Kaamos, Salmiakki i clubbing na finski način

Juče je bio mnogo značajan dan za fince. Zvanični završetak kaamos perioda - kad traje polarna noć (kažu da to nije mrkla mrakuša, nego neki plavičasti sumrak, koji valjda nastaje od mesečine koja se odbija od belinu snega), tj. ne sviće sunce skoro dva meseca. Elem, juče svanulo i u najsevernijem selu u Finskoj - Nuorgam, pa je cela nacija bila u čudnoj ekstazi povodom toga.
Baš juče i baš stoga (ko fol) odluči nas pet klabera da se odazove pozivima Studentske unije i da uveliča veliku žurku u klubu u centru grada svojim internacionalnim prisustvom.

Stižemo mi tamo, ono red od n duša se otegao, ko kod nas nekad za ulje i šećer. Iskusno se mi uvalimo negde na početak reda, kaurismakoliki lik nas upusti unutra, tu nas oderu za garderobu (to je ubedljivo najveće dranje ovde, gde god uveče da odeš bar 2 eura baciš na čiviluk), no srećom piće sniženo, cene finsko-studentske (čitaj: 2.5 eura za malo pivo) pa se odmah raspoloženje popravi. Klub ogroman, extra sređen; tema večeri bio neon, mladi shodno tome šljašte na sve strane, ma ne može biti bolje! Dobro, kad se isključe debilne pantalone koje je 70% ljudi nosilo: kao radničko odelo, koje ovde studenti dobiju kad se učlane u uniju na svom univerzitetu (i ja sam drug član, jer je obavezno učlanjenje kao i danak koji pri tom platiš), pa onda studenti veseli nose sa silnim ponosom te pantalone, pa našivaju na njih kojekakve ambleme, ma strahota jedna božija! Dakle, ako to izignorisemo, žur i po. Mjuza beše odlična, a onda odjednom počeše hitići, Šakira, Rijana i kompanija. Ali nema veze, mi rešili da se uklopimo, pa pijemo Salmiakki (finsko piće koje ja još od moje čuvene posete Švedskoj najbolje obožavam, vodka + salmiak bonbone - jedan grdni crni slatkiš) i sve pevamo. I onda - iznenađenje večeri: niotkuda se na bini nađe bend, ljudi moji, koji stade da svira hard rok i Highway to hell! Narod tad stade da divlja, da se pali i žari u potpunom transu! Mi se izbezumili! Da zlo bude veće, to je trajalo i trajalo i trajalo... Mi smo se pitali do kad će, pa smo rešili da ostanemo do samog kraja večeri, čisto empirijskog istraživanja radi! Kraj je bio adekvatno obeležen slow-motion hitićima, što je publika spremno dočekala: njih 2n u n stiskavaca se stislo! ;) Ma ljudi moji, menzoteka usred Turkua! :))
Sve u svemu, provod bio ludlo, mi se onako naučno, posmatrački, zabavili za 10! (Ko uspe da klikne na uzvičnik, moći će i da vidi koju sliku sa ove dogodovštine.)