Efteling!!! :)))

Posetismo juče čoporativno najbolji zabavni tematski park u Holandiji! Najveći, najstariji, najpopularniji, stariji od Diznilenda čak, 1992. bio proglašen za najbolji park U SVETU!!!, a na samo 20 minuta od Tilburga - ko mi dođe u posetu, možda ga i odvedem! ;)
Šta reći - ja još pod utiscima! :) Park je prosto predivan; ogroman, sa gooomilom preslatkih detalja, preko 30 različitih atrakcija, roller coaster-ima (kvrazima, nemam pojma kako se to na srpskom kaže), predelima iz bajki, kućama strave, vožnjama brodićima i autićima... Ne da se to objasniti, ali zato se može lepo pogledati iz ugla moga objektiva, ili na zvaničnom sajtu, ili na wiki-ju! :) Evo i karte, malo da steknete utisak:

Inače, ja se prvi put se vozila na roller coaster-u, pa neustrašivo na svih 5 koji se nude otišla, čak i najgori, najveći, tzv. Python, pred kojim umalo ne osedeh od straha... a koji ispade ubedljivo najgenijalniji, postadoh njegov veliki fan.

Stoga evo genijalne slike sa istog, koju umetnički napravih, sa sve drugarima iz razreda u prvom planu: Jose, Salman, Nanba, Alkid, Jevin i Dawit su prvih 6 ljudi u voziću! :) A potom i objašnjenje atrakcije sa zvaničnog sajta Eftelinga:

"You say to yourself "I am not a coward!" But as you walk up to the entrance, your stomach starts to turn over. You can still turn back, if you want to… Whoooooooooooh!!! The Python is a super-fast roller coaster, 750 metres long. For 1 minute and 45 seconds, you race along at the breathtaking speed of 85 kilometres per hour. You'll be calling for your mother, all right! The 2 loops and 2 corkscrews will make sure of that! The highest point of the Python is 29 metres. "

I AMsterdam

Po drugi put, tri i po godine kasnije! :)
U međuvremenu se grad samo neznatno izmenio, a ipak mi je sad delovao daleko manje šokantno i revolucionarno. Odraslo se valjda, šta li? ;)

Red Light District je još tu: devojke u izlozima nikad lepše (i mlađe nažalost), drogirani crnci i dalje nude extazy na svakom koraku, coffeeshop-ovi dupke puni dosadnih turista, sexshopovi na svakom koraku.* E da, uveli su neke užasne ulične plastične pisoare, to je vala baš skandalozno i smrdi ko osam fuga!
Sve ostalo je manje-više kao što se i sećam. Kanala još uvek 165, kuća na vodi 2.500, mostića nad njima 1281. Fascinantno je da je razmera ukupnog broja stanovnika prema ukupnom broju bicikala a onda broju drveća 7:6:2. (Sve mi je jasno, ali zašto prebrojaše tih 220.000 stabala - e ta tajna mora da je otišla sa nekim u grob!)
A od novih iskustava: posetih muzej Ane Frank, uuuuh da te jeza uhvati... šetaš onim tavanom i gledaš one slike, pa se lepo sa suzama boriš... straobalnooo skroz, šugavi Nemci... u suvenirnici muzeja bila knjiga i na srpskom da se kupi! A onda tura brodićem po kanalima, to sam priželjkivala i prošli put da iskusim, no nekako je stalno probijalo moj dnevni budžet - od nekih 5 eura, koliko se sećam hehehe. To bilo eka, što bi rek'o Kića Preslatkića! :)
Zanimljivo je još bilo videti skrivenu crkvu na tavanu 3 zgrade, iz doba kad su protestanti bili zabranili katolicizam, pa su se stanovnici dovijali a vlada zatvarala oči i dozvoljavala da se sastaju po crkvama, za koje se spolja ne vidi da su crkve. I stvarno, za ne poverovati, spolja normalna, nakrivljena, uska amsterdamska kuća, unutra isto, sve dok ne dođeš do tavana - tamo prava crkva, sa sve ispovedaonicom, freskama i orguljama! Weird! Inače, kuće su krive jer su građene na peskovitom tlu, a uske jer je zbog prenaseljenosti i nedostatka prostora nekada bio uveden poseban porez na širinu kuće... :)

SLIKE SLIKE SLIKE SLIKE!!!

*Znate li uopšte istoriju RLD-a? Pre 700 godina Amsterdam je bio značajna luka, samim tim kraj luke se motalo n mornara željnih žena. Da bi sprečili da im žene i ćerke budu napastvovane, mudri stanovnici se dosetili da obezbede jedan deo grada, odmah kraj luke u kome će legalizovati prostituciju. Prostitutke iznajme prozor, plate porez državi, okače crven fenjer, mornar dođe, obavi posao, onda ode u crkvu da okaje grehe, pop mu kaže tarifu za taj greh, on plati i svi srećni. Država dva puta pare uzela, prostitutka malo para dala, malo dobila, mornar duplo platio. I eto kako sistem funkcioniše!

