Room Eleven uživo weeee :))

Hey Hey Hey!


To vam je jedna preeeeslatka holandska grupica, mjuza prava opuštajuća - kako bi oni sami okarakterisali 'a mix of jazzy, folky, smoky, happy...' Prikačen jedan hitić sa poslednjeg albuma. Pa kome se svidi, evo i Room Eleven My Space sa još pesmica...
Koncert bio u pozorištu pa je utisak još bio pojačan onim parfemkastim pozorišnim slatkastim mirisom, bina kao dnevna soba, oni preslatko obučeni, malu glumkali, svirali savršeno, pričkali anegdotice na maternjem im jeziku, obezbedili dž pićence u pauzi, ama: gen-genijalno bilo. Devojka peva jednostavno savršeno, čak lepše uživo nego na albumu. Da fora bude veća, tamo negde u decembru su čak nastupali u Beogradu, pa ko ih je prospustio, može sad sebi samo nogu da odgrize! ;)

Semestar 4 - Radovan mi komsija...

Poslednji semestar mog IMMITovanja se odigrava u nizozemstvu, i to Hagu kao sto vec jednom objavih. Ispade vala Hag jedan mnogo sladak grad za zivot, zgrada i fasada za uslikati kolko volis - a ko da meni puno vise od toga pa treba! ;) Pride, argeta nigde jeftinija (80 centi u lokalnom supermarketu), kebab ni 2.5 eura kod komsije, ama carstvo u doba ove recesije! ;) Tu je i more, pa galebovi tacno u 8 prvo sunce objavljuju (dobro ajde, ne bas sunce, ali dan i drizzle ;)).

Inace, kad stranac prijavi boraviste u Hagu posle par dana mu stigne fina jedna debela koverta, sa sve pismom dobrodoslice od gradonacelnika licno, sa mapom, knjizicom o gradu (bitni brojevi telefona, radna vremena, gde ici, sta videti, kad koji sport, gde sta jeftino, sta ima za dz, trt mrt) i naajbitnijeeee - celim jednim blokcicem sa popustima, da ne kazem dz kartama za muzeje, bioskope, teatre, cak i dz uclanjenje u biblioteku (inace 35 bezobraznih evrica godisnje) - zaista vredan hvale pokusaj edukacije i kulturnog osvescivanja nas dosljaka od kojekuda. Iskoristila ja sve to jasta, imam jos par popusta na neke plesne teatre, ali polako bice i toga ako ova kisurina potraje ;)

Nesvrstani Božić

Recept za tradicionalni srpski božićni doručak u Holandiji:
Napraviti pravu zimsku idilu napolju. Gooomilu snega, leda, ledenice, laaadnoćuuuu pravu! U kući grejanje na tropskih 23 namunjiti.
Za položajnika pozvati pakistanca Salmana da u ranu zoru vatru pripali i 'koliko varnica toliko položenih ispita' svima u kući poželi. Darivati ga tradicionalno švajcarskim After Eight čokoladicama. Umesto česnice spremiti drevne srpske tortilje (Slava patentirala jos u avgustu) servirati obogaćene hrvatskom paštetom Argetom, holandskim krem sirom i kiselim kupusom i tonom kobasičica adekvatnog španskog porekla. Kao zvanične predstavnike Afrike, Azije i Evropske Unije pozvati Francisa i Nicholasa iz Zimbabvea, Emily iz Narodne Repulike Kine (molim lepo) i Nikolu Italijana komšiju prvog. Prikazati slike pečenog praseta, sarme i pogače i baciti se na gozbu bez oklevanja, dok su slike one prasetine u glavi jos sveže! Zalivati argentinskim vinom ostalim jos od dočeka Nove godine i belgijskim sokom od brusnica. Zasladiti toskanskim poslasticama. Usput napraviti koju sliku da se sve to može fino sa bližnjima koji su geografski maaalo dalje locirani elektronskim putem u realnom vremenu podeliti! ;)

A jos nesvrstanije proslavismo katolički božić, u toplom krugu naše IMMIT porodice, pekući tri pileta punjena đakonijama na roštilju improvizovanom od kolica iz samoposluge! :))

That is what globalization should be all about! :)

Srećna Nova godina - Gelukkig Nieuwjaar - Hyvää uuttavuotta - Bonne année

Kod mene je nekako ostao live&kicking kult Nove godine. Volim vala onako geački još početkom decembra da salećem narod i propitujem gde planiraju na doček. A što tek uživam u kićenju jelke i rešavanju čuvene NG dileme: srebrno-plava ili crveno-zlatna kombinacija ukrasa?!? O novogodišnjim rezolucijama da i ne pričam: sa najvećim guštom celih deset minuta sedim i naprežem ganglije a onda prepišem pola onih večitih odluka iz prošlih godina (piti više vode, baviti se sportom) i dodam koju iracionalnu novu (otići na put oko sveta, skočiti padobranom) čisto da ima ka čemu da se stremi. A onda dođe taj čuveni doček, za koji se tradicionalno naoduševljavam vatrometom i nanerviram oko petardi i ladnoće. I finally, 1. januar, najlenji dan u godini, idealan za ustati tako negde oko 2, pa onda vazdan sedeti u zagrejanoj kućici kraj one iste plavo-srebrne jelke sa upaljenim šarenim svećicama na 'iritantni' on-off mod, prežderavati se ruskom salatom i gledati skokove i ostale nebuloze na TV-u. Ma nema porodičnije atmosfere od te, zar ne? :)

E sad, šta je pisac hteo da kaže? Srećna i slatka i preslatka vam NG i uživajte u praznicima i gledajte da se ne zaokruglite baš previše do srpske nove! ;)

