu proboravi! O bruke i sramote naše! Tako je to kad covek potpuno nepripremljen na planinu krene! Dok ja crvenim, evo vama malo slika, sa planinarenja, pa i iz ovog (sada već ;)) dražesnog seoceta, sa sve slikom THE zamka! ;)

Osvojismo Svetog Viktora!

Naslov bi trebalo da bude senzacionalisticki, da privuce paznju! Ne blogujem neko vreme, posecenost nacisto opala, pa sad moram da se dovijam i koristim trikove zute stampe da i ovo malo citalaca zadrzim!

Elem - Sveti Viktor. Planina. Sezanova omiljena, naslikao je neprebrojivo mnogo puta, popularna ne pitaj u ovim krajevima. Krenuli mi jutros u osvajanje - hm, jeste radni dan, pa sta? Nema predavanja bas svakim danom, ipak je ovo neka vrsta FON-a! ;)) Dakle, krenuli mi, obuceni kao za shopping centar, ocekujuci planince neko maleno, Tourist's office i vodica u najmanju ruku, da nas malo provoda okolo, da napravimo koju fotku i da kazemo da smo i tu bili. Kad ono - trt MilojkA! ;) Divljincina, kozje stazice, nigde izvora, sunce prlji, saplices se o kamenje, a do vrha nikako da stignes. Na prvoj cuki se malo obradujes, slikas okolo pa ti milo, a na svakoj sledecoj vec sve vidjeno, samo visina veca, a ti deset puta gladniji i zedniji!
Dodjosmo u zlo doba na vr' tamo crkva iz XVII veka sa sve bunarom - voda naravno nije za pice - ostali planinari sede, obeduju, vino cak otvaraju, dinje jedu, ma perverzija jedna; a mi veseli puzemo okolo i delimo jedinu hranu koju smo uspeli da iscackamo iz svojih rancica: 2 vockice, 3 cokoladice i keks, a nas sestoro! Imali smo i oko 7 dl vode - ukupno, ali to je vec na prvom usponu nestalo. Na tom vrhu smo verovatno tako ocajno izgledali da su nam neki fini starci dali kafe, samoinicijativno! Sta ce ljudi, uplasili se da ce morati kosture da nose 1000m dole, po tom krsu! ;)
Sve u svemu, planina ko planina, samo eto milo ti zbog Sezana; priroda lepo ocuvana, jasta, stazice obelezene, nema da se zagubis (eh da smo jos i kartu imali...) a planinara kolko ti srce pozeli. I to ne onih ko kod nas - 'zadnja sansa' planinara, nego matoraca, koji ko kozice samo skakucu sa kamicka na kamicak. Doduse, sta drugo i ocekivati, pametan svet radi radnim danima, ne 'asa po prirodi, samo eto penzosi i studenti dokoni...

Pravanse nikad previše ;)))

A ni slika iz iste - već vidim kako klimate glavama u znak odobravanja! :)
Dakle, vaš photo-izveštač ponovo u akciji, danas za vas odabrao tri nova mesta:
1. Isles sur la Sorgue - Ostrva na reci Sorg - gradić iznikao na 5 ostrvaca na slatkoj reci (onako malena, ko Đetinja, recimo ;)) iz koje su se nekoć pape lično ribom hranile! A danas poznat po pijaci antikviteta, rekoše nam najvećoj u Francuskoj, neki čak i Evropu pominjaše... No Slavac već pokri ovu temu sjajno na svom blogu, pa vas upućujem da tamo pročitate kojekakve zanimljivosti. Specijalno, ovde možete da vidite pijacu u koju se ceo grad pretvara četvrtkom i nedeljom, pijačnim danima, što bi kod nas rekli! Ovo je, kako i ime albuma kaže, jedna tipična provansalska pijaca i niko me ne može ubediti u suprotno!



2. Roussillon - uh preeeslatkooo jedno mesto, izniklo na crv-crvenoj zemlji, iz koje filtriraju oker boju pa po svetu izvoze; u celom svetu ima još samo par takvih mesta, pa se lepo da ućariti! ;) Gradić presladak (tačnije, naravno, to je selo - i to proglašeno za jedno od nekoliko najlepših sela u Francuskoj!!!), svaka kuća na svoj način oker! :) Šta da vam kažem, ovi Francuzi nemaju ni blato ko ostali svet, nego im blato crveno, pa i od toga atrakciju prave! ;) Fina legenda postoji za nastanak ove boje, Slavac bio vredan pa je već objavio, tako da - opet, ajte tamo pa čitajte! A dobra je baš, nemo da vas mrzi, ima ljubavi, preljube, ubistva, smrti, tragike, komike, svega! ;) Inače, ovde se Semjuel Beket uspešno krio i uživao za vreme okupacije! Pa kad je valjalo njemu... ;)