Klompe, lala i vetrenjače - na šta li me to asocira, gd?!? ;)

Da ne bude posle da se slabo turizmom bavim, danas posetila Zaanse Schans - muzej na otvorenom sa drvenim kućama i vodenicama iz XVII i XVIII veka, koji verno dočarava način na koji su žitelji korita reke Zaan raditi i jelte živeli! Na svu sreću, kiša je sipila tokom cele posete, tako da je utisak baš bio zapanjujuće verodostojan! ;) Ako ništa, nakon četvrte blatnjave bare mi je bilo potpuno jasno zašto je ikad iko izumeo klompe! Pa sam u znak poštovanja prilježno obišla celi muzej i izložbu istih, odgledala i real-time prezentaciju pravljenja jedne klompe, probala par pari, shvatila da je vreme da se ide dalje a da ja ništa sem klompi videla nisam, trkom po barama jurila dalje po selu, ušla u siraru, tu se zaglavila jer nisam htela da budem nekulturna pa da ne probam baš sve vrste sira koje su domaćini pred nas izneli! Onda se nekako desio multikulturalni nesporazum (mora da je to), naši ljupki domaćini kao da su očekivali da mi nešto i kupimo pa su stali da se gurkaju i odmiču tanjire kad studentarija nagrne, pa ja reših da spasem dan i kupim lalu jednu, lepu, drvenu, za vaznu koju onomad pazarih! ;) Odplivala dalje do vetrenjača, tu se nakupila utisaka, slika i vlage, i taman kad su me noge zabolele došlo vreme da se krene za Amsterdam!

Ali o tome malo detaljnije u sledećoj epizodi! Stay tuned! :)

E pa - dobrodošla ja nama u Tilburg :)

Dakle saga o Biljsajtima se nastavlja! :)

Elem, konačno se ja obrela i u tim tamo nekim Niskim zemljama, Nizozemskama, šta god. Za početak, da ne bude zabune, sledeće da se upamti (opšta kultura je u pitanju znači paz'te vamo) Holland nije isto što i The Netherlands. Prvo je podskup drugog i ne treba to smesti sa uma jer se starosedeoci podobrano uvrede a vala i nama novosedeocima nije svejedno da čujemo da neko izjednačava celu zemlju (od 12 provincija naime sastavljenu) imenom samo dve, Severne i Južne Holandije.
Eto, sad kad se to raščistilo, da još kažem da je moje prebivalište u narednih 4 meseca ljupki gradić Tilburg, smešten u Noord Brabant provinciji, poznat kao... pa kako čuh, no ne tvrdim zasigurno... Dutch grad ponajmanje udaljen od susedne nam Belgije! Šalu na stranu, jedna od najzanimljivijih činjenica o Tilburgu je ta da mu je sestrinski grad Zemun. Da da, naš rođeni munze konza! Hehehe, jes i ja sam se zblanula, nisam čak znala ni da je Zemun grad! :)) No eto, you live, you learn.... :)
Tilburg vam je jedan slatki i šarmantni gradić (veličine cirka 2-3 Užica) na jugu Nizozemske (koju inače nadasve karakteriše najgušća naseljenost stanovništva) gde se nekih 200 000 ljudića fino zbilo u udobne slatke kućice i zgradice od braonkasto-crvene cigle u slatkim uskim uličicama, kojima voze bicikle svi od 7 do 107. Pri tom, 12% populacije činimo mi, studenti; što će reći - ima nas oko 25 000 pa se fino baškarimo u sobicama od po 12ak kvadrata na periferiji za tričavih 300-400 evrića!
Tilburg je inače u svom rođenom tuorist guide-u okarakterisan kao grad koji su putopisci oduvek zaobilazili - ali kako sami autori kažu, nije ni čudo, jer nema ni veliku luku na moru, nema čak ni izlaz na more zglave, niti mrežu kanala, ni vetrenjače, ni polja lala u neposrednoj blizini, ni istorijske kuće u kojima su poznati ljudi rođeni/živeli/upokojili se, samim tim nikakve poznate ljude, zaključujete, takođe nema. Čak nema ni očuvani srednjovekovni centar! Niti neka breathtaking arhitekturalna čuda! Sreća moja pa ne pročitah ovaj guide pre dolaska ovde, pala bih u depresiju najgrđu... I to bez razloga, jer je grad mnooogooo sladak, sa veeelikim i gen-genijalnim univerzitetom, pred kojim - nećete verovati - rastu vrganji [slika levo priložena kao dokazni materijal], i to odmah tu blizu predivne zgradice za meditaciju (eeej!) a iza koga leže hektari šume i kojekakva jezerca i fontane. Tilburgić je pride potpuno prekriven biciklističkim stazama i slatkim artističkim radnjicama, pun i prepun prefinih ljudi pred kojima ne do bog da izvadiš mapu da potražih šta - zaskoče te sa svih strana željni da ti pomognu i da te odnesu ako treba do tražene adrese. I coffeshop-ova tu ima, komada čak 2, kafića mali milion, žurki vazdan, svega svega ima ovde, ali o tome svemu neki drugi put ili pak u nekom malo manje javnom glasilu! ;)
A sad, laku noć i doviđenja, ili što bi moji novi domaćini rekli, tot ziens!