A evo koga zanima i kako smo se mi u Amsterdamu proveli za ovog novaka, Slavac bio vredan pa već blogovao! :) Aj sad i vi budite vredni pa podelite kako je bilo u matici srpskoj, da znam šta sam propustila! ;)

Utreht - slike, kultura, istorija, info, svasta nesto

Jedva po sata udaljen od Amsterdama, Utreht je grad prepun studenata i mladih ljudi koji se u nedostatku priustivog smestaja u A'damu* ovde naseljavaju. Drugi grad u Nizozemskoj po broju kulturnih dogadjaja koje hostuje. Ima kanale (cak 2 ;)), coffeshop-ove, videh i vodenicu na periferiji. Od interesa takodje jer ce se kod Slavca, Merie i Kena tamo moci za dzaba od februara povremeno spavati! :)


Tu su i crkve sa statuama rascopanih glava - nekad bejahu katolicke, a onda protestanti dodjose na crkvenu vlast, pa to i oznacise prikladno! ;) Iz istorije valja izdvojiti dve stvari: stvar 1) do Utrehta cak nekad sezalo Rimsko carstvo i stvar 2) do zlatnog doba holandske istorije** bio prestonica oblasti koju sad cine Holandija i Beligija zajedno, a onda neko skontao da je Amsterdam ipak lepsi ;) pa veseli Utreht pao u zasenak. Skorija istorija obelezena jednim bitnim dogadjajem: ja licno Utreht posetila, tamo negde jos u septembru, evo i sta sam sve videla! :)


*prim. aut. A'dam je Amsterdam u holandskom zargonu, Roterdam je R'dam
**ccc, pa zar to ne znate? ;) Tamo negde oko 17og veka - doba kad su holandska trgovina, nauka i umetnost bile medju najcenjenijima u svetu.

Lost and found jacket!

Noćas oko 2am u Tilburškom noćnom klubu Cul de Sac vaš dopisnik skontao kako mu je neko maznuo jaknu. Da ne kažem: đornuo! Upravo navedena je visila na čiviluku usred kluba, prekrivajući ranac koji je sadržao sve moguće: novčanik, aparat, dva telefona i koješta pride. Dakle, tu negde oko 2 opazih ja da ranac visi gde i treba, sa neizmenjenim sadržajem, ali da jakne nigde nema, ko u zemlju da je propala. Bacismo se nas sedmoro na potragu, od zida do zida, od ćoška do ćoška, žalismo se konobarima ("što niste stavili jaknu u garderobu, ko vam je kriv"), zavirivasmo detektivski među pušački narod na terasi ali džaba, nema pa nema. A napolju ciča zima! Utešiše mene tu nekako drugari ("dobro je da je ranac tu... ma ionako si se žalila da ti je ta jakna prekratka... to neko garant greškom odneo, sutra će da vrate siiiigurno... ovo je samo dokaz da imaš dobar ukus, od svih jakni baš tvoju neko odnese"), raspodelismo nekako njihove jakne i džempere na ravne časti, dadoše mi kavaljerski jaknu 10 brojeva veću da obučem da ne umrem na bicikli do kuće i rešismo da se igramo razlaza, svi iznervirani zbog tog bezočnog lopovuka!

Vozimo se tako nazad kuci, ulica neka zabačena, pusta, samo jedna nekakva osoba pjehe trotoarom ide. Dobiciklah ja bliže, vidim poznata mi jakna na devojci. Hm! Ma ne može biti, no way, mora da mi se prosto priviđa! Odvezem se ja malo ispred nje: poznat mi bre šal na devojci! Tu se prosto oduševim, jer koja je šansa da medju n ulica u Tilburgu slučaj nanese i mene i moju lopovku baš istom ulicom u isto vreme kući da se vraćamo!!!
Ja (sva bitna, detektivski nastrojena): Izvini, ali to na tebi je moja jakna!
Lopovka (mučenica neka sva nikakva i uplakana): ?!?
Ja: Da da, i to na tebi je moj rođeni šal!
Lopovka (hrabro): Mozda je ovo tvoja jakna, ali šal sigirno nije!
Ja (ne mogu da verujem sta luđakinja reče): ?!? Aj aj polako skidaj tu jaknu i taj šal, nemoj da praviš sad jos veće probleme....
Lopovka (za ne poverovati, kroz krokodilske suze reče skidajući sa sebe moju garderobu konačno): Ooo može li ovaj dan gori za mene da bude? A šta ću sad ja? Nikoga nije briga za moju jaknu, imaš li ti meni neku jaknu drugu da daš?

Sakloni i ubrani!!! Umal' joj ja tu ne dadoh Salmanovu jaknu; mislim nije red da se devojka smrzava sad, samo zato što nije imala sreće da sa plenom kući na miru ode! ;)

I tako se ovim neverovatnim raspletom završi veče u kome smo se od Markosa dragog do daljnjeg rastajali...

Hag - The Hague - Den Haag

Evo vec skoro 4 meseca bivstvujem ja u Niskim zemljama, putujem okolo, obidjoh i uslikah sve ispod Amsterdama uzduz i popreko, ali nikako da stignem (znate kako je, studentski zivot, nemam vremena novine da procitam ;)) malo o tome da blogujem. Red je da se krene sa ciklusom "Holandija detaljno, grad po grad, zgrada po zgrada". Tako da, budite aktivni, svako malo ;) ima da bude novi post sa sve pratecim vizuelnim materijalima!

