Dooobra marketinška strategija

Stigao ovogodišnji Božole Nuvo!
Nisu ludi ovi francuzosi, uzeše ovogodišnje vince, koje je odležalo tek koji mesečak (dakle realna vrednost teži nuli), propustiše kroz neke mudre marketinške šake, rešiše da ga puste u prodaju samo na 7 dana godišnje i da mu cenu shodnu tome lupe! A svet, lakom kakav jeste, poludi kad je nešto retko dostupno, pa navali! I tako svake godine, na opšte gađenje francuske elite, oličene u mom profesoru Kazanovi, koji zaboga poznaje vina kao svoj džep, a pored njih voli eto da popije i konjak Armanjak, ali ceni samo onaj iz 1934. godine, koji košta deeebelo, ali - tvrdi Kazanova - i vredi! Dakle gori pomenuti kaže da on Beaujolais Nouveau čak ni ne smatra vinom, da je to jedna čista otimačina para od proste svetine (no kupi svake godine ipak po jednu flašu - eto ne uspe da odoli, hehe)!
Ja ne stigoh još da nasednem na ovaj marketinški trik, mada mislim da je danas poslednji dan prodaje - Thanksgiving, pa kanim pazariti večeras neku jeftiniju flašicu, čisto u ime edukacije i marketinga kao nauke, koju ovih dana zdušno izučavamo!

Ooo ruže moje, sneg vas iznenada prekri! ;)

Sveže uslikano danas ispred faxa, objavljeno skoro u realnom vremenu! ;) Stigao i nama sneeeg, weee, na opštu radost drugara koji su ovamo doleteli iz toplijih krajeva! Ljudi videše sneg prvi put, eee da videste te sreće! :)))

BARSELOOOONAAAA :)

Još jedan grad sa spiska "to see" čekiran! :) Prestonica separatističke Katalonije, šarolik načisto grad, sa zilion feeenomenaaalnih zgrada, zilion - 1 velikih prelepo uređenih parkova, 11 km plaže, savršenim metroom iz 1924. god, olimpijskim stadionom i pratećim facilitarijama ;) i sa Kalemegdanom na brdu iznad grada! Ama sve kao u Bgd-u! ;))
Sad be' šale, Barselonica je jedno čudo od grada, zahvaljujući pod jedan (i dva i tri i... n) Gaudiju! I ljudima koji su imali dovoljno 'sluha' da mu omoguće da se igra i stvara preeeslatkeee zgrade i detalje kao iz mašte! Čovek bio skroz inspirisan prirodom, jer je kao mali bio odvojen od drugara zbog neke boleščine koju je imao (da l' reuma, da l' artritis samo, polemike se vode), pa se igrao i proučavao prirodu tako sam samcijat - pa je isprojektovao tako fenomenalne stvari, potpuno u skladu sa prirodom, a gen-genijalne, zapitaš se zašto bre svi ne stvaraju ama baš tako, čemu sve ove četvrtaste zgrade svuda, ravni i jednobojni zidovi.... Čini mi se da iko ko ima ikakve veze sa arhitekturom, a video je išta od Gaudija uživo, ne bi smeo sebi da dopusti da napravi neko grdilo od zgrade, kakvih je 99% po svim gradovima redom! No da skratim - iskazala sam svoje odusevljenje Gaudijem doviljno, za dalje gledajte slike, koje ne dočaravaju stvarni doživljaj ni upola blizu, fali im i boje i svega... ali dočaraće valjda opšti feeling iz grada! Dakle: priča u slikama!
Inače, moja preporuka je da svaki živi stvor mora ovo sve uživo da vidi! Mora mora! ;)) Ali samo da manje hoda, jer smo mi poskapavali, u želji da izoptimizujemo trodnevnu posetu i vidimo sve živo, sa nogu smo spali, patike nam se poraspadale, noge još od rana lečimo! Ali neka - vredelo je vala svakog žulja! ;)

Kao bonus, imate okačene i slike sa Istorijskog festivala, održanog u malom primorskom mestu na Azurnoj obali, koji posetismo pre dve nedelje! Zanimljiva jedna zgoda beše to, ooo! ;)

Zima zima e pa šta je....

Dakle, samo mala ilustracija kako to izgleda kad stisne zima, a ti moraš da praviš prezentacije koječega po celi dan... ;)
Ovo samo da napišem nešto ;) da ne bude da sam ja jedina koja ne posećuje dovoljno često ovaj blog! ;))) Veliki pozdrav svimaaaaaa, nemam kad da pišem nešto smisleno, stisli nas na faxu ove sedmice, kao da nismo na FON-u, god damn! ;) :))))

Govori srpski da te ceo svet razume

Večera. Menza. Ja sa jedne strane linije, crnac kuvar sa druge. Konverzacija se odvija na francuskom, uz pomoć engleskog, ruku i nogu.
Pokušavam da saznam koja je to 'kanar' ptica koju nam služe. Čovek se trudi da mi objasni, ali vidi da je slaba vajda da nastavlja na francuskom, pa stade da se raspituje za moje poreklo, ne bismo li se našli već nekako na nekom esperantu... Ja ponosito rekoh da sam Srbin, on se zapanji pa reče da je i on! Maaaa neeemoj! Crnac, a Srbin! Nije nego! Pita odakle sam, hm iz Beograda, on je eto iz Plane. Iz Plane!!! I dalje misleći da me loži, pitam ja mudro iz koje Plane, ne bih li ga u laži uhvatila. Crnac ladno reče iz Velike. I da se preziva Marjanović. I da u stvari nije on Srbin, niti je iz Plane, nego žena mu, a on njeno poreklo usvojio, i naučio i 'dobro veče' i 'dobar dan' i da psuje i sve što treba.
Na kraju mi servira pačiji batak u sosu od senfa i nekih biljčica, na savršenom srpskom mi požele 'prijatno', razmenismo telefone i obećasmo da ćemo se družiti onako po srpski, uz rakijicu, njegova gospođa, on, Slavac i ja! :))
Ko zna, možda se ovajdimo i za teglicu neke zimnice! ;)

Znate ovu sobu??? :))

Rešio fax da nas časti besplatnom ekskurzijom u Arl! Još prošlog vikenda, ali eto stisle obaveze na faxu, pa ne stigoh da napisem koju...

