Hot & Cool Finnish Girls' Pictures

Ma jok, samo da vas navucem da citate, kako ste naivni... ;) Naslov bi trebalo da bude samo Pictures, hehe.
Dakle, cemu treba zahvaliti za ovaj post u sitne sate? (ovde je preko 3am, a casovi mi pocinju u 8:30, znaci od spavanja skoro nista! Da ne spavah po jedanaesticu prethodnih n dana, sad bi ispalo da se zrtvujem za blogovanje! ;)))
Nesto me malopre oprhvala griza savest - stigla sam u Finsku pre skoro mesec dana, a ni jedan krsten album nisam okacila. Ispade da je zivo sranje, a nije. Bas nije. Na neki cudan nacin je ovde mnogo zivlje nego u Fr. Zbog drustvanceta iz razreda valjda. Non-stop neka gungula, ne moze covek da se osami i preda suicidalnim tendencijama, ko svaki posteni finac! ;) Ili zbog klizanja. Ili sportova kojih ima organizovanih n, a ja nikako da krenem na neki, cak i nakon sto sam full opremu pazarila. Ili skole. I obaveza. Ili zato sto su dani kraci. A moj stan skoro savrsen. A trosoban. A gotovo samo moj. Fiktivna finkinja cimerka samo cetvrtkom uvece dolazi. Petkom rano odlazi. Sloboda. Liberté, égalité, fraternité! ;)
Ili ko zna zasto... uglavnom, ne moze da se uporedi sa Francuskom, mnoooogoo je sve drugacije. Skroz. Bas neuporedivo. Zato ne pitajte gde mi je lepse!!!

I eto, tek u ime pravde (hm, koja ne znam kakvu ulogu uopste igra u ovoj recenici; ali eto mnogo je kasno, pa mozak polako otkazuje) i moje rastuce ljubavi prema ovoj neobicnoj zemlji, evo malo slicica! :) Sa proslog vikenda - iz kolibe na ostrvu, iz grada - neke izmesane slike od sletanja pa do pre neki dan (timing matematicki prezicno odredjen ;))... I sa Slavkinog rodjendana, sad od subote, Slavkina (cenzurisana ;)) verzija! Dakle, kantu sladoleda u sake i uzivajte! ;) Ajde ajde breeeee.... Brzo!!!

Sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik

Da da! Lično ja! Sinoć! Bila u jednoj od 2.5 miliona sauna u Finskoj (malena kuća iza mene na slici), ukuvala se propisno na 80 celzijusa, izletelo mi telo samo napolje, vapeći za rashlađenjem - do članka se umočila u prvoj iteraciji! Baltik ko Baltik, ladan ko guja, finci rekoše da je to samo u mom mozgu, čista predrasuda, ma nema veze sa istinom, ma ni rupu u ledu nisu morali da buše, ne pamte ljudi topliju vodu u januaru... Elem ne bejah dovoljno skuvana očigledno... vrnem se u saunu (bosa, po blatnjavoj stazici, razume se), dokuvam još 10ak minuta, pa natrag u Baltik - ovog puta do struka! Nedovoljno, oceniše stručniji; vratim se treći put, tu dodamo još drva u vatru, dolijemo vode na ugljevlje, napravi se para i po, temperatura skoči u sekundi, pa smo se kuvali i parili dok nismo lipsali - ulazak u more nikad lakši, voda leeepaaaa, prijaaaa, rashlađuje u sekundi! Do vrata! :) Glava se ne smače, rekoše poznavaoci! I još rekoše, nema šansi da se čovek od toga razboli (verovatno po principu 'što te ne ubije, ojača te'), a te razlike toplo/hladno, ma to ne smeta zdravlju uopšte, to bi trebalo da se prepisuje kao terapija! Virusi i bakterije jedini boleščine izazivaju, a to da se go šećkaš po polju na minusu, ma to nema veze uopšte! I eto, ja poverovah, pa ćemo videti šta će biti. Izveštavaću vas dalje o svom zdravstvenom stanju! ;)) Danas se be' sve šale osećam kao preporođena, ko će ga znati, možda ima nešto u tome...
Zgoda se inače dogodila u kolibi pored mora, na obližnjem ostrvu, gde nam studenti domaćini obezbediše prenoćište, večerinku i žurezu sa sve saunom za tričavih 10 evrića. Evo je i slika (biće i album ovih dana), da počnemo zajedno sa upoznavanjem arhipelaga jugozapadne Finske - odmah tu kod Turkua, sa 20000 ostrvaca... pročitah negde da je jedan od najlepših arhipelaga na svetu. Kako god, meni je zasad presladak, a videćemo kako će tek biti na proleće, kad se vreme prolepša pa opletemo po krstarenjima... ;)

Kaamos, Salmiakki i clubbing na finski način

Juče je bio mnogo značajan dan za fince. Zvanični završetak kaamos perioda - kad traje polarna noć (kažu da to nije mrkla mrakuša, nego neki plavičasti sumrak, koji valjda nastaje od mesečine koja se odbija od belinu snega), tj. ne sviće sunce skoro dva meseca. Elem, juče svanulo i u najsevernijem selu u Finskoj - Nuorgam, pa je cela nacija bila u čudnoj ekstazi povodom toga.
Baš juče i baš stoga (ko fol) odluči nas pet klabera da se odazove pozivima Studentske unije i da uveliča veliku žurku u klubu u centru grada svojim internacionalnim prisustvom.