E sad, kakav bih ja Srbin bila kad ne bih od Haga krenula... ;)
Dakle: Hag. Pored Medjunarodnog suda za ratne zlocine, tu se nasle i neke druge silne institucije, pa se Hag samoproklamovao medjunarodnim gradom mira i pravde. Stoga i kraljica holandska glavom i bradom resila da stanuje bas tu (u kraljevskoj palati izgradjenoj od strane njenih kraljevskih predaka ko zna kada ;)), pa i parlament tu pustio korenje, onda usledile sve moguce ambasade, konzulati, bogatasi i njihove vile: svi oni sad tu zive u jednom finom burzoasko-administrativnom kohabitatu! ;)

Grad je inace spoj starog i novog, ima fensi oblakodera (moje slike o tome ne svedoce bas, jer nisam neki ljubitelj istih, hm oblakodera a ne slika ;)), ima malo i kanala, kucica, muzeja... Muzej genijalnog Esera (adekvatno predstavljen sa n slika) recimo smesten u bivsoj palati u kojoj je nekakva holandska kraljica Ema pocetkom proslog veka licno stanovala neko vreme; ma sta da vam kazem, sve puno neke kulture i tradicije...

Najvaznije: Hag ima mooooreeee. I plazu! :) Cuveni Scheveningen je u stvari deo Haga na obali mora, jedno letovaliste za bogatune u proslim vremenima, posle se malo neplanski tu nagradilo svega, tako da je to sada malo kicast deo grada; ali sve je to manje bitno, kad ja dodjem do mora pa vidim taaaalasee i peeessaaaak, pa osetim miris mora, uh ma bas me briga za sav okolis! :)

Pored svega toga, u Hagu bas resila i jedna globalna holandsko-britanska skoljkasta kompanija ;) svoje HQ kancelarije da postavi, a ja resila bas kod njih svoju praxu i tezu u sledecem semestru da radim, stoga (drums in the background) od februara do jula, dragi i drage, ja stanovnik Haga postajem! Ako ikad nadjem sobu doduse... Hehe verovatno sam jedini covek sa prostora Balkana koji ima problem sa nalazenjem smestaja u Hagu! ;))

I konacno: slike! :)

Veju veju pahuljeee...

:) Holandija pod snegom, weee! :)) Danas prava zimska idila, idealan dan za izjedanje ziliona mandarina, sedenje kraj vrelog radijatora, nalivanje cajem i buljenje u rojeve pahuljica - ukratko, za zimske radosti ljudi zrelog doba! ;)

No, da je ipak neke mladosti ostalo u meni svedoci fakat da se odupreh tom ugodjaju i hrabro izadjoh u cicu-zimu i biciklah po snegu dubineee cak 5 centimetara! Da da, ko ne veruje, evo slika: jednooka Sneska Belic, hairstyle-a Mardz Simpson i nas troje neustrasivih...

La bella Italia :)

Konacno i ja posetila Italiju! :))) I bilo diiiivnoooo, iako sam otisla kao mrtav covek u fazi raspada od umora i vratila se u stanju jos tri puta gorem od toga, kad sam pregledala 500 slika koje sam u tri i po dana uspela da napravim, prosto sam se odusevila onim sto sam videla! ;)

Prvi utisak: feeenomenalno, zemlja malo zapustena, ali preeeslatkaaa, jaaako puno stvari i mesta za posetiti, mislim da bi godina dana aktivnog turistickog zivota u Italiji jedva bila dovoljna da se vidi sve sto vredi videti. Italijani veze nemaju sa engleskim, ali onaj moj Italijanski ucen jos u proslom veku konacno se pokazao korisnim, posto sam bila u stanju da srocim proste recenice poput: 'Dove é la stazione di bus nummero nove?' i da se naprimam kao luda kad u odgovoru razaberem 'sinistra' i 'destra'. Saputnike sam pritom ubijala u pojam citajuci sve moguce natpise na italijanskom na sav glas, tako da ako pozelite nekad sa mnom Italiju posecivati, dobro se presaberite pre toga! ;))
Italijani su inace svet poput nas: spontani i jako bucni i pricljivi. Sto se spontanosti tice, evo male ilustracije: lik u vozu koji je sedeo preko puta mene posle jedno 15 minuta putovanja skontao valjda kako smo se dovoljno upoznali jer delimo par kvadratnih metara vazduha zajedno, pa lepo sebi dao za pravo da svoju cenjenu nogu na moje sediste stavi malo da odmori, 20 cm od moje glave!!! Ja ga pogledala najgorim pogledom prezira, sto na njega ama bas nikakve posledice nije ostavilo hehe.

Dakle, poseceni:
- Bergamo - presladak jedan grad, koji se u sustini sastoji od dva - gornjeg grada na brdu koji je stari i srednjovekovni, sa sve zamkom i zidinama, i donjeg modernog - jer prosto, moralo se negde siriti - koji su povezani zicarom. Smesten ispod Alpa, odlikuje se jako cistim planinskim vazduhom; mnogo sladak i autentican grad, koji mirise na neku hranu gde god se maknes! :) Njegova jedina velika nesreca je ta sto se nalazi bas u Italiji, pa pored gradova poput Venecije, muceni Bergamo nema nikakve sanse da postane poznatiji...