A u Arlu - koješta da se vidi. Oogroooman rimski amfiteatar - imali smo super-sreću, baš tog dana bile organizovane borbe sa bikovima, pa smo za džabaka, na generalnoj probi videli razjarenog bika koju unezvereno jurca po areni i preskače ogradu kao kengur! :)) Pa manji, polukružni rimski teatar, koji je nekad čak bio tvrdjavica, ali narod stoka vremenom razvukao kamenje... Inače, ove dve građevine udaljene nekih 3 minuta hoda pa je utisak prilično cool - kao da si u poseti starom Rimu! Pa Konstatinova kupatila, 4. vek p.n.e. fino očuvana, rimska naravno. Pa muzej o Provansi, nošnjama, koječemu, koji je onaj baja Mistral osnovao od para od Nobelove nagrade - to ne videsmo, ali mora da je extra! ;) Imalo se, moglo se, garant je bio high-tech onog doba! ;)) I najvažnije, Van Gog - živeo 1888-1889 u Arlu, u čuvenoj sobi, naslikao n slika (n/2 bogami jako poznatih ;)), skoro svaki dan po jednu slikao, neverovatno inspirisan covek bio; pa sad grad rešio da uzvrati udarac, da se zauzvrat obogati što više može! Pa namestili sobu, ma kuću jednu celu 'tik do žute kuce u kojoj je nekad Van Gog živeo', baš preko puta onog huge amfiteatra. Pa bolnicu u kojoj je mučeni čovek lečen namunjili u muzej posvećen njegovom liku i delu - ispred te bolnice je čuvena basta, ma videcete uostalom na slikama, prepoznaćete valjda - ja se bas uzbudih kad je videh uživo!!! A u tom svojatanju Van Goga je najbolja fora što se ni jedna jedina original Van Gogova slika ne nalazi u Arlu. Čak ni u epsilon okolini! ;))

Posle Arla, Camargue (Kamarg) - prirodni rezervat, delta Rone napravila 140,000 hektara ravnice prošarane jezercima, gde uspeva jedinstvena flora, a od faune - mnooogooo konja, bikova i gooomilaaaaa roze flamingosa! :) Ljudi moji, što su to lepe ptice! :)) Stanovnika nema puno, uglavnom su to ljudi koji vode računa o tim konjima i bikovima i koji se mnogo prže da su kauboji-rendžeri, pa se tako i oblače! Posetismo i jedno selo, omaleno, na obali mora - prestonicu ovog rezervata! :)

Na putu kući obišli i Les Baux-de-Provence, selo izniklo oko napuštene srednjovekovne tvrđave na stenovitom brdašcetu. No vremena bilo malo, a ulaznica paprena, pa tvrđava ostade nepoznanica! :( Lutasmo po selu, trbuhom za kruhom! ;) A selo sa silnom istorijom - nekada dom Grimaldijevih (danas poznati kao kneževi od Monaka) ali da vas ne davim sad... stoga i tvrđava tu, no zeznulo se pa postalo jak protestantski centar, pa ga Luj XIII sravnio sa zemljom u XVII veku! Rešio covek problem po kratkom postupku! Nema cile-mile! ;) Zato sad selo renovirano, belo, ma pravo turističko, a glavnim trgom dominira veeelika katolička crkva hehehe!!! Zanimljivost - boksit ovde otkriven i imenovan shodno tome! :)

Ko je dovde došao, zaslužuje vala i da vidi kako to sve stvarno izgleda! KLIK

Poštovani Pikaso, izvinjaaavamo se, mnooogo se izvinjaaavamo!!!

Nakon planinarenja iz prethodnog posta, spustismo se nekako do civilizacije, tačnije do seoceta koje je link sa civilizacijom (čitaj, polazna stanica busa za Aix) - Vauvenargues mu ime, Vovenarg se čita! ;) Fino selo, ali malo kuća, malo stanovnika, a opet namunjeno, silni teniski tereni, pa masline, pa vinova loza, pa zamak, ljudi moji, leeeep zamak usred sela! Uslikasmo mi sve to, kako turistički kodex nalaze, pa se nabismo u lokalno kafanče na okrepljenje. Tu nas odraše, 2.7e za sokić, pa nam ništa ne bi jasno! Do danas!!!! Wikipedia danas reče da je baš u tom selu, baš u tom zamku, od koga smo na 20m ništa ne sluteći sokiće pijuckali PIKASO SAHRANJEN! Čovek lepo kupio zamak, gde ćeš lepse, Provansa, selo, priroda, Sezanova planina, inspiracija... Pa malo boravio, pa mu se svidelo, pa rešio da tu večnost celu proboravi! O bruke i sramote naše! Tako je to kad covek potpuno nepripremljen na planinu krene! Dok ja crvenim, evo vama malo slika, sa planinarenja, pa i iz ovog (sada već ;)) dražesnog seoceta, sa sve slikom THE zamka! ;)

Osvojismo Svetog Viktora!