Stižemo mi tamo, ono red od n duša se otegao, ko kod nas nekad za ulje i šećer. Iskusno se mi uvalimo negde na početak reda, kaurismakoliki lik nas upusti unutra, tu nas oderu za garderobu (to je ubedljivo najveće dranje ovde, gde god uveče da odeš bar 2 eura baciš na čiviluk), no srećom piće sniženo, cene finsko-studentske (čitaj: 2.5 eura za malo pivo) pa se odmah raspoloženje popravi. Klub ogroman, extra sređen; tema večeri bio neon, mladi shodno tome šljašte na sve strane, ma ne može biti bolje! Dobro, kad se isključe debilne pantalone koje je 70% ljudi nosilo: kao radničko odelo, koje ovde studenti dobiju kad se učlane u uniju na svom univerzitetu (i ja sam drug član, jer je obavezno učlanjenje kao i danak koji pri tom platiš), pa onda studenti veseli nose sa silnim ponosom te pantalone, pa našivaju na njih kojekakve ambleme, ma strahota jedna božija! Dakle, ako to izignorisemo, žur i po. Mjuza beše odlična, a onda odjednom počeše hitići, Šakira, Rijana i kompanija. Ali nema veze, mi rešili da se uklopimo, pa pijemo Salmiakki (finsko piće koje ja još od moje čuvene posete Švedskoj najbolje obožavam, vodka + salmiak bonbone - jedan grdni crni slatkiš) i sve pevamo. I onda - iznenađenje večeri: niotkuda se na bini nađe bend, ljudi moji, koji stade da svira hard rok i Highway to hell! Narod tad stade da divlja, da se pali i žari u potpunom transu! Mi se izbezumili! Da zlo bude veće, to je trajalo i trajalo i trajalo... Mi smo se pitali do kad će, pa smo rešili da ostanemo do samog kraja večeri, čisto empirijskog istraživanja radi! Kraj je bio adekvatno obeležen slow-motion hitićima, što je publika spremno dočekala: njih 2n u n stiskavaca se stislo! ;) Ma ljudi moji, menzoteka usred Turkua! :))
Sve u svemu, provod bio ludlo, mi se onako naučno, posmatrački, zabavili za 10! (Ko uspe da klikne na uzvičnik, moći će i da vidi koju sliku sa ove dogodovštine.)

Lane moje ovih daaaanaaaa.... ;)))

Uđem ja tako u etno-muslimansku radnju "Bagdad Export-Import" sa drugarima pakistancima, da neke začine pazare, i prvo što ugledah me prenerazi. I zapanji. I ukopa u mestu.
Stoji na polici naša Plazma i bulji u mene! Izgleda kao plazma, ali se zove Lane.


Tu ja pobazijam i počnem da objašnjavam kako je to naše i kako su iračani ili ko god pokrali licencu, jer bar je plazma naša, ako ništa drugo. Utom ugledah Euroblok, pa skontah da je breeeeee eeeej toooo naša Plazma i naš Euroblok! U Finskoj!!! Uveženi od strane nekih iračana, koji obezbeđuju hranu ljudima sa bliskog istoka!!! Ejjjj!!
Onda skontam da radnja takođe sadrži ceo program Kraša, Podravke, kisele krastavčiće iz Bosne, Vegetu, moju ooooomiljenu pureću Argeta paštetu... ma ludilooooo!

I ondaaaaaa - nećete verovati - ugledam KAFU! Našu kafu!!! :)) A taman u program odvikavanja prinudno bejah krenula... Baš tu i baš tada, jedna iskonska sreća sreća radost me pogodi, izvadih aparat i stadoh da slikam sve redom kao sumanuta, na šta umal ne bejah izbačena iz radnje! Iz nekog razloga, arap nikako nije umeo da podeli moje oduševljenje i strast ka kafi i plazmi... čak mi bastard ne dade ni Bosansku kahvu da uslikam, ali biće dana za megdana! ;) E da, finci kafu zovu kahva - eto konačno neke sličnosti! :)) I imaju fonetsko pismo, tako da je nama mnogo lako da čitamo i izgovaramo. Započela sam časove i evo da demonstriram moje stečeno znanje: "Moi moi!" (Ćao ili doviđenja :))

Znaš da si u Finskoj kad...

...je napolju -8 a lokalni narod smatra da zima još nije počela jer se more nije zaledilo! (Klizališta nisu još puštena u rad a moja tutorka Finkinja još nije počela da nosi zimsku garderobu!)
...ne raspoznaješ ni jednu jedinu reč u lokalnim novinama.
...su svi natpisi (imena gradova na autoputu, namirnice u prodavnici, ulice - sveee) dvojaki, na dva potpuno različita, a pooootpunooo nerazumljiva jezika (Turku - ime mog grada na finskom, Åbo - na švedskom)
...ti škola organizuje obilazak grada BUSOM!
...čujes od turističkog vodiča da je Švedska 'zemlja ispod, čak i geografski'!
...te vodič posavetuje da nikad ne prelaziš zaledjenu reku prvi; ili bar da se ne klizaš na reci dok i drugi ne počnu!!!
...ti nošenje vunenih čarapa dođe kao najprirodnija stvar na svetu; a kad se izuješ negde, umesto da se osramotiš, postaneš predmet zavisti!
...obustaviš smejanje napolju dok vetar duva, da te obrazi ne bi boleli! ;)
...su ti radijatori u stanu podešeni na 26 stepeni!
...u studenjaku imaš saunu na svakih 15ak ljudi!
...mašinu za veš u servisu za pranje uključuješ i plaćaš preko mobilnog telefona.
...je online banking sistem toliko napredan da možeš da se igraš i u realnom vremenu prebacuješ pare sa računa na račun i gledaš kako se na jednom gube a na drugom pojavljuju, i to potpuno besplatno!!! :) (pa duge su ove finske noći, moramo da se igramo nečega, a ipak smo napredni budući IT menadžeri ;)))
...ne smeš da se odvajaš od ključa, jer se svaka vrata automatski zaključavaju (moji nenaviknuti drugari su već stotine eura "uložili" u službe za otključavanje svojih rođenih soba sa zarobljenim ključevima unutra - 24e otključavanje vikendom, 10e radnim danima - hehe; a jedan je čak na -7 stepeni napolju (+ vetar = subjektivni osećaj od -10) prešao 2 km bez jakne jer mu ista bejaše zaključana u jednoj od učionica, a vikend počeo - ključari se prebacili u skupu tarifu, a on siroti student rešio da ustedi 24 eura = 10 ručaka u menzi, koje će sa radošću jesti čim upalu pluća malo zaleči! ;)))