- Venecija - uh prosto ne znam sta bih rekla. Najnestvarniji grad koji videh! Ma prelepo i precudno nesto, kuce nicu iz vode (koja zglave ne smrdi, lazu ljudi - doduse bar ne smrdi u novembru hehe), svuda ima toliko detalja da ne mozes da se saberes od utisaka - zato je valjda i zvanicno najslikaniji grad na svetu - poenta je stvarno Veneciju uzivo videti i doneti sopstveni sud! I could live there! :)

- Murano - ostrvce blizu Venecije, gde su u XIII veku izmestili proizvodnju stakla da bi se sacuvala tajna starih majstora a i da bi se grad zastitio od pozara koji su cesto prilikom duvanja stakla ili ko zna cega izbijali. Danas naravno prepun prodavnica, gde mozes da kupis sve od staklene igle do lokomotive, malo dosadi posle 10-og izloga, ali srecom gradic je mnogo sladak i miran i prijatan, pravo mesto za chill out! :)



- Milano - moda, bogatstvo, lux automobili na ulicama. Ali pored toga, u Milanu je i Duomo - ogromna goticka katedrala od belog mermera ukrasena hiljadama statua na fasadi, koja je inace upravo u procesu pranja i restauracije, pa smo imali srecu da vidimo sredjenu ulaznu stranu potpuno belu i blistavu! :) Tu zivi i Poslednja vecera (no mesecima unapred se rezervise poseta), cuveni zatvoreni trzni centar Galleria Vittorio Emanuelle, dvorac Sforcesko i jos gomila kojecega za posetiti - tako da nije istina uopste da za Milano treba izdvojiti pola dana i cp. Zeznuse mene tim savetom, ne dozvolite da se i vama to desi! ;))

Aj sad vi uzivajte u slikama, a ja odoh na spavanjac, eto me uskoro sa novim utiscima! :)

Pranje sudova na holandski način

Slika preuzeta iz "homemaker's encyclopedia 1954".

Obratiti pažnju na stil pranja. Uzme se sud br. 1, umoči u jednu vodu, prepunu deterdženta, tu se malo trljne a onda pravac druga voda (stajaća, a ne tekuća) i premijerni sud se proglašava čistim i odlaže ili direktno suši krpom, stvar preferenci. A onda sledeći, nazovimo ga br. 2, ponavlja postupak, dakle, ista ona voda sa sapunicom, pa onda ista ona voda koja je malopre bila čista, ali sad je već sa sapunicom i voila! sud je opet "čist". Potom se postupak ponavlja sa svih n sudova, pri čemu svi posle prvog, primećujete, se peru u sapunici a onda ispiraju takođe u sapunici! I tako već vekovima!!! Strance se zgranjavaju, a dovitljivi Holandezi tvrde da to nije stvar njihove lenjosti i štednje vode (iz ma kog razloga) nego da jednostavno nema problema ako uz svaki obrok poručaš i malkice sapuna!

Kulturološki šok meni ovo beše, a taman sam mislila da sam uspela da pređem na nivo multikulturoloških trzaja! Damn! ;)

I'm cycling in the rain... la la la la

Naslov otpevati uz melodiju "I'm singing in the rain".
E taman tako ja svaki dan! Znala sam ja da je Holandija poznata po kiši, nije da nisam. I po biciklama, verovatno još i više. A onda sam došla ovde i videla da svi i STALNO (ključna reč) i svuda voze bicikle! Svaki pametan čovek može sad lagano da sabere dva i dva i da se zapita ko je bre tu lud a ko mokar! No, ja ne bih u to da ulazim i prekrajam krive Drine, već malo da se požalim svojoj vernoj čitalačkoj publici, da ne ispadne posle da samo hvalim tuđe a kudim svoje! ;)

Problem je sledeći: kreneš negde, a napolju kiša. Džaba da odlažeš mrdanje iz kuće, jer ti se onda može desiti da Novu Godinu dočekaš taman tako čekajući suvo vreme. Dakle, ta opcija otpada. Onda, logično, pomisliš na kišobran i autobus. E tu sam vas čekala - to ovde jednostavno nije opcija. Kao da namerno hoće da obeshrabre svet da koristi autobuse, napravili su takve linije da od Novog Beograda do Krnjače idu preko Sremčice. Što u manjim tilburškim razmerama znači: putovaćeš do faxa barem sat vremena, ako ti se sve baš ekstra namesti! Znači, bus otpada (sem ako ne padaju baš rode napolju, ali verujem da bih se i na to uskoro navikla).

Ostaje kišobran i verno biciklo. To bi možda i moglo da upali da trkneš bajsom do prodavnice (mada i to su ovde uspeli da pretvore u avanturu, posadivši radnje na svakih cirka 2 km) ili do komšiluka, ali 4 km da voziš ovako do faxa, no way, bićeš slomljen a mokar ko miš.

Onda malo progooglaš i klikne ti lampica - pa zašto bih ja izmišljala toplu vodu, pa pametni ljudi su smislili pelerine-kabanice koje obučeš preko svega pa proširiš prednji deo preko ručki bajsa, pa ti to štiti i glavu i ruke i noge, ma milina jedna i lepota, samo da voziš i uživaš. Kad ono - cvrc! Ako vetar dune, a fala bogu ni u tome se ne oskudeva u zemlji jelte vetrenjača!!!, možeš samo da voziš u mestu ili da se parkiraš i slikaš zajedno sa tom istom pelerinom. Slika govori više od reči, stoga evo i jedne ilustracije ovog problema:


Dakle, šta preostaje?
Pa eto, najobičnija kabanica, koja je doduše jedno rešenje tipa "spolja gladac iznutra jadac" jer te održi suvim od kiše ali se sav skuvaš iznutra od nedostatka ventilacije, pa ti je možda još gore nego da te kiša lepo prirodno natopila. Elem, ja kupila i jaknu i pantalone tog nepromočivog kesa-tipa, boje crvene, pa kad sednem na bajs izgledam kao pravi slučaj za Lazu! Dutch-ovi mi se smeju i prstom na mene pokazuju, stranci ispituju gde to tako zgodno i nepromočivo ima da se kupi, oće i oni! (znate onu radnju bicikala, tu blizu glavnog trga, e pa u njoj , čim uđeš ovo odelce ti za oko zapadne...) Na nesreću, pri pravim pljuskovima, moje zaštitno odelo ima tendenciju da se ponaša kao oluk, a kako gumenjake ne poneh iz Srbije - noge povazdan mokre!