Naslov bi trebalo da bude senzacionalisticki, da privuce paznju! Ne blogujem neko vreme, posecenost nacisto opala, pa sad moram da se dovijam i koristim trikove zute stampe da i ovo malo citalaca zadrzim!

Elem - Sveti Viktor. Planina. Sezanova omiljena, naslikao je neprebrojivo mnogo puta, popularna ne pitaj u ovim krajevima. Krenuli mi jutros u osvajanje - hm, jeste radni dan, pa sta? Nema predavanja bas svakim danom, ipak je ovo neka vrsta FON-a! ;)) Dakle, krenuli mi, obuceni kao za shopping centar, ocekujuci planince neko maleno, Tourist's office i vodica u najmanju ruku, da nas malo provoda okolo, da napravimo koju fotku i da kazemo da smo i tu bili. Kad ono - trt MilojkA! ;) Divljincina, kozje stazice, nigde izvora, sunce prlji, saplices se o kamenje, a do vrha nikako da stignes. Na prvoj cuki se malo obradujes, slikas okolo pa ti milo, a na svakoj sledecoj vec sve vidjeno, samo visina veca, a ti deset puta gladniji i zedniji!
Dodjosmo u zlo doba na vr' tamo crkva iz XVII veka sa sve bunarom - voda naravno nije za pice - ostali planinari sede, obeduju, vino cak otvaraju, dinje jedu, ma perverzija jedna; a mi veseli puzemo okolo i delimo jedinu hranu koju smo uspeli da iscackamo iz svojih rancica: 2 vockice, 3 cokoladice i keks, a nas sestoro! Imali smo i oko 7 dl vode - ukupno, ali to je vec na prvom usponu nestalo. Na tom vrhu smo verovatno tako ocajno izgledali da su nam neki fini starci dali kafe, samoinicijativno! Sta ce ljudi, uplasili se da ce morati kosture da nose 1000m dole, po tom krsu! ;)
Sve u svemu, planina ko planina, samo eto milo ti zbog Sezana; priroda lepo ocuvana, jasta, stazice obelezene, nema da se zagubis (eh da smo jos i kartu imali...) a planinara kolko ti srce pozeli. I to ne onih ko kod nas - 'zadnja sansa' planinara, nego matoraca, koji ko kozice samo skakucu sa kamicka na kamicak. Doduse, sta drugo i ocekivati, pametan svet radi radnim danima, ne 'asa po prirodi, samo eto penzosi i studenti dokoni...

Pravanse nikad previše ;)))

A ni slika iz iste - već vidim kako klimate glavama u znak odobravanja! :)
Dakle, vaš photo-izveštač ponovo u akciji, danas za vas odabrao tri nova mesta:
1. Isles sur la Sorgue - Ostrva na reci Sorg - gradić iznikao na 5 ostrvaca na slatkoj reci (onako malena, ko Đetinja, recimo ;)) iz koje su se nekoć pape lično ribom hranile! A danas poznat po pijaci antikviteta, rekoše nam najvećoj u Francuskoj, neki čak i Evropu pominjaše... No Slavac već pokri ovu temu sjajno na svom blogu, pa vas upućujem da tamo pročitate kojekakve zanimljivosti. Specijalno, ovde možete da vidite pijacu u koju se ceo grad pretvara četvrtkom i nedeljom, pijačnim danima, što bi kod nas rekli! Ovo je, kako i ime albuma kaže, jedna tipična provansalska pijaca i niko me ne može ubediti u suprotno!



2. Roussillon - uh preeeslatkooo jedno mesto, izniklo na crv-crvenoj zemlji, iz koje filtriraju oker boju pa po svetu izvoze; u celom svetu ima još samo par takvih mesta, pa se lepo da ućariti! ;) Gradić presladak (tačnije, naravno, to je selo - i to proglašeno za jedno od nekoliko najlepših sela u Francuskoj!!!), svaka kuća na svoj način oker! :) Šta da vam kažem, ovi Francuzi nemaju ni blato ko ostali svet, nego im blato crveno, pa i od toga atrakciju prave! ;) Fina legenda postoji za nastanak ove boje, Slavac bio vredan pa je već objavio, tako da - opet, ajte tamo pa čitajte! A dobra je baš, nemo da vas mrzi, ima ljubavi, preljube, ubistva, smrti, tragike, komike, svega! ;) Inače, ovde se Semjuel Beket uspešno krio i uživao za vreme okupacije! Pa kad je valjalo njemu... ;)

3. Gordes - opet jedno od najlepših sela u Francuskoj. Neverovatne spoljašnjosti (e sad, šta je kod sela spoljašnjost) iliti exterijera! Enterijer je ok, ali valjda se mi nagledasmo svega, pa smo se gotovo razočarali... U centar sela, tik ispod zamka nabili neki luna park, pa cika vriska odzvanja gde god da makneš! Ali opet, šta će ljudi, samo od turizma žive, a nezainteresovane male amere i ne možeš zabaviti umetnošću ili prirodnim lepotama! Ali kad bi se to oduzelo, ili kad se odšeta dovoljno daleko od urlane, jedan veeelikiii mir ovde vlada, kao da niko živ tu ne živi, jedna drevna atmosfera, čudno jako!

Krenuli mi da vidimo Alpe...