Sve u svemu, meni je mnogo interesantno ovde! Ladno ali standard! ;) A na sličici, vaš reporter ispred svoje nove školice "Turku School of Economics" ili što bi finci rekli "Turun Kauppakorkeakoulu" hehe, jedva čekam časove finskog! ;))

Monty Python: Finland

Finland, Finland, Finland,

The country where I want to be,
Pony trekking or camping,
Or just watching TV.
Finland, Finland, Finland.
It's the country for me.

You're so near to Russia,
So far from Japan,
Quite a long way from Cairo,
Lots of miles from Vietnam.

You're so sadly neglected
And often ignored,
A poor second to Belgium,
When going abroad.

Finland, Finland, Finland,
The country where I quite want to be,
Your mountains so lofty,
Your treetops so tall.
Finland, Finland, Finland.
Finland has it all.

Finland has it all.

Mon dernier jour en France

Iliti moj poslednji dan u Francuskoj. Šmrc šmrc.
No, prva četvrtina studija gotova! Weee! :)) Proslavljena prigodno u restorančetu, bilo mnogo slatko. Evo i slika razreda, da vidite kako smo se upicanili za ovu malenu maturu - ja sam malo omanula, ne poneh balsku aljinu iz Srbije, god damn!

Varijacija na temu "Tour de France"*

Poštovana familijo, prijatelji, poznanici, slučajno nabasali i drugi,

Približava se kraj mom izigravanju francuza! Ali avaj! Na faxu nas toliko satreše da nemam kad ni pošteno u splin i čamotinju da upadnem!
Samim tim, nemam kad ni da blogujem i da vas ubijam svojim pričama (ko granom ;)) u pojam - provodim se lepo, šta da se radi! Moje ekskurzovanje po Francuskoj i dalje uzima maha, pa sam u poslednje tri sedmice u pauzama edukativnih uzdizanja izvolela posetiti:
1. Monpelje - leeep, leeeeep, začudo moderan grad, skrooz drugačiji od Marseja, manje alžiraca i marokonaca (hm, ne da imam nesto protiv, ali nekako zaprljaju grad, Marsej je skoro sav ko Zeleni venac), tramvaji ko rakete, sa sve cvetićima; složismo se svi pristutni da bi se dalo živeti tamo.
2. Nim - zovu ga rimski grad, ima arenu, pa neku četvrtastu rimsku kuću, pa veeeliku bastu (ko Veliki park u Užicu) sa sve nekim kanalima i fontanama - iz doba rimljana, svakako. Ta bašta je baš super i rimljani su bili prave face, dopremali su vodu za nju akvaduktom cak iz Uzesa, grada 50-ak km udaljenog. Deo tog akvadukta je i dalje očuvan (modifikovan malo vremenom doduše) u vidu čuvenog Pont du Gard mosta! E to vam je, moji vi, jedna čast za oči, impreeeesivnooooo ihaaaaj! Najočuvaniji (tako bar kažu, ali ne dam se ja prevariti, pa stavljam ovaj ? da stoji ovde, da ne bude posle da nasedam na jeftine marketinške trikove ;)) akvadukt na svetu, rimljani lično silno bili ponosni... No da se vratim temi, kad se nagledaš Francuske, pa na kraju dođes u Nim i vidis grad-grad, budeš u fazonu: "WTF? Samo ovo?" Jes jes, razoholi se čovek...
3. Nica - šta da kazem, ja brate volim more i baš mnogo volim more, tako da nema šansi da mi se ne svidi grad na moru. Dobro, sem ako nije bas kao Baošić! ;)) Dakle, volim ja Nicu, ali nekako nije bila baš kako sam je zamišljala (eh, sad kako... ;)) no da se ne udubljujem. Preporučujem! Ako ništa, mora radi! Boja mu je uuuh plava, a temperatura takva da su se neki ludaci kupali krajem novembra! Da da! :) Složih se ja da bi se ipak moglo tu pre no u Monpeljeu živeti! Hipotetički svakako!
4. St Paul de Vence - seoce neko na brdu iznad Nice. Bogato, buržujsko, celo selo puno ateljea, galerija moderne umetnosti. Šagalu na pamet palo da se doseli ovde a potom i sahrani - btw. jedva nadjoh grob, ni po čemu se ne razlikuje od ostalih; ja u najmanju ruku očekivala izvajanog coveka sa sve četkicom u ruci! Elem, krenula onda tamo negde u pedesetim cela ekipa da ga posećuje: Pikaso, Matis, ko-zna-ko-sve-ne, pa u lokalnoj krčmi** plaćali slikama za hranu i sobu, pa zamislite sad koliko je kafa u toj kafani u kojoj original Pikaso i dan-danas visi. Inače, na toj terasi su se Iv Montan i neko venčali, pa onda F. S. Ficdžerald*** i žena mu potukli zbog Isidore Dankan... Ma razne prljavštine umetničkog džet-set-a se daju tu čuti. Prosto ne možeš da se ne osećaš bitnim kad kradom viseći na podzidi oblozenoj bodljikavom žicom pokušavaš da upaparacišeš narod na čuvenoj terasici! ;)