E sad kad sam ove holandske muke podelila sa vama, prosto mi sve nekako lakše, računam naći će se neko pametan, daće neki mudar savet majka mu stara... Vidite samo da to bude što pre, dok me neka upala pluća nije skolila! ;))

Efteling!!! :)))

Posetismo juče čoporativno najbolji zabavni tematski park u Holandiji! Najveći, najstariji, najpopularniji, stariji od Diznilenda čak, 1992. bio proglašen za najbolji park U SVETU!!!, a na samo 20 minuta od Tilburga - ko mi dođe u posetu, možda ga i odvedem! ;)
Šta reći - ja još pod utiscima! :) Park je prosto predivan; ogroman, sa gooomilom preslatkih detalja, preko 30 različitih atrakcija, roller coaster-ima (kvrazima, nemam pojma kako se to na srpskom kaže), predelima iz bajki, kućama strave, vožnjama brodićima i autićima... Ne da se to objasniti, ali zato se može lepo pogledati iz ugla moga objektiva, ili na zvaničnom sajtu, ili na wiki-ju! :) Evo i karte, malo da steknete utisak:

Inače, ja se prvi put se vozila na roller coaster-u, pa neustrašivo na svih 5 koji se nude otišla, čak i najgori, najveći, tzv. Python, pred kojim umalo ne osedeh od straha... a koji ispade ubedljivo najgenijalniji, postadoh njegov veliki fan.

Stoga evo genijalne slike sa istog, koju umetnički napravih, sa sve drugarima iz razreda u prvom planu: Jose, Salman, Nanba, Alkid, Jevin i Dawit su prvih 6 ljudi u voziću! :) A potom i objašnjenje atrakcije sa zvaničnog sajta Eftelinga:

"You say to yourself "I am not a coward!" But as you walk up to the entrance, your stomach starts to turn over. You can still turn back, if you want to… Whoooooooooooh!!! The Python is a super-fast roller coaster, 750 metres long. For 1 minute and 45 seconds, you race along at the breathtaking speed of 85 kilometres per hour. You'll be calling for your mother, all right! The 2 loops and 2 corkscrews will make sure of that! The highest point of the Python is 29 metres. "

I AMsterdam

Po drugi put, tri i po godine kasnije! :)
U međuvremenu se grad samo neznatno izmenio, a ipak mi je sad delovao daleko manje šokantno i revolucionarno. Odraslo se valjda, šta li? ;)

Red Light District je još tu: devojke u izlozima nikad lepše (i mlađe nažalost), drogirani crnci i dalje nude extazy na svakom koraku, coffeeshop-ovi dupke puni dosadnih turista, sexshopovi na svakom koraku.* E da, uveli su neke užasne ulične plastične pisoare, to je vala baš skandalozno i smrdi ko osam fuga!
Sve ostalo je manje-više kao što se i sećam. Kanala još uvek 165, kuća na vodi 2.500, mostića nad njima 1281. Fascinantno je da je razmera ukupnog broja stanovnika prema ukupnom broju bicikala a onda broju drveća 7:6:2. (Sve mi je jasno, ali zašto prebrojaše tih 220.000 stabala - e ta tajna mora da je otišla sa nekim u grob!)
A od novih iskustava: posetih muzej Ane Frank, uuuuh da te jeza uhvati... šetaš onim tavanom i gledaš one slike, pa se lepo sa suzama boriš... straobalnooo skroz, šugavi Nemci... u suvenirnici muzeja bila knjiga i na srpskom da se kupi! A onda tura brodićem po kanalima, to sam priželjkivala i prošli put da iskusim, no nekako je stalno probijalo moj dnevni budžet - od nekih 5 eura, koliko se sećam hehehe. To bilo eka, što bi rek'o Kića Preslatkića! :)
Zanimljivo je još bilo videti skrivenu crkvu na tavanu 3 zgrade, iz doba kad su protestanti bili zabranili katolicizam, pa su se stanovnici dovijali a vlada zatvarala oči i dozvoljavala da se sastaju po crkvama, za koje se spolja ne vidi da su crkve. I stvarno, za ne poverovati, spolja normalna, nakrivljena, uska amsterdamska kuća, unutra isto, sve dok ne dođeš do tavana - tamo prava crkva, sa sve ispovedaonicom, freskama i orguljama! Weird! Inače, kuće su krive jer su građene na peskovitom tlu, a uske jer je zbog prenaseljenosti i nedostatka prostora nekada bio uveden poseban porez na širinu kuće... :)

SLIKE SLIKE SLIKE SLIKE!!!

*Znate li uopšte istoriju RLD-a? Pre 700 godina Amsterdam je bio značajna luka, samim tim kraj luke se motalo n mornara željnih žena. Da bi sprečili da im žene i ćerke budu napastvovane, mudri stanovnici se dosetili da obezbede jedan deo grada, odmah kraj luke u kome će legalizovati prostituciju. Prostitutke iznajme prozor, plate porez državi, okače crven fenjer, mornar dođe, obavi posao, onda ode u crkvu da okaje grehe, pop mu kaže tarifu za taj greh, on plati i svi srećni. Država dva puta pare uzela, prostitutka malo para dala, malo dobila, mornar duplo platio. I eto kako sistem funkcioniše!