"Poljska u mom srcu"

Lepo to Stulic sve opevao. Pa eto odem i ja da vidim taj Gdanjsk. Tamo negde usred maja, bilo mi bas blizu (citaj: 50 evrica povratna avionska karta i to direkt iz Turkua) a ja onako studentski slobodnim vremenom obdarena! I nisam vala ni ocekivala neke fanfare i trube da zagrme kad ugledam 'staro gradsko jezgro', o gradu nista znala kad sam sletela (to nam je bahatima putnicima sad nova fora, krenes pa na sta naidjes, ucis o gradu na licinom mestu ;)), kad ono - ne lezi vraze. Grad preeeslaaadaaak! Za posetiti pod ooobavezno! A zasto?
Jer ga zovu 'biser Severa'. Jer je vecina kucica u centru projektovana od strane holandskih i flamanskih majstora (prim. aut. feeling kao da si usred Belgije), jer grad ima burnu i zanimljivu hiljadugodisnju istoriju - drugi svetski rat je poceo bas tu, kad su zli Dzrmans flotom napali poljski postanski brod nadomak Gdanjska; a Leh Valensa je na brodogradilistu Gdanjska 1980.-e zapoceo pokret Solidarnost koji je najvise doprineo formiranju Evrope ovakve kakve je sad znamo, tj. rusenju sovjetskog uticaja i komunizma. A onda i jer je to grad cilibara, pa mozes da sopingujes unikatni nakit za male pare do mile volje; jer mozes da pijes fino poljsko pivce za simbolicnih 1.2 eura, jer je mnooogooo jeftinije od Skandinavije, a na Baltiku! I konacno, jer odes i vidis da Poljaci bas i nisu daleko od nas odmakli, pa skontas - mozda ima neke nade i za nasu veselu zemlju da jednog dana bar na belu sengen listu dospe...
A sada, evo ih i slike iz Gdanjska da potkrepe pricicu! :)

Bela noć

Moja poslednja Suomi noć. Sniff sniff... Bemti selidbe i mixed feelings koja ih prate.

Pangea Day

Kada: sinoć, u 8pm po centralno-evropskom vremenu počeo, 4 satića trajao.
Gde: uživo broadcast preko interneta u celom svetu.



Poenta je da se povežeš sa ljudima iz celog sveta preko kratkih/ dokumentarnih/animiranih filmića napravljenih "od sveta za svet". Da shvatiš da postoji toliko toga što nas zbližava. Jer smo naravno svi mi ljudska bića. Nije bilo patetično bešale, mada tako zvuči; super je ideja, bilo baš dirljivo. Pogotovo kad je bezzuba baba bosanka pričala kako je mnogo ljuta zato što ima reumu! :)) Ili kad su u prvih pet minuta prenosa rekli kako je Nokia poklonila n mega-giga-modernih telefona sa kamericama u manje razvijene zemlje i naveli Srbiju kao očit primer istih (zemalja, ne kamerica, ALO, pay attention! ;)), kako bi se ljudi i tamo izvoleli snimati.

Šteta samo što sam ja jedan neodgovoran lik pa evo delim malo pokasno sa vama ovaj info, ali eto ponukao me Pangea Day da ipak pokušam da dam neki lični doprinos opštem dobru, stoga proglašavam da se jedna gomilica probranih filmića može i dalje pogledati na njihovom web sajtu www.pangeaday.org ili direktno levim klikom počinjete jednu zanimljivu avanturicu oko planete. Mi večeras ne odgledasmo sve filmove, ali od viđenih, moji lični favoriti su:

- J'Attendrai Le Suivant (I'll Wait for the Next One) (da li zbog francuskog, ili ljubavne teme, ili zato što je skoro prvi prikazan - elem, meni ovaj filmić bio genijalan)
- Papiroflexia (presladak crtać za ljubitelje prirode)
- Pale Blue Dot (muuudrii filmić o Zemlji, malenoj plavoj tačkici; Karl Sagan svašta nešto pametno napričao, npr: "Everyone you love. Everyone you know. Everyone you've ever heard of... lives upon a mote of dust suspended in a sunbeam." :))

A sad kao doprinos borbi protiv globalnog otopljavanja u vidu uštede energije, ugasite svetlo dok gledate filmove, jer šta će vam...

Jedno ovo, jedno ono

Jedna slika: Ja postala biciklenko! :) Da da, cikliram VEĆ tri dana, sve sam rupe u putevima oko Turkua upoznala! Dobrotvoru Slavcu se ovom prilikom i javno zahvaljujem! :)

Jedan piknik: Danas biciklicama na piknik u Ruissalo išli, ostrvce pored Turkua, selo jedno usred mora, prelepota jedna puna prirode i drveća i cveća i veverica i svega svega svega ;) Jeste stvarno, imam i dokaz!

