Živeo nama prolećno-uskršnji raspust i lenstvovanje ma koje sorte!

Nema veće lepote nego biti đak na raspustu! :)
Znaš da ćeš da zagineš čim raspust prođe, ali brigu o esejima, glupavoj ideji za master tezu i sličnim tricama ostavljaš po strani i povazdan jednostavno ne radiš ništa. U ništa ubrajam: kontemplaciju o smislu života; tročasovno ogovaranje sa internacionalnim drugaricama svih mogućih plavuša na fakultetu, onako srpski sa sve kaficom; pola dana provedenog u šetnji po (azijskim etno) radnjama u potrazi za dimljenom kolenicom za suljpa (ne nađoh je, kvrazima) koji jedva čekam da spremam u nedelju - Easter edition, u čast naše indijske srpkinje koja je naučila na savršenom srpskom celom svetu da čestita Vaskrs!; gledanje Sweeney Todd mjuzikla - za ne propustiti, bez sve šale, Johnny Depp je skandalozno genijalan, ma koliko prilježno zli jezici pljuvali po njegovom liku i delu, ;) interaktivno online učenje kojekakvih bespotrebnih francuskih reči za raznorazne vremenske nepogode, najšire moguće članove porodice - čukundede, bele pčele i ostale, kancelarijsku opremu i materijal; bauljanje po Web2.0Net aplikacijama u potrazi ka kobigaznaočime - sve u svemu sve ono čime jedan prosečan sredovečni IT student može da popuni svoj dokoni dan! ;)

A kako se praznično provode moji domaćin Finci?
Uglavnom putuju okolo sa porodicama, posećuju svoje vikendice, oni bogatiji odu negde na jug, sunca malo da vide, da se dopune vitaminom D i time odlože suicidalne tendencije za koju još nedelju. Mnogo im je bitnije da okite kuće figuricama pilića nego farbanjem jaja da se bave. To su ionako naučili od komšija Rusa, pa ako ofarbaju koje jaje, to rade čisto za zabavu najmlađih, a jaje prethodno bušnu da mu izađe sadržaj, pa onda praznu ljusku farbaju flomasterima ili vodenim bojama. O muka mojih da pronađem kesice farbe i da mudro unapred kupim za naš praznik da imam, dok ovo ne otkrih! Kako mogu da ne budu kao mi, baš mi nije jasno!
Potom, zahvaljujući opet igleda Rusima, Finci su nekako uspeli da uskršnju tradiciju da upotpune vešticama i "lilanjem", pa obuku dečicu u kostime, kao za Helloween, opreme vrbinim grančicama - onima na kojima rastu "mace" (bemliga, ne znam kako se zove kod nas, na engl je pussy willow) kao vesnikom proleća i puste ih da posećuju komšiluk i trampe te grane za slatkiše, pevajući:
"Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks vitsa sulle palkka mulle."
U prevodu trt mrt, zdravlja koječega... grana tebi nagrada meni! Sretosmo baš ovu preslatku dečicu, spremnu kao zapete puške da zapevaju svakog časa puni iščekivanja, ali mi znali za jadac pa se dadosmo u beg pre nego što zaiskaše čokoladice od ubogih nas!
I još jedna, najbitnija čini mi se stvarka vezana za uskršnje praznike ovde - čuveni mämmi - jedan grdobni slatkiš (?!? O.o) napravljen od ražanog brašna, maltoze i vode, spakovan adekvatno u kartonsku kutiještinu, strukture vrlo nalik blatu, da ne kažem nešto gore. Spremila ja bila duplu šaku eura da se počastim mämmijem, da se to nedajbože ne propusti, misleći da ima da skapam od sreće jedući nešto kao ruski kvas samo u drugom agregatnom stanju, no na svu sreću kupile Tingting i Merie kutiju još juče, pa posle degustacije rešile sa e^n ( gde n teži u beskonačno) ljudi da je podele. Šta reći - interesantno jedno iskustvo beše to! Nema čime se nismo dovijali u nameri da zavolimo ovaj jedinstveno finski proizvod, potapali ga u slatku pavlaku, polivali stotinama grama šećera, probali čak i kao slano da jedemo, ispržili po jaje na oko uz to, ma džaba. Neeepopravljivo! Verovatno jedino Finskom istreniranom nepcu podnošljiv ukus! ;)