3. Gordes - opet jedno od najlepših sela u Francuskoj. Neverovatne spoljašnjosti (e sad, šta je kod sela spoljašnjost) iliti exterijera! Enterijer je ok, ali valjda se mi nagledasmo svega, pa smo se gotovo razočarali... U centar sela, tik ispod zamka nabili neki luna park, pa cika vriska odzvanja gde god da makneš! Ali opet, šta će ljudi, samo od turizma žive, a nezainteresovane male amere i ne možeš zabaviti umetnošću ili prirodnim lepotama! Ali kad bi se to oduzelo, ili kad se odšeta dovoljno daleko od urlane, jedan veeelikiii mir ovde vlada, kao da niko živ tu ne živi, jedna drevna atmosfera, čudno jako!

Krenuli mi da vidimo Alpe...

...ali nismo skrenuli levo kod Albukerkija, pa se obreli na putu za Avinjon. Kineskinja, dva portugalca, Slavac i ja. Kako smo bili u sopstvenoj režiji, kolima, prilagodismo se situaciji u sekundi, onako menadžerski, pa rešismo da posetimo šta se već ima posetiti u dolini Rone, pa ćemo kao da se vratimo u Provansu preko Alpa! Ma idealan plan, ne može da omane! Ne uzesmo samo u obzir da će u povratku biti mrak, pa da nećemo videti ni A od Alpa, ali ajde, zato smo ovde, imamo o mendžerisanju još dve godine da učimo! ;)

Prva stanica nam beše Montelimar, gradić poznat po proizvodnji nekog slatkiša od badema, jako popularnog u ovim krajevima, zbog kog moji roditelji umal bez zuba ne ostadoše, ali druga je to jedna priča! ;) Slatkiš vredni montelimarci počeše da prave još u davnom XVII veku, kad je badem bio donešen iz Azije u Francusku. Sem tog slatkiša, ima i neki zamak, sa izložbom moderne umetnosti naravno, ali mi smo se od silnih zamaka i izložbi debelo izoholili, pa veseli zamak samo kolima obiđosmo i to opet zahvaljujući grešci u logistici - pogrešnom skretanju! :))

Potom krenusmo u poset ekscentričnoj palati, kako je moja knjiga o Francuskoj najavila NAJGENIJALNIJU STVAR RUKOM NAPRAVLJENU KOJE MOJE OČI UŽIVO VIDEŠE!!! Nakon niza beskonačnih vrćenja u krug oko kružnih tokova (to je bio doživljaj i po, Slavac ima extra film kao dokaz), nađosmo zabačeno seoce, i u njemu takozvanu Idealnu palatu poštara Ševala (Palais Ideal du Facteur Cheval). Pročitajte kod Slavca priču o tome kako je jedan obični neuki lokalni poštar bio inspirisan da napravi nešto ovako veličanstveno! I onda 33 godine radio, radio i gradio, počeo sa 43! U selu ga smatrali ludakom, a čovek bre bio suvi genije! Što se mene tiče, u rangu sa Dostojevskim i Van Gogom! I neverovatna je stvar da ova palata nije jedno svetsko blago i da nije mnogo šire poznata... Nisam sigurna koliko će slike uspeti da dočaraju, ali ovo je nešto VELIČANSTVENO, verujte mi na reč.

Puni utisaka, stigosmo u Grenobl, u kome se slatkom žičarom odvezosmo do tvrđave na vrh brda iznad grada, odakle je trebalo da pukne silan pogled na Alpe, jer je Grenobl jelte tzv. kapija Alpa, no magluština napravi zajeb, pa i nije bio neki breathtaking doživljaj... Ali žičara je bila dobra, po 4 staklene povezane lopte, svaka za po 6 osoba, idu gore/dole na dve žice (hehe ovo počelo ko neki zadatak iz matiša - ako svaka lopta u proseku ide sa 60% popunjenog kapaciteta i ako je cena jedne vožnje 5 eura, koliko je isplativost posedovanja žičare, ako su troškovi održavanja...? ;)) Kod Grenobla je još zanimljivo pomenuti da leži na dve reke, od kojih se jedna zove ISER! Hehehe :) Aerodrom im se čak zove "Grenoble-IsERE" :D Slavac i ja se cepali kad god vidimo tablu za aerodrom, drugi nas samo belo gledali... :) E da, imaju i "Rue de Belgrade" iliti Beogradsku ulicu! :) Braća francuzi! ;)))
A onda polakice uz Alpe, ali skontasmo da nam je mrak već za petama, pa ipak usmerismo ka kući. Napoleonovim putem, preko mesta simboličnog naziva "Corps", pa Gap, pa Sisteron i konačno Aix. Dug put to beše. I neobičan, ali i to je neka druga priča... Elem, evo slika sa ovog putovanjca, sve sem Idealne palate, koja je smeštena u poseban album, kako i zaslužuje.