Klompe, lala i vetrenjače - na šta li me to asocira, gd?!? ;)

Da ne bude posle da se slabo turizmom bavim, danas posetila Zaanse Schans - muzej na otvorenom sa drvenim kućama i vodenicama iz XVII i XVIII veka, koji verno dočarava način na koji su žitelji korita reke Zaan raditi i jelte živeli! Na svu sreću, kiša je sipila tokom cele posete, tako da je utisak baš bio zapanjujuće verodostojan! ;) Ako ništa, nakon četvrte blatnjave bare mi je bilo potpuno jasno zašto je ikad iko izumeo klompe! Pa sam u znak poštovanja prilježno obišla celi muzej i izložbu istih, odgledala i real-time prezentaciju pravljenja jedne klompe, probala par pari, shvatila da je vreme da se ide dalje a da ja ništa sem klompi videla nisam, trkom po barama jurila dalje po selu, ušla u siraru, tu se zaglavila jer nisam htela da budem nekulturna pa da ne probam baš sve vrste sira koje su domaćini pred nas izneli! Onda se nekako desio multikulturalni nesporazum (mora da je to), naši ljupki domaćini kao da su očekivali da mi nešto i kupimo pa su stali da se gurkaju i odmiču tanjire kad studentarija nagrne, pa ja reših da spasem dan i kupim lalu jednu, lepu, drvenu, za vaznu koju onomad pazarih! ;) Odplivala dalje do vetrenjača, tu se nakupila utisaka, slika i vlage, i taman kad su me noge zabolele došlo vreme da se krene za Amsterdam!

Ali o tome malo detaljnije u sledećoj epizodi! Stay tuned! :)

E pa - dobrodošla ja nama u Tilburg :)

Dakle saga o Biljsajtima se nastavlja! :)

Elem, konačno se ja obrela i u tim tamo nekim Niskim zemljama, Nizozemskama, šta god. Za početak, da ne bude zabune, sledeće da se upamti (opšta kultura je u pitanju znači paz'te vamo) Holland nije isto što i The Netherlands. Prvo je podskup drugog i ne treba to smesti sa uma jer se starosedeoci podobrano uvrede a vala i nama novosedeocima nije svejedno da čujemo da neko izjednačava celu zemlju (od 12 provincija naime sastavljenu) imenom samo dve, Severne i Južne Holandije.
Eto, sad kad se to raščistilo, da još kažem da je moje prebivalište u narednih 4 meseca ljupki gradić Tilburg, smešten u Noord Brabant provinciji, poznat kao... pa kako čuh, no ne tvrdim zasigurno... Dutch grad ponajmanje udaljen od susedne nam Belgije! Šalu na stranu, jedna od najzanimljivijih činjenica o Tilburgu je ta da mu je sestrinski grad Zemun. Da da, naš rođeni munze konza! Hehehe, jes i ja sam se zblanula, nisam čak znala ni da je Zemun grad! :)) No eto, you live, you learn.... :)
Tilburg vam je jedan slatki i šarmantni gradić (veličine cirka 2-3 Užica) na jugu Nizozemske (koju inače nadasve karakteriše najgušća naseljenost stanovništva) gde se nekih 200 000 ljudića fino zbilo u udobne slatke kućice i zgradice od braonkasto-crvene cigle u slatkim uskim uličicama, kojima voze bicikle svi od 7 do 107. Pri tom, 12% populacije činimo mi, studenti; što će reći - ima nas oko 25 000 pa se fino baškarimo u sobicama od po 12ak kvadrata na periferiji za tričavih 300-400 evrića!
Tilburg je inače u svom rođenom tuorist guide-u okarakterisan kao grad koji su putopisci oduvek zaobilazili - ali kako sami autori kažu, nije ni čudo, jer nema ni veliku luku na moru, nema čak ni izlaz na more zglave, niti mrežu kanala, ni vetrenjače, ni polja lala u neposrednoj blizini, ni istorijske kuće u kojima su poznati ljudi rođeni/živeli/upokojili se, samim tim nikakve poznate ljude, zaključujete, takođe nema. Čak nema ni očuvani srednjovekovni centar! Niti neka breathtaking arhitekturalna čuda! Sreća moja pa ne pročitah ovaj guide pre dolaska ovde, pala bih u depresiju najgrđu... I to bez razloga, jer je grad mnooogooo sladak, sa veeelikim i gen-genijalnim univerzitetom, pred kojim - nećete verovati - rastu vrganji [slika levo priložena kao dokazni materijal], i to odmah tu blizu predivne zgradice za meditaciju (eeej!) a iza koga leže hektari šume i kojekakva jezerca i fontane. Tilburgić je pride potpuno prekriven biciklističkim stazama i slatkim artističkim radnjicama, pun i prepun prefinih ljudi pred kojima ne do bog da izvadiš mapu da potražih šta - zaskoče te sa svih strana željni da ti pomognu i da te odnesu ako treba do tražene adrese. I coffeshop-ova tu ima, komada čak 2, kafića mali milion, žurki vazdan, svega svega ima ovde, ali o tome svemu neki drugi put ili pak u nekom malo manje javnom glasilu! ;)
A sad, laku noć i doviđenja, ili što bi moji novi domaćini rekli, tot ziens!