A potom nas sedmoro drugara iz razreda odlučismo da iskoristimo 5 dana rupe u rasporedu i da konačno negde otputujemo! ;)) I tako rentirasmo kar i obiđosmo jugozapad Francuske: Centralni masiv, Tuluz, Kondom (grad čuven po - hehe čemu li?!? - najkradenijoj tabli na ulazu i izlazu iz grada hehehe), Bordo - gde posetismo Miloša Micinog u njegovom preslatkom hipi-artističko-volonterskom zamku :), pipnusmo Atlantik, potom stigosmo u mirni ne-teroristički francuski deo Baskije, čusmo čudni Baskijski jezik, pređosmo Pirineje, obresmo se neplanirano u besporeznoj Andori, tu pazarismo koješta, pojedosmo po tradicionalni Happy meal i vratismo se safe svojoj kućici. Isrecpljeni i nikakvi, u 3 am stižemo u Aix i jednoglasno zaključujemo da nema nista lepše u celoj Francuskoj od Provanse i našeg slatkog Aix-a.!:) Kad smo kod toga, moram vala postaviti neke slike Aixa, da vidite koja je ovo jedna banja i slatkoća, pogotovo sad kad je sav ukrašen za Božić. Da skratim, sa ovog road trip-a imate jednu pričicu u slikama!
Au revoir mes amis! :)

*Autorska prava za naslov "TdF" pripadaju Slavcu isključivo, koji se ovom prilikom poziva da napiše istoimeni post!
**"Zlatna golubica" - ko planira posetiti, neka molim notira ;)
***pisac Velikog Getsbija - ko nije čitao, neka se tri puta postidi i otrči u knjižaru i pod hitno edukuje ;))

Dooobra marketinška strategija

Stigao ovogodišnji Božole Nuvo!
Nisu ludi ovi francuzosi, uzeše ovogodišnje vince, koje je odležalo tek koji mesečak (dakle realna vrednost teži nuli), propustiše kroz neke mudre marketinške šake, rešiše da ga puste u prodaju samo na 7 dana godišnje i da mu cenu shodnu tome lupe! A svet, lakom kakav jeste, poludi kad je nešto retko dostupno, pa navali! I tako svake godine, na opšte gađenje francuske elite, oličene u mom profesoru Kazanovi, koji zaboga poznaje vina kao svoj džep, a pored njih voli eto da popije i konjak Armanjak, ali ceni samo onaj iz 1934. godine, koji košta deeebelo, ali - tvrdi Kazanova - i vredi! Dakle gori pomenuti kaže da on Beaujolais Nouveau čak ni ne smatra vinom, da je to jedna čista otimačina para od proste svetine (no kupi svake godine ipak po jednu flašu - eto ne uspe da odoli, hehe)!
Ja ne stigoh još da nasednem na ovaj marketinški trik, mada mislim da je danas poslednji dan prodaje - Thanksgiving, pa kanim pazariti večeras neku jeftiniju flašicu, čisto u ime edukacije i marketinga kao nauke, koju ovih dana zdušno izučavamo!

Ooo ruže moje, sneg vas iznenada prekri! ;)

Sveže uslikano danas ispred faxa, objavljeno skoro u realnom vremenu! ;) Stigao i nama sneeeg, weee, na opštu radost drugara koji su ovamo doleteli iz toplijih krajeva! Ljudi videše sneg prvi put, eee da videste te sreće! :)))

BARSELOOOONAAAA :)

Još jedan grad sa spiska "to see" čekiran! :) Prestonica separatističke Katalonije, šarolik načisto grad, sa zilion feeenomenaaalnih zgrada, zilion - 1 velikih prelepo uređenih parkova, 11 km plaže, savršenim metroom iz 1924. god, olimpijskim stadionom i pratećim facilitarijama ;) i sa Kalemegdanom na brdu iznad grada! Ama sve kao u Bgd-u! ;))
Sad be' šale, Barselonica je jedno čudo od grada, zahvaljujući pod jedan (i dva i tri i... n) Gaudiju! I ljudima koji su imali dovoljno 'sluha' da mu omoguće da se igra i stvara preeeslatkeee zgrade i detalje kao iz mašte! Čovek bio skroz inspirisan prirodom, jer je kao mali bio odvojen od drugara zbog neke boleščine koju je imao (da l' reuma, da l' artritis samo, polemike se vode), pa se igrao i proučavao prirodu tako sam samcijat - pa je isprojektovao tako fenomenalne stvari, potpuno u skladu sa prirodom, a gen-genijalne, zapitaš se zašto bre svi ne stvaraju ama baš tako, čemu sve ove četvrtaste zgrade svuda, ravni i jednobojni zidovi.... Čini mi se da iko ko ima ikakve veze sa arhitekturom, a video je išta od Gaudija uživo, ne bi smeo sebi da dopusti da napravi neko grdilo od zgrade, kakvih je 99% po svim gradovima redom! No da skratim - iskazala sam svoje odusevljenje Gaudijem doviljno, za dalje gledajte slike, koje ne dočaravaju stvarni doživljaj ni upola blizu, fali im i boje i svega... ali dočaraće valjda opšti feeling iz grada! Dakle: priča u slikama!
Inače, moja preporuka je da svaki živi stvor mora ovo sve uživo da vidi! Mora mora! ;)) Ali samo da manje hoda, jer smo mi poskapavali, u želji da izoptimizujemo trodnevnu posetu i vidimo sve živo, sa nogu smo spali, patike nam se poraspadale, noge još od rana lečimo! Ali neka - vredelo je vala svakog žulja! ;)