Dnevnik u pola 8

Ziva je muka ziveti u Provansi. Toliko je to mesta da se obidje, a svako lepse od prethodnog. Sve mislis, e vala, to je to, e ne mogu da imaju lepse od ovog - kad ono, ni po sata voznje, a ti razjapljene vilice, sebi od odusevljenja dosao nisi, a vec 100 slika vise na kartici! Hvala onom preprodavacu jeftinih Memory Stick kartica po zilion puta, da ne bi njega, moji svakodnevni pokusaji postizanja beskonacnog niza fotografija bi bili svirepo osakaceni memorijom manjom od 1GB, pu pu pu! ;) Evo danas recimo (nije da se hvalim ;))) tri gradica/selica, znate vec na sta mislim - ako ste ovde redovni, skoro 400 fotki! Da da! Pa vi posle cik recite da sam ja ovde ko na odmoru!!! ;)) Radim bre ko crnac! ;)
(prim. prev. izvinjavam se na ovom politicki nekorektnom poredjenju, sunce mi bas u glavu udarilo)

A onda skontas da je Provansa jedan mizerno mali deo Francuske, koja jednostavno obiluje cudima! Od svega ti oni znaju da naprave dogadjaj. Ali ne onako jadno i budjavo, nabijajuci 'najveci cajnik u svetu' na prilaz gradu, nego lepo, ljudski i suptilno - muzejce, pa dvorac, pa preistorijski habitat (hehe, od stare srpske reci habitovati ;)) iliti naselje, pa seoce ko bonbon, pa tvrdjavica iznad grada odakle puca pogled ma do Skandinavije po bistrom danu ;)), pa rimski amfiteatar, pa akvadukt, pa arena - kad smo vec kod toga, trebalo bi francuzi da debelo plate italijanima za sve ove pare koje od turista pokupise na cuvene rimske atrakcije! Doduse i mi koji dinar otkinemo na turske zaostavstine po Srbiji - pa posle ljudi kazu da je lose kad te druga kultura okupira! ;)

Sta ja u stvari ovde htedoh reci - da, da je bio busy vikend, radilo se, raaadiloooo, slikalo se debelo, putovalo se, obislo se n mesta, bice postova, bice slika, bice svega! :) Dakle, ne menjajte blog, na pravom ste mestu! ;) A ja odoh malo da umorne kosti u krevet spustim, ova lepota na sve strane mi dusu izmori! ;))

U obilasku jedne manje popularne destinacije!

Iliti, išla ja kući! :)
Letela, preciznija da budem: Marsej-Milano-Beograd, a onda, samo šest (šmrc, šmrc) dana kasnije Bg-Milano-Marsej. A kući ko kući, šta reći, milina, uživancija, najdraži&najslađi ljudi na svetu, tetošenje, maženje, paženje, objedanje u velikim količinama - jelo mi se šta god, samo da je maaasnoooo - ovde se ispostih od silne ribe i leguma ;) viđanja, viđanja, viđanja... i opet ne stigoh da se vidim sa svima, ma ni da se javim svima, a i čini mi se da se ni sa kim ne videh dovoljno... Ali to je valjda to prokletsvo života "preko"! ;)

I prođe to za tili čas, krećem ja nazad, ali ovaj put niko bre ni suzu da pusti! Ko u Pančevo da idem... Cccc, ne znam šta da mislim o tome, mada ako ikad budem imala terapeuta, kladim se da će imati pune ruke/uši posla! ;)) A onda aviončići, sve manji od manjeg, onaj za Marsej je čak imao i veeeliiikiiii propeler napolju, i to ko za inat, baš kod mog prozora, i pravio je jednu strašnu buku i tresao se i mrdao i klimao i sve u svemu - malo je reći da sam se prestravila! Ali pogled na Alpe što sam imala - nadoknadio mi je sve nokte koje sam od užasa pojela! ;)) Ma to je bre bio doživljaj, slikala sam beskonačno mnogo puta, može lepo ceo let da se proprati na slikama! ;) Postaviću ih ovih dana, pa ko baaaaaš bude dokon, moći će koji sat (na poslu ;)) da ubije! :P ;))))