"Poljska u mom srcu"

Lepo to Stulic sve opevao. Pa eto odem i ja da vidim taj Gdanjsk. Tamo negde usred maja, bilo mi bas blizu (citaj: 50 evrica povratna avionska karta i to direkt iz Turkua) a ja onako studentski slobodnim vremenom obdarena! I nisam vala ni ocekivala neke fanfare i trube da zagrme kad ugledam 'staro gradsko jezgro', o gradu nista znala kad sam sletela (to nam je bahatima putnicima sad nova fora, krenes pa na sta naidjes, ucis o gradu na licinom mestu ;)), kad ono - ne lezi vraze. Grad preeeslaaadaaak! Za posetiti pod ooobavezno! A zasto?
Jer ga zovu 'biser Severa'. Jer je vecina kucica u centru projektovana od strane holandskih i flamanskih majstora (prim. aut. feeling kao da si usred Belgije), jer grad ima burnu i zanimljivu hiljadugodisnju istoriju - drugi svetski rat je poceo bas tu, kad su zli Dzrmans flotom napali poljski postanski brod nadomak Gdanjska; a Leh Valensa je na brodogradilistu Gdanjska 1980.-e zapoceo pokret Solidarnost koji je najvise doprineo formiranju Evrope ovakve kakve je sad znamo, tj. rusenju sovjetskog uticaja i komunizma. A onda i jer je to grad cilibara, pa mozes da sopingujes unikatni nakit za male pare do mile volje; jer mozes da pijes fino poljsko pivce za simbolicnih 1.2 eura, jer je mnooogooo jeftinije od Skandinavije, a na Baltiku! I konacno, jer odes i vidis da Poljaci bas i nisu daleko od nas odmakli, pa skontas - mozda ima neke nade i za nasu veselu zemlju da jednog dana bar na belu sengen listu dospe...
A sada, evo ih i slike iz Gdanjska da potkrepe pricicu! :)

Bela noć

Moja poslednja Suomi noć. Sniff sniff... Bemti selidbe i mixed feelings koja ih prate.

Pangea Day

Kada: sinoć, u 8pm po centralno-evropskom vremenu počeo, 4 satića trajao.
Gde: uživo broadcast preko interneta u celom svetu.



Poenta je da se povežeš sa ljudima iz celog sveta preko kratkih/ dokumentarnih/animiranih filmića napravljenih "od sveta za svet". Da shvatiš da postoji toliko toga što nas zbližava. Jer smo naravno svi mi ljudska bića. Nije bilo patetično bešale, mada tako zvuči; super je ideja, bilo baš dirljivo. Pogotovo kad je bezzuba baba bosanka pričala kako je mnogo ljuta zato što ima reumu! :)) Ili kad su u prvih pet minuta prenosa rekli kako je Nokia poklonila n mega-giga-modernih telefona sa kamericama u manje razvijene zemlje i naveli Srbiju kao očit primer istih (zemalja, ne kamerica, ALO, pay attention! ;)), kako bi se ljudi i tamo izvoleli snimati.

Šteta samo što sam ja jedan neodgovoran lik pa evo delim malo pokasno sa vama ovaj info, ali eto ponukao me Pangea Day da ipak pokušam da dam neki lični doprinos opštem dobru, stoga proglašavam da se jedna gomilica probranih filmića može i dalje pogledati na njihovom web sajtu www.pangeaday.org ili direktno levim klikom počinjete jednu zanimljivu avanturicu oko planete. Mi večeras ne odgledasmo sve filmove, ali od viđenih, moji lični favoriti su:

- J'Attendrai Le Suivant (I'll Wait for the Next One) (da li zbog francuskog, ili ljubavne teme, ili zato što je skoro prvi prikazan - elem, meni ovaj filmić bio genijalan)
- Papiroflexia (presladak crtać za ljubitelje prirode)
- Pale Blue Dot (muuudrii filmić o Zemlji, malenoj plavoj tačkici; Karl Sagan svašta nešto pametno napričao, npr: "Everyone you love. Everyone you know. Everyone you've ever heard of... lives upon a mote of dust suspended in a sunbeam." :))

A sad kao doprinos borbi protiv globalnog otopljavanja u vidu uštede energije, ugasite svetlo dok gledate filmove, jer šta će vam...

Jedno ovo, jedno ono

Jedna slika: Ja postala biciklenko! :) Da da, cikliram VEĆ tri dana, sve sam rupe u putevima oko Turkua upoznala! Dobrotvoru Slavcu se ovom prilikom i javno zahvaljujem! :)

Jedan piknik: Danas biciklicama na piknik u Ruissalo išli, ostrvce pored Turkua, selo jedno usred mora, prelepota jedna puna prirode i drveća i cveća i veverica i svega svega svega ;) Jeste stvarno, imam i dokaz!

Jedan citatić: Pročitah ga neki dan, pa mi se učini neobično dubokouman i prosto se prepoznah - načitana li sam osoba, ljuuudiii moji! ;))
"The World is a book, and those who do not travel read only a page..." St.Augustin

Jedan film koji toplo preporučujem: "Dva dana u Parizu"- za ne propustiti, be' sve šale

Hauskaa Vappua! (Srećan 1. maj! :))

Stiglo proleće i u ovaj zabiti kraj Evrope! Čak i lišće na drveću kanda će uskoro da se pojavi! ;) Finskom behar probeharao, ja svečano pre neki dan zimsku jaknu na vrh ormara odložila, pa i štrample čak prestala da nosim! Za Fince taj behar, te štrample i to lišće može da znači samo jedno - vreme da se slavi Vappu! E sad, izveštaj koji sledi je malo dug i isrcpan (zanela se ja malo, šta reći, studentska dokonost ;)) pa ko nema vremena i živaca da čita dalje, može odmah na Vappu slike da pređe, ostali - ajmo pažnja sad:

