Pranje sudova na holandski način

Slika preuzeta iz "homemaker's encyclopedia 1954".

Obratiti pažnju na stil pranja. Uzme se sud br. 1, umoči u jednu vodu, prepunu deterdženta, tu se malo trljne a onda pravac druga voda (stajaća, a ne tekuća) i premijerni sud se proglašava čistim i odlaže ili direktno suši krpom, stvar preferenci. A onda sledeći, nazovimo ga br. 2, ponavlja postupak, dakle, ista ona voda sa sapunicom, pa onda ista ona voda koja je malopre bila čista, ali sad je već sa sapunicom i voila! sud je opet "čist". Potom se postupak ponavlja sa svih n sudova, pri čemu svi posle prvog, primećujete, se peru u sapunici a onda ispiraju takođe u sapunici! I tako već vekovima!!! Strance se zgranjavaju, a dovitljivi Holandezi tvrde da to nije stvar njihove lenjosti i štednje vode (iz ma kog razloga) nego da jednostavno nema problema ako uz svaki obrok poručaš i malkice sapuna!

Kulturološki šok meni ovo beše, a taman sam mislila da sam uspela da pređem na nivo multikulturoloških trzaja! Damn! ;)

I'm cycling in the rain... la la la la

Naslov otpevati uz melodiju "I'm singing in the rain".
E taman tako ja svaki dan! Znala sam ja da je Holandija poznata po kiši, nije da nisam. I po biciklama, verovatno još i više. A onda sam došla ovde i videla da svi i STALNO (ključna reč) i svuda voze bicikle! Svaki pametan čovek može sad lagano da sabere dva i dva i da se zapita ko je bre tu lud a ko mokar! No, ja ne bih u to da ulazim i prekrajam krive Drine, već malo da se požalim svojoj vernoj čitalačkoj publici, da ne ispadne posle da samo hvalim tuđe a kudim svoje! ;)

Problem je sledeći: kreneš negde, a napolju kiša. Džaba da odlažeš mrdanje iz kuće, jer ti se onda može desiti da Novu Godinu dočekaš taman tako čekajući suvo vreme. Dakle, ta opcija otpada. Onda, logično, pomisliš na kišobran i autobus. E tu sam vas čekala - to ovde jednostavno nije opcija. Kao da namerno hoće da obeshrabre svet da koristi autobuse, napravili su takve linije da od Novog Beograda do Krnjače idu preko Sremčice. Što u manjim tilburškim razmerama znači: putovaćeš do faxa barem sat vremena, ako ti se sve baš ekstra namesti! Znači, bus otpada (sem ako ne padaju baš rode napolju, ali verujem da bih se i na to uskoro navikla).

Ostaje kišobran i verno biciklo. To bi možda i moglo da upali da trkneš bajsom do prodavnice (mada i to su ovde uspeli da pretvore u avanturu, posadivši radnje na svakih cirka 2 km) ili do komšiluka, ali 4 km da voziš ovako do faxa, no way, bićeš slomljen a mokar ko miš.

Onda malo progooglaš i klikne ti lampica - pa zašto bih ja izmišljala toplu vodu, pa pametni ljudi su smislili pelerine-kabanice koje obučeš preko svega pa proširiš prednji deo preko ručki bajsa, pa ti to štiti i glavu i ruke i noge, ma milina jedna i lepota, samo da voziš i uživaš. Kad ono - cvrc! Ako vetar dune, a fala bogu ni u tome se ne oskudeva u zemlji jelte vetrenjača!!!, možeš samo da voziš u mestu ili da se parkiraš i slikaš zajedno sa tom istom pelerinom. Slika govori više od reči, stoga evo i jedne ilustracije ovog problema:


Dakle, šta preostaje?
Pa eto, najobičnija kabanica, koja je doduše jedno rešenje tipa "spolja gladac iznutra jadac" jer te održi suvim od kiše ali se sav skuvaš iznutra od nedostatka ventilacije, pa ti je možda još gore nego da te kiša lepo prirodno natopila. Elem, ja kupila i jaknu i pantalone tog nepromočivog kesa-tipa, boje crvene, pa kad sednem na bajs izgledam kao pravi slučaj za Lazu! Dutch-ovi mi se smeju i prstom na mene pokazuju, stranci ispituju gde to tako zgodno i nepromočivo ima da se kupi, oće i oni! (znate onu radnju bicikala, tu blizu glavnog trga, e pa u njoj , čim uđeš ovo odelce ti za oko zapadne...) Na nesreću, pri pravim pljuskovima, moje zaštitno odelo ima tendenciju da se ponaša kao oluk, a kako gumenjake ne poneh iz Srbije - noge povazdan mokre!

E sad kad sam ove holandske muke podelila sa vama, prosto mi sve nekako lakše, računam naći će se neko pametan, daće neki mudar savet majka mu stara... Vidite samo da to bude što pre, dok me neka upala pluća nije skolila! ;))