Kao bonus, imate okačene i slike sa Istorijskog festivala, održanog u malom primorskom mestu na Azurnoj obali, koji posetismo pre dve nedelje! Zanimljiva jedna zgoda beše to, ooo! ;)

Zima zima e pa šta je....

Dakle, samo mala ilustracija kako to izgleda kad stisne zima, a ti moraš da praviš prezentacije koječega po celi dan... ;)
Ovo samo da napišem nešto ;) da ne bude da sam ja jedina koja ne posećuje dovoljno često ovaj blog! ;))) Veliki pozdrav svimaaaaaa, nemam kad da pišem nešto smisleno, stisli nas na faxu ove sedmice, kao da nismo na FON-u, god damn! ;) :))))

Govori srpski da te ceo svet razume

Večera. Menza. Ja sa jedne strane linije, crnac kuvar sa druge. Konverzacija se odvija na francuskom, uz pomoć engleskog, ruku i nogu.
Pokušavam da saznam koja je to 'kanar' ptica koju nam služe. Čovek se trudi da mi objasni, ali vidi da je slaba vajda da nastavlja na francuskom, pa stade da se raspituje za moje poreklo, ne bismo li se našli već nekako na nekom esperantu... Ja ponosito rekoh da sam Srbin, on se zapanji pa reče da je i on! Maaaa neeemoj! Crnac, a Srbin! Nije nego! Pita odakle sam, hm iz Beograda, on je eto iz Plane. Iz Plane!!! I dalje misleći da me loži, pitam ja mudro iz koje Plane, ne bih li ga u laži uhvatila. Crnac ladno reče iz Velike. I da se preziva Marjanović. I da u stvari nije on Srbin, niti je iz Plane, nego žena mu, a on njeno poreklo usvojio, i naučio i 'dobro veče' i 'dobar dan' i da psuje i sve što treba.
Na kraju mi servira pačiji batak u sosu od senfa i nekih biljčica, na savršenom srpskom mi požele 'prijatno', razmenismo telefone i obećasmo da ćemo se družiti onako po srpski, uz rakijicu, njegova gospođa, on, Slavac i ja! :))
Ko zna, možda se ovajdimo i za teglicu neke zimnice! ;)

Znate ovu sobu??? :))

Rešio fax da nas časti besplatnom ekskurzijom u Arl! Još prošlog vikenda, ali eto stisle obaveze na faxu, pa ne stigoh da napisem koju...

A u Arlu - koješta da se vidi. Oogroooman rimski amfiteatar - imali smo super-sreću, baš tog dana bile organizovane borbe sa bikovima, pa smo za džabaka, na generalnoj probi videli razjarenog bika koju unezvereno jurca po areni i preskače ogradu kao kengur! :)) Pa manji, polukružni rimski teatar, koji je nekad čak bio tvrdjavica, ali narod stoka vremenom razvukao kamenje... Inače, ove dve građevine udaljene nekih 3 minuta hoda pa je utisak prilično cool - kao da si u poseti starom Rimu! Pa Konstatinova kupatila, 4. vek p.n.e. fino očuvana, rimska naravno. Pa muzej o Provansi, nošnjama, koječemu, koji je onaj baja Mistral osnovao od para od Nobelove nagrade - to ne videsmo, ali mora da je extra! ;) Imalo se, moglo se, garant je bio high-tech onog doba! ;)) I najvažnije, Van Gog - živeo 1888-1889 u Arlu, u čuvenoj sobi, naslikao n slika (n/2 bogami jako poznatih ;)), skoro svaki dan po jednu slikao, neverovatno inspirisan covek bio; pa sad grad rešio da uzvrati udarac, da se zauzvrat obogati što više može! Pa namestili sobu, ma kuću jednu celu 'tik do žute kuce u kojoj je nekad Van Gog živeo', baš preko puta onog huge amfiteatra. Pa bolnicu u kojoj je mučeni čovek lečen namunjili u muzej posvećen njegovom liku i delu - ispred te bolnice je čuvena basta, ma videcete uostalom na slikama, prepoznaćete valjda - ja se bas uzbudih kad je videh uživo!!! A u tom svojatanju Van Goga je najbolja fora što se ni jedna jedina original Van Gogova slika ne nalazi u Arlu. Čak ni u epsilon okolini! ;))

