A Tropical Paradise in Turku (nije oximoron, obećavam :))

Ni po dana nije prošlo od kako sam u Turku stigla*, nagnaše me mangupi da se okanem spavanja i preko mi potrebnog odmora i da lek za bol u leđima** tražim u SPA centru karipske tematike usred Turkua! Teško žabu u vodu naterati! Krenusmo iskusno, povedosmo Dževina - čovek sa Kariba, zna znanje! Tamo se obeznanismo od sreće: luxuz na sve strane, 8 bazena raznih veličina i tematskih celina, ugrejanih na različite temperature, gomilica pećina kojekakvih sa tuševima i mlazovima nekih toplih voda za masažu, nekoliko đakuzija - extra osećaj, ko u šerpi da sediš kao kesica čaja; 3 vodogana, što bi kod nas rekli - od kojih je jedan STRAAAAVAAAA: zove se black hole, što objašnjava i poentu. Uđeš u cevku i poletiš u mrakčinu i tminu, gde se samo povremeno pojave tačkice ili prugice nekih lampica! Osećaj je feeenooomeeenaaalan. Baš kako ja zamišljam putovanje kroz vreme! Hm, možda sa malo manje urlikanja i pištanja koje ljudi ispuštaju! Onda, sauna najlepša u kojoj bejah, sa nekih zvezdicama na plafonu, pa onda steam-sauna, mešovita, moraš da se ogoliš u njoj, ali ne vidi se prst pred okom od pare, pa ne smeta! E da, malo me šokirala golotinja svih tih žena oko mene, što u običnoj sauni, što u svlačionici i pod tuševima. Ali ti finci su toliko opušteni onako obnaženi, da se osećaš kao retardus kad staneš nešto kao da se sklanjaš i kriješ iza peškira... Kulturološka stvarka, nema druge!
Elem, sve u svemu, ne sećam se kad sam pametnije utrošila 8 eura i imala kvalitetnije kuvanje prstića! :) Ovo se mora barem jednom sedmično upražnjavati! SLIČICEEEE


*Ko nije upućen, ovde bio raspust, pa ja brže-bolje kući zbrisala, malo sunce da me ogreje! Usput doživela n pustolovina, putovala 11 sati desetospratnim brodom do Stokholma (a onda i natrag) kroz leeepi i prelepi švedsko-finski arhipelag, oduševila se Stokholmom, rešila da živim tamo, otišla kući JATovim avionom, srećna bila kad me neljubazne matore stjuardese nisu pretukle jer sam uz sok izvolela i kafu zatražiti, preslatko mi kućici bilo, povratak mi uobičajeno teško pao, onda lošom logistikom vođena uspela da se dovedem dva puta u situaciju da pređem n kilometara po nekoj buđavoj kišurini po stokholmskim ulicama sa ogromnim backpack-om na leđima, no upoznala neke super ljude u hostelu,
** pretrčala pod teškom turističkom spremom (preko 8 kg u velikom rancu + manji ranac prepun hrane + torbica sa literaturom za put, suvenirima i koječime) jedno 5km za 50ak minuta, uspela da uletim u feri bukvalno u poslednjem minutu - kao u filmovima, ja ulazim a vrata se zatvaraju a tamo Brus Vilis i tim šalteruša aplaudiraju dok ja padam ničice i ljubim prljavi tepih na brodu; preživela srčani udar za koji sam bila ubeđena da će potom nastupiti, rešila da ne živim u Stokholmu, tu se našao neki indijac sa 5 minđusa, kajlom i plavim najkama sa žutim znakom (čovek živi u Švedskoj, pa poželeo da najkama pokaže trud da se asimiluje) - isti Cigani Gimnastiko, koji je maltene rešio da me ženi kako me je video jer je neobično oduševljen srpskom sortom koju je u Skandinaviji imao priliku upoznati, pa sam morala da se krijem po najvećim brodskim budžacima i da se pravim da spavam bar pola puta, da izbegnem dodatno zagorčavanje života.