Vappu vam je jedan veeelikiii praznik u Finkoj - karneval tako reći. Slavi se ko dobra svadba kod nas, povazdan i to dva dana: 30. april & 1. maj. Trebalo bi da bude proslava prvog maja, kao i svuda u svetu, ali dosetili se Finci pa mu prikačili jos n razloga: završetak školske godine za maturante, pa studentska zaboga tradicionalna žurka na otvorenom, pa proslava realno tek pristiglog proleća, pa najava leta... A sve to da bi bilo legitimno na tako n-tostrukim praznicnim danima piti kao smuk, nositi overalls (studentski radnički kombinezon sa prišivenim amblemima kojekakvim) i bele maturantske kapice, kititi se balonima, šarenim papirnim trakicama, maskama, perikama - poenta je izgledati sto budalastije, snabdeti se litrima alkohola i smucati se po ulicama nop-stop! ;)

Dakle, praznik jedan mnogo sladak, mnogo kulture i tradicije prosto vrca iz njega, ja doživeh nekoliko kulturoloških šokova za ova dva dana, shvatih da smo mi verovatno jedina zemlja na svetu gde studentska tradicija niti postoji, niti je ikog briga; završetak srednje škole ljudi pamte samo po stresu oko izbora haljine za drugarsko, nigde nikakve studentske istorije/tradicije/kulture, niti tradicije školstva ma koje vrste! Ničega zglave! Jad i beda! No da ne pljujem mnogo, da se vratim temi! ;)
Tradicija za Vappu dalje nalaže da se sve živo, staro i mlado, opremi kako je gore opisano i 30. aprila već oko podne otisne u grad, sa belim kapicama pod miškom. Usput se sedne u kakav parkić, baci koja kobaja na rostilj, popije koje pivce i onda kao po narudžbi u 5pm na glavni skup u organizaciji studentski unija. Tu se malo govori drže, malo hor peva, malo orkestar džez svira, a onda u 6pm neko nešto izgovori na Finskom i svi na glave te bele kapice stave i ne skidaju ih bogami do drugog maja garant! Tad na scenu stupa zilion flaša šampanjca (da da, i to u opremi pod obavezno se mora imati) i to puca i pršti na sve strane! Pa se opet pije, ali u fensi čašama, pa to prosto izgleda dostojanstveno!
Onda studenti lagano sa sve džinovskom četkicom za zube u ruci idu da peru lokalnu heroinu- statuu gole zene, valjda to svaki univerzitetski Finski grad ima, specijalno za ovu priliku isklesanu! ;) Onda joj neki kapu istu tu belu, samo veliku na glavu stave, pa drugi, malo pijaniji skaču i veru se da je skinu i time silnu slavu sebi obezbede. A onda, kud koji, zvanični program nalaže da se dalje opijaš gde ti volja i dokle ti volja, al' da kapu ne skidaš, ne do bog! ;)

A onda, za prvi maj, po pravilu bi trebalo da uraniš - podne prevariš, pa na unapred zadato brdašce se sa korpom za piknik i što više prijatelja, hrane, ića i pića uputiš. Tu se izorganizuje opet malo govora i malo se ljudi animiraju koncertima. Danas bejahu 3 vrlo dobra koncertića, srećom organizatori imali mozga pa nisu dead metalce doveli ili nedajbože finski rege koji je ovde prosto u procvatu, nego malo indie-a, malo popa i to onog retro - oličenog u slatkoj gay-friendly grupi Retropop (finci koji suumislili da su šveđani, šta će tužni). Njima čak i hrupismo u backstage - uslovno rečeno backstage hehe, predstavismo se kao silni fanovi, jer jelte znadosmo za jednu njihovu pesmu još i pre koncerta, zatražismo sa pravom po CD jer smo revnosno jedini skakutali ispred bine skoro ceo koncert. Tu se oni jadni unezgodiše, pocrveneše, pa izustiše kako tek u junu treba da im CD izađe... No, dadoše nam po bedž da ne bude da smo se za džaba tu na 10 stepeni vanjskih znojili ;) i otputiše nas, srećni ko kučići što su eto i oni stasali da budu "international celebrities" hehe. Posle zvaničnog programa nam prirediše neki studenti i jedan nezvanični - poskidaše se mrtvi pjani gol-golcijati i brdašcetom par krugova protrčaše, pa se i na binu popeše pa 'govore' održaše. Znam ja da Fincima golotinja nije strana, ali beše malo "degute" jelte gledati kako im koješta odskakuje po poljani nad ostacima hrane! Što bi moj tata mudro rekao 'ja čudnih budala'! Što bi Liša još mudrije rekao: "U Srbiji bi u svakom selu koje iole drži do sebe dobili batina, pa im ne bi više na pamet palo!"

I za kraj, evo još malo tradicije, za Vappu se tradicionalno pije Sima - piće koje se pravi od kore limuna, grožđica, melase, kvasca i šećera, blago alkoholisano, osvežavajuće, meni-sviđa ukusa! :) I jedu se uštipci (da da bukvalno uštipci, recept skoro pa ko naš, ali jedeš ih uvaljane u tonu šećera) i ovaj kolač zaaanimljivog oblika, zovu ga tippaleivät - probala ja, isto ima ukus sličan slatkom uštipku, samo su ovi uvojci tvvvrddddiii, ko grinisice neke. Pih, nije vredelo jednog i po eura, ali eto iskustva radi...