Posle Arla, Camargue (Kamarg) - prirodni rezervat, delta Rone napravila 140,000 hektara ravnice prošarane jezercima, gde uspeva jedinstvena flora, a od faune - mnooogooo konja, bikova i gooomilaaaaa roze flamingosa! :) Ljudi moji, što su to lepe ptice! :)) Stanovnika nema puno, uglavnom su to ljudi koji vode računa o tim konjima i bikovima i koji se mnogo prže da su kauboji-rendžeri, pa se tako i oblače! Posetismo i jedno selo, omaleno, na obali mora - prestonicu ovog rezervata! :)

Na putu kući obišli i Les Baux-de-Provence, selo izniklo oko napuštene srednjovekovne tvrđave na stenovitom brdašcetu. No vremena bilo malo, a ulaznica paprena, pa tvrđava ostade nepoznanica! :( Lutasmo po selu, trbuhom za kruhom! ;) A selo sa silnom istorijom - nekada dom Grimaldijevih (danas poznati kao kneževi od Monaka) ali da vas ne davim sad... stoga i tvrđava tu, no zeznulo se pa postalo jak protestantski centar, pa ga Luj XIII sravnio sa zemljom u XVII veku! Rešio covek problem po kratkom postupku! Nema cile-mile! ;) Zato sad selo renovirano, belo, ma pravo turističko, a glavnim trgom dominira veeelika katolička crkva hehehe!!! Zanimljivost - boksit ovde otkriven i imenovan shodno tome! :)

Ko je dovde došao, zaslužuje vala i da vidi kako to sve stvarno izgleda! KLIK

Poštovani Pikaso, izvinjaaavamo se, mnooogo se izvinjaaavamo!!!

Nakon planinarenja iz prethodnog posta, spustismo se nekako do civilizacije, tačnije do seoceta koje je link sa civilizacijom (čitaj, polazna stanica busa za Aix) - Vauvenargues mu ime, Vovenarg se čita! ;) Fino selo, ali malo kuća, malo stanovnika, a opet namunjeno, silni teniski tereni, pa masline, pa vinova loza, pa zamak, ljudi moji, leeeep zamak usred sela! Uslikasmo mi sve to, kako turistički kodex nalaze, pa se nabismo u lokalno kafanče na okrepljenje. Tu nas odraše, 2.7e za sokić, pa nam ništa ne bi jasno! Do danas!!!! Wikipedia danas reče da je baš u tom selu, baš u tom zamku, od koga smo na 20m ništa ne sluteći sokiće pijuckali PIKASO SAHRANJEN! Čovek lepo kupio zamak, gde ćeš lepse, Provansa, selo, priroda, Sezanova planina, inspiracija... Pa malo boravio, pa mu se svidelo, pa rešio da tu večnost celu proboravi! O bruke i sramote naše! Tako je to kad covek potpuno nepripremljen na planinu krene! Dok ja crvenim, evo vama malo slika, sa planinarenja, pa i iz ovog (sada već ;)) dražesnog seoceta, sa sve slikom THE zamka! ;)

Osvojismo Svetog Viktora!

Naslov bi trebalo da bude senzacionalisticki, da privuce paznju! Ne blogujem neko vreme, posecenost nacisto opala, pa sad moram da se dovijam i koristim trikove zute stampe da i ovo malo citalaca zadrzim!

Elem - Sveti Viktor. Planina. Sezanova omiljena, naslikao je neprebrojivo mnogo puta, popularna ne pitaj u ovim krajevima. Krenuli mi jutros u osvajanje - hm, jeste radni dan, pa sta? Nema predavanja bas svakim danom, ipak je ovo neka vrsta FON-a! ;)) Dakle, krenuli mi, obuceni kao za shopping centar, ocekujuci planince neko maleno, Tourist's office i vodica u najmanju ruku, da nas malo provoda okolo, da napravimo koju fotku i da kazemo da smo i tu bili. Kad ono - trt MilojkA! ;) Divljincina, kozje stazice, nigde izvora, sunce prlji, saplices se o kamenje, a do vrha nikako da stignes. Na prvoj cuki se malo obradujes, slikas okolo pa ti milo, a na svakoj sledecoj vec sve vidjeno, samo visina veca, a ti deset puta gladniji i zedniji!
Dodjosmo u zlo doba na vr' tamo crkva iz XVII veka sa sve bunarom - voda naravno nije za pice - ostali planinari sede, obeduju, vino cak otvaraju, dinje jedu, ma perverzija jedna; a mi veseli puzemo okolo i delimo jedinu hranu koju smo uspeli da iscackamo iz svojih rancica: 2 vockice, 3 cokoladice i keks, a nas sestoro! Imali smo i oko 7 dl vode - ukupno, ali to je vec na prvom usponu nestalo. Na tom vrhu smo verovatno tako ocajno izgledali da su nam neki fini starci dali kafe, samoinicijativno! Sta ce ljudi, uplasili se da ce morati kosture da nose 1000m dole, po tom krsu! ;)
Sve u svemu, planina ko planina, samo eto milo ti zbog Sezana; priroda lepo ocuvana, jasta, stazice obelezene, nema da se zagubis (eh da smo jos i kartu imali...) a planinara kolko ti srce pozeli. I to ne onih ko kod nas - 'zadnja sansa' planinara, nego matoraca, koji ko kozice samo skakucu sa kamicka na kamicak. Doduse, sta drugo i ocekivati, pametan svet radi radnim danima, ne 'asa po prirodi, samo eto penzosi i studenti dokoni...