...ali nismo skrenuli levo kod Albukerkija, pa se obreli na putu za Avinjon. Kineskinja, dva portugalca, Slavac i ja. Kako smo bili u sopstvenoj režiji, kolima, prilagodismo se situaciji u sekundi, onako menadžerski, pa rešismo da posetimo šta se već ima posetiti u dolini Rone, pa ćemo kao da se vratimo u Provansu preko Alpa! Ma idealan plan, ne može da omane! Ne uzesmo samo u obzir da će u povratku biti mrak, pa da nećemo videti ni A od Alpa, ali ajde, zato smo ovde, imamo o mendžerisanju još dve godine da učimo! ;)

Prva stanica nam beše Montelimar, gradić poznat po proizvodnji nekog slatkiša od badema, jako popularnog u ovim krajevima, zbog kog moji roditelji umal bez zuba ne ostadoše, ali druga je to jedna priča! ;) Slatkiš vredni montelimarci počeše da prave još u davnom XVII veku, kad je badem bio donešen iz Azije u Francusku. Sem tog slatkiša, ima i neki zamak, sa izložbom moderne umetnosti naravno, ali mi smo se od silnih zamaka i izložbi debelo izoholili, pa veseli zamak samo kolima obiđosmo i to opet zahvaljujući grešci u logistici - pogrešnom skretanju! :))

Potom krenusmo u poset ekscentričnoj palati, kako je moja knjiga o Francuskoj najavila NAJGENIJALNIJU STVAR RUKOM NAPRAVLJENU KOJE MOJE OČI UŽIVO VIDEŠE!!! Nakon niza beskonačnih vrćenja u krug oko kružnih tokova (to je bio doživljaj i po, Slavac ima extra film kao dokaz), nađosmo zabačeno seoce, i u njemu takozvanu Idealnu palatu poštara Ševala (Palais Ideal du Facteur Cheval). Pročitajte kod Slavca priču o tome kako je jedan obični neuki lokalni poštar bio inspirisan da napravi nešto ovako veličanstveno! I onda 33 godine radio, radio i gradio, počeo sa 43! U selu ga smatrali ludakom, a čovek bre bio suvi genije! Što se mene tiče, u rangu sa Dostojevskim i Van Gogom! I neverovatna je stvar da ova palata nije jedno svetsko blago i da nije mnogo šire poznata... Nisam sigurna koliko će slike uspeti da dočaraju, ali ovo je nešto VELIČANSTVENO, verujte mi na reč.

Puni utisaka, stigosmo u Grenobl, u kome se slatkom žičarom odvezosmo do tvrđave na vrh brda iznad grada, odakle je trebalo da pukne silan pogled na Alpe, jer je Grenobl jelte tzv. kapija Alpa, no magluština napravi zajeb, pa i nije bio neki breathtaking doživljaj... Ali žičara je bila dobra, po 4 staklene povezane lopte, svaka za po 6 osoba, idu gore/dole na dve žice (hehe ovo počelo ko neki zadatak iz matiša - ako svaka lopta u proseku ide sa 60% popunjenog kapaciteta i ako je cena jedne vožnje 5 eura, koliko je isplativost posedovanja žičare, ako su troškovi održavanja...? ;)) Kod Grenobla je još zanimljivo pomenuti da leži na dve reke, od kojih se jedna zove ISER! Hehehe :) Aerodrom im se čak zove "Grenoble-IsERE" :D Slavac i ja se cepali kad god vidimo tablu za aerodrom, drugi nas samo belo gledali... :) E da, imaju i "Rue de Belgrade" iliti Beogradsku ulicu! :) Braća francuzi! ;)))
A onda polakice uz Alpe, ali skontasmo da nam je mrak već za petama, pa ipak usmerismo ka kući. Napoleonovim putem, preko mesta simboličnog naziva "Corps", pa Gap, pa Sisteron i konačno Aix. Dug put to beše. I neobičan, ali i to je neka druga priča... Elem, evo slika sa ovog putovanjca, sve sem Idealne palate, koja je smeštena u poseban album, kako i zaslužuje.

Dnevnik u pola 8

Ziva je muka ziveti u Provansi. Toliko je to mesta da se obidje, a svako lepse od prethodnog. Sve mislis, e vala, to je to, e ne mogu da imaju lepse od ovog - kad ono, ni po sata voznje, a ti razjapljene vilice, sebi od odusevljenja dosao nisi, a vec 100 slika vise na kartici! Hvala onom preprodavacu jeftinih Memory Stick kartica po zilion puta, da ne bi njega, moji svakodnevni pokusaji postizanja beskonacnog niza fotografija bi bili svirepo osakaceni memorijom manjom od 1GB, pu pu pu! ;) Evo danas recimo (nije da se hvalim ;))) tri gradica/selica, znate vec na sta mislim - ako ste ovde redovni, skoro 400 fotki! Da da! Pa vi posle cik recite da sam ja ovde ko na odmoru!!! ;)) Radim bre ko crnac! ;)
(prim. prev. izvinjavam se na ovom politicki nekorektnom poredjenju, sunce mi bas u glavu udarilo)