Jedan citatić: Pročitah ga neki dan, pa mi se učini neobično dubokouman i prosto se prepoznah - načitana li sam osoba, ljuuudiii moji! ;))
"The World is a book, and those who do not travel read only a page..." St.Augustin

Jedan film koji toplo preporučujem: "Dva dana u Parizu"- za ne propustiti, be' sve šale

Hauskaa Vappua! (Srećan 1. maj! :))

Stiglo proleće i u ovaj zabiti kraj Evrope! Čak i lišće na drveću kanda će uskoro da se pojavi! ;) Finskom behar probeharao, ja svečano pre neki dan zimsku jaknu na vrh ormara odložila, pa i štrample čak prestala da nosim! Za Fince taj behar, te štrample i to lišće može da znači samo jedno - vreme da se slavi Vappu! E sad, izveštaj koji sledi je malo dug i isrcpan (zanela se ja malo, šta reći, studentska dokonost ;)) pa ko nema vremena i živaca da čita dalje, može odmah na Vappu slike da pređe, ostali - ajmo pažnja sad:

Vappu vam je jedan veeelikiii praznik u Finkoj - karneval tako reći. Slavi se ko dobra svadba kod nas, povazdan i to dva dana: 30. april & 1. maj. Trebalo bi da bude proslava prvog maja, kao i svuda u svetu, ali dosetili se Finci pa mu prikačili jos n razloga: završetak školske godine za maturante, pa studentska zaboga tradicionalna žurka na otvorenom, pa proslava realno tek pristiglog proleća, pa najava leta... A sve to da bi bilo legitimno na tako n-tostrukim praznicnim danima piti kao smuk, nositi overalls (studentski radnički kombinezon sa prišivenim amblemima kojekakvim) i bele maturantske kapice, kititi se balonima, šarenim papirnim trakicama, maskama, perikama - poenta je izgledati sto budalastije, snabdeti se litrima alkohola i smucati se po ulicama nop-stop! ;)

Dakle, praznik jedan mnogo sladak, mnogo kulture i tradicije prosto vrca iz njega, ja doživeh nekoliko kulturoloških šokova za ova dva dana, shvatih da smo mi verovatno jedina zemlja na svetu gde studentska tradicija niti postoji, niti je ikog briga; završetak srednje škole ljudi pamte samo po stresu oko izbora haljine za drugarsko, nigde nikakve studentske istorije/tradicije/kulture, niti tradicije školstva ma koje vrste! Ničega zglave! Jad i beda! No da ne pljujem mnogo, da se vratim temi! ;)
Tradicija za Vappu dalje nalaže da se sve živo, staro i mlado, opremi kako je gore opisano i 30. aprila već oko podne otisne u grad, sa belim kapicama pod miškom. Usput se sedne u kakav parkić, baci koja kobaja na rostilj, popije koje pivce i onda kao po narudžbi u 5pm na glavni skup u organizaciji studentski unija. Tu se malo govori drže, malo hor peva, malo orkestar džez svira, a onda u 6pm neko nešto izgovori na Finskom i svi na glave te bele kapice stave i ne skidaju ih bogami do drugog maja garant! Tad na scenu stupa zilion flaša šampanjca (da da, i to u opremi pod obavezno se mora imati) i to puca i pršti na sve strane! Pa se opet pije, ali u fensi čašama, pa to prosto izgleda dostojanstveno!
Onda studenti lagano sa sve džinovskom četkicom za zube u ruci idu da peru lokalnu heroinu- statuu gole zene, valjda to svaki univerzitetski Finski grad ima, specijalno za ovu priliku isklesanu! ;) Onda joj neki kapu istu tu belu, samo veliku na glavu stave, pa drugi, malo pijaniji skaču i veru se da je skinu i time silnu slavu sebi obezbede. A onda, kud koji, zvanični program nalaže da se dalje opijaš gde ti volja i dokle ti volja, al' da kapu ne skidaš, ne do bog! ;)

A onda, za prvi maj, po pravilu bi trebalo da uraniš - podne prevariš, pa na unapred zadato brdašce se sa korpom za piknik i što više prijatelja, hrane, ića i pića uputiš. Tu se izorganizuje opet malo govora i malo se ljudi animiraju koncertima. Danas bejahu 3 vrlo dobra koncertića, srećom organizatori imali mozga pa nisu dead metalce doveli ili nedajbože finski rege koji je ovde prosto u procvatu, nego malo indie-a, malo popa i to onog retro - oličenog u slatkoj gay-friendly grupi Retropop (finci koji suumislili da su šveđani, šta će tužni). Njima čak i hrupismo u backstage - uslovno rečeno backstage hehe, predstavismo se kao silni fanovi, jer jelte znadosmo za jednu njihovu pesmu još i pre koncerta, zatražismo sa pravom po CD jer smo revnosno jedini skakutali ispred bine skoro ceo koncert. Tu se oni jadni unezgodiše, pocrveneše, pa izustiše kako tek u junu treba da im CD izađe... No, dadoše nam po bedž da ne bude da smo se za džaba tu na 10 stepeni vanjskih znojili ;) i otputiše nas, srećni ko kučići što su eto i oni stasali da budu "international celebrities" hehe. Posle zvaničnog programa nam prirediše neki studenti i jedan nezvanični - poskidaše se mrtvi pjani gol-golcijati i brdašcetom par krugova protrčaše, pa se i na binu popeše pa 'govore' održaše. Znam ja da Fincima golotinja nije strana, ali beše malo "degute" jelte gledati kako im koješta odskakuje po poljani nad ostacima hrane! Što bi moj tata mudro rekao 'ja čudnih budala'! Što bi Liša još mudrije rekao: "U Srbiji bi u svakom selu koje iole drži do sebe dobili batina, pa im ne bi više na pamet palo!"