Pravanse nikad previše ;)))

A ni slika iz iste - već vidim kako klimate glavama u znak odobravanja! :)
Dakle, vaš photo-izveštač ponovo u akciji, danas za vas odabrao tri nova mesta:
1. Isles sur la Sorgue - Ostrva na reci Sorg - gradić iznikao na 5 ostrvaca na slatkoj reci (onako malena, ko Đetinja, recimo ;)) iz koje su se nekoć pape lično ribom hranile! A danas poznat po pijaci antikviteta, rekoše nam najvećoj u Francuskoj, neki čak i Evropu pominjaše... No Slavac već pokri ovu temu sjajno na svom blogu, pa vas upućujem da tamo pročitate kojekakve zanimljivosti. Specijalno, ovde možete da vidite pijacu u koju se ceo grad pretvara četvrtkom i nedeljom, pijačnim danima, što bi kod nas rekli! Ovo je, kako i ime albuma kaže, jedna tipična provansalska pijaca i niko me ne može ubediti u suprotno!



2. Roussillon - uh preeeslatkooo jedno mesto, izniklo na crv-crvenoj zemlji, iz koje filtriraju oker boju pa po svetu izvoze; u celom svetu ima još samo par takvih mesta, pa se lepo da ućariti! ;) Gradić presladak (tačnije, naravno, to je selo - i to proglašeno za jedno od nekoliko najlepših sela u Francuskoj!!!), svaka kuća na svoj način oker! :) Šta da vam kažem, ovi Francuzi nemaju ni blato ko ostali svet, nego im blato crveno, pa i od toga atrakciju prave! ;) Fina legenda postoji za nastanak ove boje, Slavac bio vredan pa je već objavio, tako da - opet, ajte tamo pa čitajte! A dobra je baš, nemo da vas mrzi, ima ljubavi, preljube, ubistva, smrti, tragike, komike, svega! ;) Inače, ovde se Semjuel Beket uspešno krio i uživao za vreme okupacije! Pa kad je valjalo njemu... ;)

3. Gordes - opet jedno od najlepših sela u Francuskoj. Neverovatne spoljašnjosti (e sad, šta je kod sela spoljašnjost) iliti exterijera! Enterijer je ok, ali valjda se mi nagledasmo svega, pa smo se gotovo razočarali... U centar sela, tik ispod zamka nabili neki luna park, pa cika vriska odzvanja gde god da makneš! Ali opet, šta će ljudi, samo od turizma žive, a nezainteresovane male amere i ne možeš zabaviti umetnošću ili prirodnim lepotama! Ali kad bi se to oduzelo, ili kad se odšeta dovoljno daleko od urlane, jedan veeelikiii mir ovde vlada, kao da niko živ tu ne živi, jedna drevna atmosfera, čudno jako!

Krenuli mi da vidimo Alpe...

...ali nismo skrenuli levo kod Albukerkija, pa se obreli na putu za Avinjon. Kineskinja, dva portugalca, Slavac i ja. Kako smo bili u sopstvenoj režiji, kolima, prilagodismo se situaciji u sekundi, onako menadžerski, pa rešismo da posetimo šta se već ima posetiti u dolini Rone, pa ćemo kao da se vratimo u Provansu preko Alpa! Ma idealan plan, ne može da omane! Ne uzesmo samo u obzir da će u povratku biti mrak, pa da nećemo videti ni A od Alpa, ali ajde, zato smo ovde, imamo o mendžerisanju još dve godine da učimo! ;)

Prva stanica nam beše Montelimar, gradić poznat po proizvodnji nekog slatkiša od badema, jako popularnog u ovim krajevima, zbog kog moji roditelji umal bez zuba ne ostadoše, ali druga je to jedna priča! ;) Slatkiš vredni montelimarci počeše da prave još u davnom XVII veku, kad je badem bio donešen iz Azije u Francusku. Sem tog slatkiša, ima i neki zamak, sa izložbom moderne umetnosti naravno, ali mi smo se od silnih zamaka i izložbi debelo izoholili, pa veseli zamak samo kolima obiđosmo i to opet zahvaljujući grešci u logistici - pogrešnom skretanju! :))

Potom krenusmo u poset ekscentričnoj palati, kako je moja knjiga o Francuskoj najavila NAJGENIJALNIJU STVAR RUKOM NAPRAVLJENU KOJE MOJE OČI UŽIVO VIDEŠE!!! Nakon niza beskonačnih vrćenja u krug oko kružnih tokova (to je bio doživljaj i po, Slavac ima extra film kao dokaz), nađosmo zabačeno seoce, i u njemu takozvanu Idealnu palatu poštara Ševala (Palais Ideal du Facteur Cheval). Pročitajte kod Slavca priču o tome kako je jedan obični neuki lokalni poštar bio inspirisan da napravi nešto ovako veličanstveno! I onda 33 godine radio, radio i gradio, počeo sa 43! U selu ga smatrali ludakom, a čovek bre bio suvi genije! Što se mene tiče, u rangu sa Dostojevskim i Van Gogom! I neverovatna je stvar da ova palata nije jedno svetsko blago i da nije mnogo šire poznata... Nisam sigurna koliko će slike uspeti da dočaraju, ali ovo je nešto VELIČANSTVENO, verujte mi na reč.