A onda skontas da je Provansa jedan mizerno mali deo Francuske, koja jednostavno obiluje cudima! Od svega ti oni znaju da naprave dogadjaj. Ali ne onako jadno i budjavo, nabijajuci 'najveci cajnik u svetu' na prilaz gradu, nego lepo, ljudski i suptilno - muzejce, pa dvorac, pa preistorijski habitat (hehe, od stare srpske reci habitovati ;)) iliti naselje, pa seoce ko bonbon, pa tvrdjavica iznad grada odakle puca pogled ma do Skandinavije po bistrom danu ;)), pa rimski amfiteatar, pa akvadukt, pa arena - kad smo vec kod toga, trebalo bi francuzi da debelo plate italijanima za sve ove pare koje od turista pokupise na cuvene rimske atrakcije! Doduse i mi koji dinar otkinemo na turske zaostavstine po Srbiji - pa posle ljudi kazu da je lose kad te druga kultura okupira! ;)

Sta ja u stvari ovde htedoh reci - da, da je bio busy vikend, radilo se, raaadiloooo, slikalo se debelo, putovalo se, obislo se n mesta, bice postova, bice slika, bice svega! :) Dakle, ne menjajte blog, na pravom ste mestu! ;) A ja odoh malo da umorne kosti u krevet spustim, ova lepota na sve strane mi dusu izmori! ;))

U obilasku jedne manje popularne destinacije!

Iliti, išla ja kući! :)
Letela, preciznija da budem: Marsej-Milano-Beograd, a onda, samo šest (šmrc, šmrc) dana kasnije Bg-Milano-Marsej. A kući ko kući, šta reći, milina, uživancija, najdraži&najslađi ljudi na svetu, tetošenje, maženje, paženje, objedanje u velikim količinama - jelo mi se šta god, samo da je maaasnoooo - ovde se ispostih od silne ribe i leguma ;) viđanja, viđanja, viđanja... i opet ne stigoh da se vidim sa svima, ma ni da se javim svima, a i čini mi se da se ni sa kim ne videh dovoljno... Ali to je valjda to prokletsvo života "preko"! ;)

I prođe to za tili čas, krećem ja nazad, ali ovaj put niko bre ni suzu da pusti! Ko u Pančevo da idem... Cccc, ne znam šta da mislim o tome, mada ako ikad budem imala terapeuta, kladim se da će imati pune ruke/uši posla! ;)) A onda aviončići, sve manji od manjeg, onaj za Marsej je čak imao i veeeliiikiiii propeler napolju, i to ko za inat, baš kod mog prozora, i pravio je jednu strašnu buku i tresao se i mrdao i klimao i sve u svemu - malo je reći da sam se prestravila! Ali pogled na Alpe što sam imala - nadoknadio mi je sve nokte koje sam od užasa pojela! ;)) Ma to je bre bio doživljaj, slikala sam beskonačno mnogo puta, može lepo ceo let da se proprati na slikama! ;) Postaviću ih ovih dana, pa ko baaaaaš bude dokon, moći će koji sat (na poslu ;)) da ubije! :P ;))))

Hajdi na jezeru i u kanjonu :)

Heheheh ovaj moj blog bukvalno postade ko Hajdi: Bilja u Francuskoj, na moru, u selu, na jezeru, u kanjonu... ;)))

Elem, dobri studenti nam izorganizovali piknik (inace, od francuske mnogo smesne reci pique-nique :)) na jezeru, a mi nepripremljeni stigli, ocekujuci nesto kao Palic, kad ono - jezero (Lac de Sainte Croix) veeelikooo, prelepoooo, netaknuta priroda, voda safir-plava, a laaaaadnaaaa ko guja! ;)) Zanimljivo je da se naviknes, cim ti se udovi odmrznu; posle 15-ak minuta cvokotanja, postane ko bara, ma ne bi iz vode izlazio... :)
Uglavnom, dan bio savrsen, plivkenje, pa ruckic, pa kanuisanje po kanonu reke Verdon (najveci kanjon u Evropi, eeeej, nije mala stvar! ;)) Veslala ja SAAAAT vremena, sama sebi u ocima porasla! ;))) Tu su i slike da posluze kao dokaz! :)

Provansalsko "selo" - checked!

Na pocetku, da se razbije zabluda, provansalsko selo sela nije videlo! Nema tu ni krave, ni kokoske, ni smrada, ni seljaka koji se bodu vilama! Samo livade na kojima rastu lavanda, masline i suncokreti, smestene oko lepih malenih gradica. Prodjosmo mi kroz pet takvih "sela"; svako na svoj nacin lepo, sa uskim ulicicama, slatkim kucicama sa plavim ili lila zaluzinama. Pa na obodu ima zamak ili neki izvori, pretvoreni u banju, ili izletista. A sve cisto, nema nigde ni djubreta, ni papirica, kafei i pekarice na svakom cosku, lepo bre MNOGO! A ja ocekivala nesto kao Lunovo selo, samo sa lepsim kucicama i sa gomilama lavande hehe! :) E da, na zalost, ne osetismo te opojne mirise lavande jer je sve obrano tamo negde sredinom leta... Znaci, ko planira da posecuje Provansu, najbolje vreme je sredinom jula, pre branja; u mestu "Lavansole" tradicionalno organizuju festival lavande i kazu ljudi koji su bili da kilometrima naokolo sve intenzivno mirise; valjda zato Provansu zovu 'parfemom Evrope'! :))

Nase odrediste je bilo selo "Manastir Svete Marije", izniklo u podnozju planine-stene sa manastirom, izgradjenim nakon sto su kaludjeri u petom veku naselili pecine u steni. Manastir se nalazi izmedju dve jako visoke stene, a zanimljivo je da su vrhovi tih stena povezani lancem (dugackim 135m, teskim 150 kg ;)), na cijoj sredini visi zlatna zvezda 1.25m siroka. E sad, ta zvezda je nesto kao obelezje grada (tj. sela) a fora je u tome da se ne zna tacno ni ko ni kada ju je prvobitno postavio! Zna se samo da je stara minimum 450 godina, a sve ostalo spada u domen legendi.
A selo - lepo i prelepo, takvo da na svakoj kuci imas bar neki detalj koji bi uslikao! Vodopadi, preslatke radnjice, postavka moderne umetnosti po celom gradu, manufakture porcelana, a sve ocuvano, kao da si vremeplovom vracen tamo negde u srednji vek! Da ne trucam dalje, shvaticete poentu iz slika!