I za kraj, evo još malo tradicije, za Vappu se tradicionalno pije Sima - piće koje se pravi od kore limuna, grožđica, melase, kvasca i šećera, blago alkoholisano, osvežavajuće, meni-sviđa ukusa! :) I jedu se uštipci (da da bukvalno uštipci, recept skoro pa ko naš, ali jedeš ih uvaljane u tonu šećera) i ovaj kolač zaaanimljivog oblika, zovu ga tippaleivät - probala ja, isto ima ukus sličan slatkom uštipku, samo su ovi uvojci tvvvrddddiii, ko grinisice neke. Pih, nije vredelo jednog i po eura, ali eto iskustva radi...

Došlo vreme za Vaskrs na naš način :)

Proslavismo danas Vaskrs u krugu naše internacionalne IMMIT porodice! :)

Bilo mnogo slatko, zajedno smo farbali jajca u petak (javna zahvalnica mojoj preeeslaaaatkoj porodičici na bojama i sličicama pristiglim u pismojcetu :))) a potom ih i tradicionalno pokrcali danas. 40 belih finskih jaja beše žrtvovano ovom prilikom! :) Drugari nisu mogla čudu da se načude da postoji tako čudna tradicija, gde prvo uložiš trud i napraviš lepa šarena jaja, dva dana im se diviš a onda ih stucaš i pojedeš. Varvarski se to njima učini, pa neki čak odbiše da se uopšte tucaju sa svojim inicijalnim jajetom, oće ljudi da čuvaju hehe. Na žalost, nismo spemili neku klopicu da propratimo praznik kako treba, jer sutra imamo neku grdobu od ispita - stoga i ovaj post mora da se skrati, elem uživajte u našoj uskršnjoj pričici u slikama! :)

Mitä kello on?

Kello on kaksikymmentäkuusi minuuttia yli yhdeksän illalla.
(Huhtikuussa päivä on pitkä. Aamulla ja illalla on valoisaa.)


Sto se mene tice, ovo je zrelo za Riplija! Pola 10 uvece a dan sve u 16! Ne mogu ni da zamislim kako ce da izgleda krajem maja, kazu ljudi da ce tada sunce zalaziti samo na 2-3 sata i to negde posle ponoci! Cemo da proverimo, pa da izvestimo! :)

Aurora Borealis oko mene i u meni! ;)

Tačno pre mesec dana, dakle osmog marta, odlučila Aurora Borealis da ispuni moju VEEELIIIKUUU želju (zbog koje sam tada i potegla u Laponiju) i da mi se uživo prikaže. I to onako kako treba, u punom sjaju. Ne onako kako sam ja umislila da će to da izgleda, sa onom buđavom slikom sa moje terase od pre par meseci (sramota me i kad pomislim na to kako naivna bejah i pomislih da su severna svetla nešto tako prosečno).

Elem, osmi mart, vedro veče, predivno, oko pola devet, -24 stepena napolju; nas petoro se vozika od kolibe A do kolibe B, u kolima tooplooo lepooo, piči finska mjuza sa radija... Usred nekog belog, snegom prekrivenog puta, kako smo prošli tablu kraj puta koja je naznačila da smo konačno izLapeli (stigli u Laponiju - prim. prev.), ugledasmo neko zelenkasto svetlo na nebu ispred nas. Zakoči vozač, izletesmo bez jakni napolje i uh uh videsmo nešto veličanstveno!!! Svetlo koje po ceeeeelooom nebu, gde god pogledaš igra kao zavesa na vetru i non-stop se menja, pojačava, smanjuje, menja pravac, oblik... Uh ljudi moji, kakav osećaj! Ja sam skakala, vrištala, smejala se, drhtala od uzbuđenja, ma nisam znala šta bih sa sobom od sreće! Jednostavno neopisivo, bez sve šale! Mora da se doživi da bi se shvatilo! Bejah ja toliko ispunjena nekom suštinskom divotom, kao da sam spoznala The Meaning of Life itself! Ma shvatih da sam novi čovek! Eto dokle je došlo! Oprostih sama sebi sva sranja koja do tada slučajno ili namerno počinih i bejah toliko ponosna na samu sebe što sam baš tu i baš tada i zavoleh ceo svet i osetih da sam jedno sa prirodom i.... katarzu doživeh!!! ;) Da sam bila na nekom putešestviju da sebe samu potražim, tu bih se vala našla!

Šta dalje da vam pričam, Novi Čovek Biljak savetuje da upišete sebi u 20 stvari za uraditi u životu - videti Auroru uživo! Neuporedivo iskustvo, verujte mi! :)
Na žalost, naši veseli digitalni aparati nisu uspeli ništa da zabeleže, treba za to barem polu-profi kamera, obavezan tripod i ekspozicija barem 15 sekundi i ko zna šta još. No na svu sreću, tu su slike sa neta koje su genijalne, mada nije to to, poenta je baš u pokretu - no tu je YouTube i entuzijasti koji svoje snimke rešiše da podele sa ostatkom sveta! :) Evo ga jedan video koji je o Aurori Australis doduše, ali neki delovi mnogo liče na ono što sam ja videla, pa ga ja naročito gotivim.