Puni utisaka, stigosmo u Grenobl, u kome se slatkom žičarom odvezosmo do tvrđave na vrh brda iznad grada, odakle je trebalo da pukne silan pogled na Alpe, jer je Grenobl jelte tzv. kapija Alpa, no magluština napravi zajeb, pa i nije bio neki breathtaking doživljaj... Ali žičara je bila dobra, po 4 staklene povezane lopte, svaka za po 6 osoba, idu gore/dole na dve žice (hehe ovo počelo ko neki zadatak iz matiša - ako svaka lopta u proseku ide sa 60% popunjenog kapaciteta i ako je cena jedne vožnje 5 eura, koliko je isplativost posedovanja žičare, ako su troškovi održavanja...? ;)) Kod Grenobla je još zanimljivo pomenuti da leži na dve reke, od kojih se jedna zove ISER! Hehehe :) Aerodrom im se čak zove "Grenoble-IsERE" :D Slavac i ja se cepali kad god vidimo tablu za aerodrom, drugi nas samo belo gledali... :) E da, imaju i "Rue de Belgrade" iliti Beogradsku ulicu! :) Braća francuzi! ;)))
A onda polakice uz Alpe, ali skontasmo da nam je mrak već za petama, pa ipak usmerismo ka kući. Napoleonovim putem, preko mesta simboličnog naziva "Corps", pa Gap, pa Sisteron i konačno Aix. Dug put to beše. I neobičan, ali i to je neka druga priča... Elem, evo slika sa ovog putovanjca, sve sem Idealne palate, koja je smeštena u poseban album, kako i zaslužuje.

Dnevnik u pola 8

Ziva je muka ziveti u Provansi. Toliko je to mesta da se obidje, a svako lepse od prethodnog. Sve mislis, e vala, to je to, e ne mogu da imaju lepse od ovog - kad ono, ni po sata voznje, a ti razjapljene vilice, sebi od odusevljenja dosao nisi, a vec 100 slika vise na kartici! Hvala onom preprodavacu jeftinih Memory Stick kartica po zilion puta, da ne bi njega, moji svakodnevni pokusaji postizanja beskonacnog niza fotografija bi bili svirepo osakaceni memorijom manjom od 1GB, pu pu pu! ;) Evo danas recimo (nije da se hvalim ;))) tri gradica/selica, znate vec na sta mislim - ako ste ovde redovni, skoro 400 fotki! Da da! Pa vi posle cik recite da sam ja ovde ko na odmoru!!! ;)) Radim bre ko crnac! ;)
(prim. prev. izvinjavam se na ovom politicki nekorektnom poredjenju, sunce mi bas u glavu udarilo)

A onda skontas da je Provansa jedan mizerno mali deo Francuske, koja jednostavno obiluje cudima! Od svega ti oni znaju da naprave dogadjaj. Ali ne onako jadno i budjavo, nabijajuci 'najveci cajnik u svetu' na prilaz gradu, nego lepo, ljudski i suptilno - muzejce, pa dvorac, pa preistorijski habitat (hehe, od stare srpske reci habitovati ;)) iliti naselje, pa seoce ko bonbon, pa tvrdjavica iznad grada odakle puca pogled ma do Skandinavije po bistrom danu ;)), pa rimski amfiteatar, pa akvadukt, pa arena - kad smo vec kod toga, trebalo bi francuzi da debelo plate italijanima za sve ove pare koje od turista pokupise na cuvene rimske atrakcije! Doduse i mi koji dinar otkinemo na turske zaostavstine po Srbiji - pa posle ljudi kazu da je lose kad te druga kultura okupira! ;)

Sta ja u stvari ovde htedoh reci - da, da je bio busy vikend, radilo se, raaadiloooo, slikalo se debelo, putovalo se, obislo se n mesta, bice postova, bice slika, bice svega! :) Dakle, ne menjajte blog, na pravom ste mestu! ;) A ja odoh malo da umorne kosti u krevet spustim, ova lepota na sve strane mi dusu izmori! ;))

U obilasku jedne manje popularne destinacije!

Iliti, išla ja kući! :)
Letela, preciznija da budem: Marsej-Milano-Beograd, a onda, samo šest (šmrc, šmrc) dana kasnije Bg-Milano-Marsej. A kući ko kući, šta reći, milina, uživancija, najdraži&najslađi ljudi na svetu, tetošenje, maženje, paženje, objedanje u velikim količinama - jelo mi se šta god, samo da je maaasnoooo - ovde se ispostih od silne ribe i leguma ;) viđanja, viđanja, viđanja... i opet ne stigoh da se vidim sa svima, ma ni da se javim svima, a i čini mi se da se ni sa kim ne videh dovoljno... Ali to je valjda to prokletsvo života "preko"! ;)

I prođe to za tili čas, krećem ja nazad, ali ovaj put niko bre ni suzu da pusti! Ko u Pančevo da idem... Cccc, ne znam šta da mislim o tome, mada ako ikad budem imala terapeuta, kladim se da će imati pune ruke/uši posla! ;)) A onda aviončići, sve manji od manjeg, onaj za Marsej je čak imao i veeeliiikiiii propeler napolju, i to ko za inat, baš kod mog prozora, i pravio je jednu strašnu buku i tresao se i mrdao i klimao i sve u svemu - malo je reći da sam se prestravila! Ali pogled na Alpe što sam imala - nadoknadio mi je sve nokte koje sam od užasa pojela! ;)) Ma to je bre bio doživljaj, slikala sam beskonačno mnogo puta, može lepo ceo let da se proprati na slikama! ;) Postaviću ih ovih dana, pa ko baaaaaš bude dokon, moći će koji sat (na poslu ;)) da ubije! :P ;))))