Benetton ;)

Evo konacno da se obznane i figure mojih novih drugara! :) A sad mozete da se igrate pogadje, ja cu navesti zemlje iz kojih poticu, a vi probajte da ih povezete sa likovima! Dakle: Kina (svakako), Indija (razumljivo), Srbija (a sto pa ne bi bila na trecem mestu po brojnosti?!? - kod nas je upravo taj slucaj - Slavca i mene ima samo malo manje nego indijaca i kineza sto je -kgh kgh ne mislim po kilazi, sram vas bre i stid bilo sto ste to i pomislili!!! ;)), Vijetnam, Malezija, Zimbabve (e jbga, ovo ce biti zicer ;))), Kambodza, Trinidad&Tobago, Meksiko, Portugal, Pakistan, Juzna Koreja i... Holandija (hm, ovo je u stvari trebalo da bude odnemoc, jer covek nije na slici hehehe).

Aj sad na posao! Najboljima sledi nagrada! ;)

SLIKE slike... puno slika...

Dragi i drage,

Okačeni novi albumi: iz Monaka (svež, od juče, preporučujem da se pogleda uz kaficu :)) i iz Marseja (od prošle subote - trebalo je ovaj da okačim ranije, sad je jadni Marsej pao u zasenak ovih buržujsko-turističkih gradova, ali eto - takav je život, ili što bi francuzosi rekli "C'est la vie!"). Dakle, ako budete pratili sledeći link BILJAK U FRANCUSKOJ odvešće vas do mojih albuma iz Francuske, gde ću ubuduće kačiti raznorazne slike, pa ko voli - nek izvoli! ;)

Takođe, i Slavka kači slika i slika, možete ih videti kad kliknete Slavkine slike na netu. I još samo reklama za Slavkin blog, jer smo ovde zajedno i jer nam se skoro iste stvari dešavaju, pa pratite naše doživljaje i na Blog - by Slavac! :)
A sad odo' ja da ručam, otvorila se menza na faxu, a hrana je mmmmmmmmm yummieeeee :)))

Si fueris Rome, Romano vivito more; si fueris alibi, vivito sicut ibi!

Vođene ovom sjajnom latinskom poslovicom, rešene da živimo kako se ovde živi, zapucamo Slvc i ja večeras na tekmu - da se to gleda ragbi, da se navija za Francusku, da se vidi o čem se bre tu radi! Ovde nacija pobazijala - danas počelo svetsko prvenstvo u ragbiju, već danima se samo o tome priča, današnje besplatne novine izdanje celo ovoj sumanutoj igri posvetile (ni juče nije bilo mnogo drugačije - jedva i da su pomenule mučenog Pavarotija), naš profesor francuskog -Monsieur Casanova (jes bogami, tako se čovek zove - a i priiistaaajeee muuu :)), koji se jadan trudio da nas integriše što je više moguće za ovih 10 dana intenzivnih časova je neprestano ponavljao kako je ragbi u Francuskoj A MUST! Lože se ko blesavi na to, pa onda na fudbal (naš brate, obicni evropski fudbal), pa 10 praznih mesta, pa ostali sportovi!

A ragbi - moji vi, ne znam šta bih rekla... (Unapred se izvinjavam poznavaocima i poštovaocima ovog sporta na krajnjoj ignoranciji koju ću upravo da javno iskažem! ;)) Oooogromni neki muškarci, ko kromanjonci, listom četvrtastih glava spojenih sa jednako širokim vratovima, koji se rvu, krljaju, biju, lome, guraju, skaču jedni po drugima, krvavih glava okolo trče i pokušavaju (ili na najsurovije moguće načine sprečavaju pokušaje - čini mi se da čuh da je dozvoljeno sve sem vučenja za dres!!! O.O ) onu veselu jajastu loptu da nekako probace kroz one dve močage ili da njome pipnu neki specijalni deo terena (što ovim francuzima večeras nikako nije pošlo za rukom, a pokušavali su, nije da nisu - mnogo je kostiju u rukama i nogama ovih savremenih spartanca pritom bilo žrtvovano, garantujem vam ja kao laik! ;)) pritom dodajući loptu samo ka pozadi ili bacajući je napred, ali sa pravom da je dohvati samo onaj ko je bacio; ako sam ja uopšte dobro shvatila pravila... Da sumiram, jedna agresija STRAAAŠNAAAA, jedan užas! Ja nisam mogla a da se ne zapitam 'gde je bre ta francuska sofisticiranost, na šta liči da takav jedan narod uživa u ovakvom jednom barbarstvu?!?'

E da, kao vrhunac, naš večerasnji host nam pokaza (sa YouTube-a) 'haka' ples, neku vrstu tradicionalnog woodoo plesa tima Novog Zelanda, kojim se kao mole bogovima za pobedu, a u suštini plaše protivnike, garant! Mene su bar prestravili, sa onim užasnim facama i urlikanjem i ratničkim pokretima - glb! Da ti se krv u žilama zaledi, no impresivno, mora se priznati - francuzi su toliko impresionirani 'hakom' da su cak napravili i postavili na počasno mestu u Marseju ove statue tima N. Zelanda od žive ograde i kovanog gvožđa, u pozi izvođenja 'haka' plesa - konsultovati sliku!!!