A potom da vidite i kako su naše kamere zabeležile ovaj prirodni fenomen - Jose: "There is nothing in the camera, but it's beatiful!!!" hehe:

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom

Probah večeras Blood Sausage*! Niti sam planirala, niti htela ikad u životu, čak mi umalo muka ne pripade kad je videh onako pečenu u radnji. Crn-crrrna, pa se prosto presijava, debela jedna kobasičetina, punjena pečenom krvlju, ma bljak. Tu ja javno izrazih svoje gnušanje nad istom, stadoh da upirem prstom, uzimajući taj straobalni izgled jednog prehrambenog proizvoda kao apsolutni dokaz potpune ometenosti Finaca**. Mlado devojče koje je radilo za pultom nađe za shodno da mi se obrati i opere svoju naciju od ljage. Ni deset minuta ubeđivanja o prihvatljivom ukusu te monstruozne namirnice nije prošlo, kad eto mene sa komadinom sporne krvave kobasice u ruci - devojče odseklo, zahtevajući bez pogovora da probam, rešilo i džaba da da, uživevsi se potpuno u ulogu branitelja nacionalne časti. Ja šta ću kud ću, ne mogu da uteknem, 2n očiju uprtih u mene, stadoh da se preznojavam, da se otkopčavam; onjuših grdobu - kad ono, poznat miris! Pokušah iz petnih žila da izvučem info o mirisu, ali mozak prestravljen stao, pa ni bit da pošalje. U zlo doba skontah - BUREK! Ljudi moji, bloody sausage miriše isto ko naš burek! I to onaj sarajevski, mesnat i masan, sa dosta luka i brašna. Isti miris! Is-ti! :)) Lakoma na dobar burek kakva jesam, zgutah onu kobasicu dok si reko keks, prosto se oblizujući. Prodavačica iskolači oči, u čudu se veselnica nađe, pa brže-bolje odloži onu kantu što je pripremila za bljuvanje. A ja se jednostavno zabezeknuh nad rođenim delom. Prosto me sramota bi od sebe same. Što doneh sud o hrani na osnovu izgleda, pa što doneh sud o hrani na osnovu mirisa, pa što uopšte doneh sud ;) a potom i probah nešto tako ogavno kao što je krvava kobasica i da zlo bude veće, još mi se skoro i svide! Znači - dno! Patos!

A da bih lepše ilustrovala našu staru krilaticu iz naslova, dopuniću post još jednom anegdotom iz moje živopisne svakodnevnice (hehe nije li ovo oksimoron?). Išli sinoć na kuglanje, ono fensi, sa sve kuglama u koje uguraš tri prsta i igraš u onim slatkim šarenim cipelicama. Elem, zaigrala se ja, pa u želji da oborim bar jednu keglu iz prve, pređoh spornu liniju koja razdvaja stazu za pešake od one za kugle! Umal vrat ne polomih!!! Vražji finci namazali stazu nekom uljčinom, nisu štedeli, poklizaše mi se noge, poleteh istovremeno i udalj i uvis; sve zvezde prebrojah aterirajući! Posledice i dalje trpim, ovo sve stojećki pišem, stolica mi više nije drug!

* mustamakkara - finci je jedu sa džemom od brusnica, o vajne li kombinacije!
** u radnju bejah otišla prosto ogorčena na moju cimerku, koja napravi prelepu ogromnu pitu popodne i ne ponudi me ni mrvicom da probam, čak ni nakon 5-ominutne ode koju spevah istoj! Grozni sebični Finci, pih! Neću ni ja njoj dati pasulja kad spremim idući put, e baš neću!

Živeo nama prolećno-uskršnji raspust i lenstvovanje ma koje sorte!

Nema veće lepote nego biti đak na raspustu! :)
Znaš da ćeš da zagineš čim raspust prođe, ali brigu o esejima, glupavoj ideji za master tezu i sličnim tricama ostavljaš po strani i povazdan jednostavno ne radiš ništa. U ništa ubrajam: kontemplaciju o smislu života; tročasovno ogovaranje sa internacionalnim drugaricama svih mogućih plavuša na fakultetu, onako srpski sa sve kaficom; pola dana provedenog u šetnji po (azijskim etno) radnjama u potrazi za dimljenom kolenicom za suljpa (ne nađoh je, kvrazima) koji jedva čekam da spremam u nedelju - Easter edition, u čast naše indijske srpkinje koja je naučila na savršenom srpskom celom svetu da čestita Vaskrs!; gledanje Sweeney Todd mjuzikla - za ne propustiti, bez sve šale, Johnny Depp je skandalozno genijalan, ma koliko prilježno zli jezici pljuvali po njegovom liku i delu, ;) interaktivno online učenje kojekakvih bespotrebnih francuskih reči za raznorazne vremenske nepogode, najšire moguće članove porodice - čukundede, bele pčele i ostale, kancelarijsku opremu i materijal; bauljanje po Web2.0Net aplikacijama u potrazi ka kobigaznaočime - sve u svemu sve ono čime jedan prosečan sredovečni IT student može da popuni svoj dokoni dan! ;)