A evo i koji link, da bolje ukapirate o čemu je reč:
http://fr.youtube.com/watch?v=cle20lQg0Qs
http://fr.youtube.com/watch?v=8eGCsEQ15L4&NR=1

St. Tropez et la plage

Proslavljeno filmom 'I bog stvori zenu' sa Brizit Bardo, ovo ribarsko seoce se pretvorilo u maleni grad, sarmantan i sladak. No pun bogatuna i njihovih pre-lux jahti. Sve se oko toga vrti. Ali kucice su slatke, ulice da sa njih lizes kako se sjaje. Bejasmo u tvrdjavi na vr' brda, gde je postavka izlozbe moderne umetnosti, ali vrloooo zanimljivaaaa. Potom krstarenje brodicem od 1h, koje se pretvorilo u obilazak poluostrva na kome imaju kuce bogati i slavni - pa vodic pricao koja je cija (Stalone iznajmljuje jednu stalno, Brizit Bardo svoju poklonila drustvu za zastitu zivotinja, Tatjana Jeljcin otkupila od necaka Fransoe Miterana neko ludilo od vile...) i koja ima koliko soba, kupatila, kvadrata, koliko vredi... Kuce impresivne, nema sta, ali bese malo bezze ici ko paparaco i buljiti u tudje kuce! No za 8e, prihvatljiva zabava! ;))

Potom - uh potom - PLAZA! :) Odvezose nas van grada, u neko seoce - Ramatuelle, blizu koga su neke extre plaze. UH! Ja u zivotu nesto tako lepo videla nisam. A voda ciiiistaaaaa... A more toooploooo... A bojaaaa.... uh! Ne da je azurna, nego je nenormalno azurna!!! A tek miris! Ma da pobazijas! Ne moze to da se opise ovako recima, ali evo slika, sve ce vam biti jasno!! Ali ljudi dragi, ovo MORA uzivo da se vidi! Ja sam se kezila celi uboga dan, bila sam srecna i presrecna, ne pamtim kad sam bila tako nekako blazeno odusevljena necim! :))) Kupali se satima, skakali, plivali, obisli nekoliko plaza... Ma bilo gen-gen-genijalno!!!

Slika imam zilion i bas mi je bio problem da proberem ali evo probrah neke - pa malo parite oci: http://picasaweb.google.com/bkaitovic/922007StTropezEtLaPlage

Vozni red istaknut na stanicama ima svrhu (lekcija naučena na teži način)

Bila ja večeras u ovdašnjem Metrou, u Krnjači (neki huge shopping centar + hipermarket, 10ak km od grada), malo da hrane nakupujem za jeftine pare! (još ne rade menze, pa poskapavasmo nesrećnici od gladi!) Naletim na neku extra rasprodaju odeće, pa se zanesem, pa silno vreme protraćim isprobavajući kojekakve modne ajteme. ;) Na kraju se silno iznerviram jer ništa pametno nisam našla, pa kupim neke budalaštine, čisto da ne bude da sam za džaba tu dangubila! Potom nakupujem nečega za prehraniti se, između ostalog nekakvu paštetu obećavajućeg izgleda. Ispostavi se malopre da je od zeca (rečnik bar tako kaže ;)) a na degustaciji ne da nije prošla, nego umalo dušu ne ispustih kad je samo otvorih! Neki smrdljivi mesni narezak, pun nekih komadina mesa, čega li, koji pliva u nekoj vodici. Pu! Otišao zeka u kontejner odma! Na reciklažu! ;) No da se ne rasplinjujem!
Elem, požurim na bus, da stignem kući u dogledno vreme, jer smo imali dogovoren izlazak u neki kao restoran. Pogledam na sat - pola 9, ja kontam, extra, taman sam u 9 kući, sve ima da stignem! Kad ja tamo - ono međutim! ;)) Poslednji bus koji tuda prolazi otišao u 20:11!!!!! O.O A tržni centar radi do 22h. EEEEEJ!!! Pa gde je bre tu zdrav razum i logika?!? Ko je mogao i da pretpostavi?!? Vražja Francuska i njihov idiotski vozni red!!!
Uglavnom, ja se tu najstrašnije unezverim, prestravim se - tačnije, jer se nalazim u jebenoj francuskoj Krnjači, bez igde ikoga koga mogu da cimnem da dođe po mene i sa 7 eura u novčaniku!!! Stanem da psujem, da proklinjem: momenat kad mi je palo na pamet da kupujem hranu, pa svu onu odeću koju sam isprobavala, pa ovu koju sam kupila, pa komad po komad (da ne kažem konzervu po konzervu ;))) hrane iz kese.... A sve se potajno nadam da je možda to kao kod nas, da možda bus extra kasni, pa će baš sad da naiđe. Ali džaba! Prokletog prevoza nema, pa nema! Napravim ja odma ratni plan, krenem na parking sa namerom da salećem pošten svet, da umolim neku dobru dušu da me odbaci u centar grada! Kad ono - nisu svi ko onaj babac od juče; kako stanem na put kolima i počnem da mašem kesama i da pričam engleski, ljudi klimaju, kao ne razumeju me ništa, daju gas i kidaju! Tako nekoliko puta! Ja već izgubila nadu, samo što ne priđoh nekim marokancima sumnjivog izgleda da im prodam digitalni aparat!
Naiđe utom mlada jedna devojka u nekim drndavim kolima, ja onako očajna, stanem i pregradim joj put, u smislu 'sestro mila, pomagaj'! Devojka, šta će, skenu sa puta, parkira se; izobjašnjavam joj ja moj slučaj, ali ona naravno ne zna engleski, samo po koju reč; a ja naravno natucam francuski, a od prpe mi se jezik zavezao pa ne znam da kažem ama baš ništa! Nogama i rukama se mi tu sporazumesmo, devojka reši da pomogne, pa se nacima živa da sazna broj najjeftinijeg taxija, zove n ljudi, niko ne zna broj nikakvog taxija - to je ovde ko tabu, ne možeš videti taxi, ni za leka ga nema! U jadno doba, javi joj neko neki broj, ona pozva, pa stade da se raspituje pošto bi bilo do centra grada iz te nedođije - 20 eura, minimum! Ja se ubijem u pojam, pokažem kako je 7 sve što posedujem, a devojka tu (konačno! ;)) izjavi kako bi me ona odvezla drage volje, iako ne ide zglave u tom pravcu, ali eto ona tek pošla u kupovinu! Skočim ja do neba od sreće, pokažem mojoj novoj drugarici (odma' je uznepredovala do tog cenjenog zvanja ;)) kako to nije ama nikakav problem, da može da me vodi sa sobom gde hoće, samo da me kad god doveze do centra! Pa milo njoj, milo meni! :)) Odemo mi lepo zajedno u šoping, ja po drugi put, kaskam za njom, a razjapila kez, ne mogu da ga obuzdam, spašena at last! :) Htedoh da joj kupim vino u znak zahvalnosti, a ona ni da čuje! Prosto se uvredi, kaže da razume u kakvom sam se sranju našla, a i da bi valjda i ja za nju neko tako uradio da je ona u mojoj zemlji! (mislim se ja, e moja ti, veze ti nemaš...) Kupih ja na kraju neke bombone na kvarno, pa joj poklonih u kolima, pa samo što se u bratstvo ne upisasmo. Ja je slikala usput, ona me učila francuske neke psovke, ma put bio za 10! A ja sreeeeeeećnaaaaa ko kuče što sam safe :))) pa se samo kezim, i vise nego uobičajeno!! ;))
Doveze me ona lepo do grada, pa još hoće u dom da me vozi, da se ja ne cimam peške. Jedva je ubedih da nema potrebe, da ide svojim putem... Zahvalih joj se do groba i tu se mi u najvećoj ljubavi rastadosmo :) Moja spasiteljka i ja! :)

Jedna crtica iz mog novog zivota

Stojim ja malopre na stanici, u centru, cekam bus do doma (sramota me i priznati - kad Slavac procita, ima da me prezre, jer je to manje od 10 minuta pjehe; ali u samoodbranu imam da kazem da sam bila stvarno opasno gladna (as always ;)) a i kupih danas sedmicnu kartu za prevoz, pa da se to sto bolje iskoristi ;)), a busa nema li nema. A par metara dalje stoji nekakva masinerija, za cedjenje prirodnih sokova od raznoraznih vocki i red se protegoooo, n ljudi ceka. Ko svaki posten srbin, pridjem ja da iz blizine osacujem sta se tu radi, sta se ceka, posto je, od cega je... Uzmem pa pride slikam - prirodni sokovi, od raznih vocki, poznatih i apoznatih ;) za 3e, a cede ih neke fine ribe: crnkinja, belkinja i azijatkinja (uh, to mi je extra problem, ne umem da raspoznam ko je odakle pa to ti je, sve mislim kinez - ono koreanac, pa pitam nekoga da li je vijetnamac, a on se silno uvredi jer je kambodzijanac - ako se uopste tako kaze!). Onako gladna, svakako pozeleh se okrepim jednim, ali dzaba, kad bus svaki cas treba da stigne, a nailazi na svakih 20 minuta, a red ogroman. Vratim se ja na stanicu i nastavim da kjuingujem ;)

Utom mi pridje neki babac (necu reci burzuj-babac, jer je to ovde pleonazam!) i poce nesto da mi prica na francuskom.
Ja: "Je suis desole, je ne compre pas! Parlez-vous Anglais?" (dakle, kazem da ne razumem i pitam moze li to na engleskom ikako)
Babac: "Oh, yes! My friend and I were wondering if you'd like some fruit juice?" i pokaza na stand.
Ja (zapanjeno): "I beg your pardon?!?"
Babac: "Well, we saw you that you were watching and didn't buy, so we wanted to buy you one!"
Ja se tu zgranem! Pomislim, kuku, kako li ja to izgledam, kad babe misle da sam neki pusti sirotan... Pa se na brzinu pogledam, a na meni najnovije pantalone koje posedujem, majica - pa pristojna brate, Levis japanke i ranac i pride nosim laptop - znaci po nasim merilima ne izgledam ko sirotinja, ama nikako! Objasnim ja babcu kako sam samo gledala i da nisam kupila jer ne bih da propustim bus; klima babac, ali nekako neuverljivo, oce da mi kupi sok pa to ti je! Srecom naidje bus, ja pokazah babcu da moram da idem, ona se tu bog zna kako izvini i objasni kako su one samo htele eto da se nadju pri ruci....

Moracu u buduce da ceznjivo gledam kola po ulici, mozda se opet nadje neka dobra dusa, pa mi pokloni neka! ;)