A kako se praznično provode moji domaćin Finci?
Uglavnom putuju okolo sa porodicama, posećuju svoje vikendice, oni bogatiji odu negde na jug, sunca malo da vide, da se dopune vitaminom D i time odlože suicidalne tendencije za koju još nedelju. Mnogo im je bitnije da okite kuće figuricama pilića nego farbanjem jaja da se bave. To su ionako naučili od komšija Rusa, pa ako ofarbaju koje jaje, to rade čisto za zabavu najmlađih, a jaje prethodno bušnu da mu izađe sadržaj, pa onda praznu ljusku farbaju flomasterima ili vodenim bojama. O muka mojih da pronađem kesice farbe i da mudro unapred kupim za naš praznik da imam, dok ovo ne otkrih! Kako mogu da ne budu kao mi, baš mi nije jasno!
Potom, zahvaljujući opet igleda Rusima, Finci su nekako uspeli da uskršnju tradiciju da upotpune vešticama i "lilanjem", pa obuku dečicu u kostime, kao za Helloween, opreme vrbinim grančicama - onima na kojima rastu "mace" (bemliga, ne znam kako se zove kod nas, na engl je pussy willow) kao vesnikom proleća i puste ih da posećuju komšiluk i trampe te grane za slatkiše, pevajući:
"Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks vitsa sulle palkka mulle."
U prevodu trt mrt, zdravlja koječega... grana tebi nagrada meni! Sretosmo baš ovu preslatku dečicu, spremnu kao zapete puške da zapevaju svakog časa puni iščekivanja, ali mi znali za jadac pa se dadosmo u beg pre nego što zaiskaše čokoladice od ubogih nas!
I još jedna, najbitnija čini mi se stvarka vezana za uskršnje praznike ovde - čuveni mämmi - jedan grdobni slatkiš (?!? O.o) napravljen od ražanog brašna, maltoze i vode, spakovan adekvatno u kartonsku kutiještinu, strukture vrlo nalik blatu, da ne kažem nešto gore. Spremila ja bila duplu šaku eura da se počastim mämmijem, da se to nedajbože ne propusti, misleći da ima da skapam od sreće jedući nešto kao ruski kvas samo u drugom agregatnom stanju, no na svu sreću kupile Tingting i Merie kutiju još juče, pa posle degustacije rešile sa e^n ( gde n teži u beskonačno) ljudi da je podele. Šta reći - interesantno jedno iskustvo beše to! Nema čime se nismo dovijali u nameri da zavolimo ovaj jedinstveno finski proizvod, potapali ga u slatku pavlaku, polivali stotinama grama šećera, probali čak i kao slano da jedemo, ispržili po jaje na oko uz to, ma džaba. Neeepopravljivo! Verovatno jedino Finskom istreniranom nepcu podnošljiv ukus! ;)

Preko leda do zvezda! ;)

Izašle Slavac i ja u dnevnim finskim novinama, i to na veeelikoooj slici! :D
Jes da tekst i nije baš hvalospev (naslov glasi: "Kao u Diznijevom Bambiju"), no ko se pomuči i uveća sliku ili još bolje ode na e-izdanje novina, a pri tom vlada finskim ko maternjim, shvatiće da smo mi opevane kao extra-klizajuće srpske dobročiniteljke koje kolegi stranom studentu iz Ugande pomažu da prekostane i ne polomi sve koščice na mršavnom mu telašcetu! ;)
No, kako god, slava nas nije zaobišla, naročito Slavu, koju danas tetkica u menzi prepozna sa slike pa, srećna što jedan selebriti kod nje u restoranu ručava, umal joj ne dade besplatno onu drugu času ruskog kvasa! ;) Moraće se sad neke veeelike sunčane naočare i neka marama za oko glave pazariti, da izbegavamo nasrtljive paparace i obožavaoce! ;)

E daaaaa, umal da zaboravim pomenuti, i Dane naš u novinama izašao. Doduše ne na ovako glamurozan način! ;) Dođem ja onako skrhana sa onog ferija, pre koga 200kg na leđima nosih trčeći po celoj Švedskoj (pogledati fus notu prethodnog posta), otvorim ulazna vrata i zatrpa me brdo pristigle pošte! Između ostalog prvi broj Magazina Erasmus Mundus studenata (što će reći nas) u kome, nećete verovati, Dane, naš Dane, člančinu neku od dveeee straaaneeee sa fensi nekim naslovom napisao i oni ljudi objavili! Oooo sreće i radosti moje, o ponosa li!!! Znači Dane - vrh! ;))) :) Čestitam ti javno!

A Tropical Paradise in Turku (nije oximoron, obećavam :))

Ni po dana nije prošlo od kako sam u Turku stigla*, nagnaše me mangupi da se okanem spavanja i preko mi potrebnog odmora i da lek za bol u leđima** tražim u SPA centru karipske tematike usred Turkua! Teško žabu u vodu naterati! Krenusmo iskusno, povedosmo Dževina - čovek sa Kariba, zna znanje! Tamo se obeznanismo od sreće: luxuz na sve strane, 8 bazena raznih veličina i tematskih celina, ugrejanih na različite temperature, gomilica pećina kojekakvih sa tuševima i mlazovima nekih toplih voda za masažu, nekoliko đakuzija - extra osećaj, ko u šerpi da sediš kao kesica čaja; 3 vodogana, što bi kod nas rekli - od kojih je jedan STRAAAAVAAAA: zove se black hole, što objašnjava i poentu. Uđeš u cevku i poletiš u mrakčinu i tminu, gde se samo povremeno pojave tačkice ili prugice nekih lampica! Osećaj je feeenooomeeenaaalan. Baš kako ja zamišljam putovanje kroz vreme! Hm, možda sa malo manje urlikanja i pištanja koje ljudi ispuštaju! Onda, sauna najlepša u kojoj bejah, sa nekih zvezdicama na plafonu, pa onda steam-sauna, mešovita, moraš da se ogoliš u njoj, ali ne vidi se prst pred okom od pare, pa ne smeta! E da, malo me šokirala golotinja svih tih žena oko mene, što u običnoj sauni, što u svlačionici i pod tuševima. Ali ti finci su toliko opušteni onako obnaženi, da se osećaš kao retardus kad staneš nešto kao da se sklanjaš i kriješ iza peškira... Kulturološka stvarka, nema druge!
Elem, sve u svemu, ne sećam se kad sam pametnije utrošila 8 eura i imala kvalitetnije kuvanje prstića! :) Ovo se mora barem jednom sedmično upražnjavati! SLIČICEEEE


*Ko nije upućen, ovde bio raspust, pa ja brže-bolje kući zbrisala, malo sunce da me ogreje! Usput doživela n pustolovina, putovala 11 sati desetospratnim brodom do Stokholma (a onda i natrag) kroz leeepi i prelepi švedsko-finski arhipelag, oduševila se Stokholmom, rešila da živim tamo, otišla kući JATovim avionom, srećna bila kad me neljubazne matore stjuardese nisu pretukle jer sam uz sok izvolela i kafu zatražiti, preslatko mi kućici bilo, povratak mi uobičajeno teško pao, onda lošom logistikom vođena uspela da se dovedem dva puta u situaciju da pređem n kilometara po nekoj buđavoj kišurini po stokholmskim ulicama sa ogromnim backpack-om na leđima, no upoznala neke super ljude u hostelu,
** pretrčala pod teškom turističkom spremom (preko 8 kg u velikom rancu + manji ranac prepun hrane + torbica sa literaturom za put, suvenirima i koječime) jedno 5km za 50ak minuta, uspela da uletim u feri bukvalno u poslednjem minutu - kao u filmovima, ja ulazim a vrata se zatvaraju a tamo Brus Vilis i tim šalteruša aplaudiraju dok ja padam ničice i ljubim prljavi tepih na brodu; preživela srčani udar za koji sam bila ubeđena da će potom nastupiti, rešila da ne živim u Stokholmu, tu se našao neki indijac sa 5 minđusa, kajlom i plavim najkama sa žutim znakom (čovek živi u Švedskoj, pa poželeo da najkama pokaže trud da se asimiluje) - isti Cigani Gimnastiko, koji je maltene rešio da me ženi kako me je video jer je neobično oduševljen srpskom sortom koju je u Skandinaviji imao priliku upoznati, pa sam morala da se krijem po najvećim brodskim budžacima i da se pravim da spavam bar pola puta, da izbegnem dodatno zagorčavanje života.

WTF?!?

Hehehheheh obozavam ove ometene finceeeee! :D:D:D Ovo im je ladno casopis za strance!!!

Aurora Borealis :D :))))

Northern lights - for the very first time in my life! :D
Je suis contente! :))

Ko se sanka ovako još...

...tri za groš, triiii za grooooš! ;) Danas (juče) bio neki dvostruki praznik u Finskoj, dan kad slave rođenje najznačajnijeg im pesnika, nekog Runeberga, koji je opevao srčanost i skromnost finsku u n iteracija, no na prelepom švedskom jeziku. Inače, značajan naročito jer je studirao u Turkuu, kao i svi svetski velikani! ;) No pored toga, izvoleo je napisati i pesmu "Maamme" (Naša zemlja, prim. prev.) koja je imala čast postati finskom nacionalnom himnom. Taj čika je još tada, početkom devetnaestog veka, mnogo voleo da jede slatkiše, pa je takođe čuven i po njemu nazvan i kolač koji mu je žena spremala od nekih ostataka nečega (nisam bila baš pažljiva na času, izvinjavam se...) i koji se tradicionalno jede na današnji dan.
Ali ko se još sanka jedući taj kolač dok u pozadini himna svira? - pitate se vi, ako ste pratili fabulu od samog naslova. - AaaLOooo! Rekla sam dva praznika! Drugi je Laskiaistiistai (tiisai = utorak, učim učiiim :)), nešto što se na engleskom zove Shrove Tuesday, a označava valjda da Uskrs stiže za 7 nedelja. Tada se jede supa od graška, neke slatke zemičke sa džemom od jagoda i slatkom pavlakom (probala iz kućne finske radinosti, mmmmm; recept uzela, spremna sam ga podeliti uz skromnu novčanu naknadu) i OOOOBAAAAVEEEZNOOO se ide na sankanje! Eto nas konačno kod poente i zaključka!
Dakle, danas se puuuno jelo, poklopila se dva praznika, pa šteta da propadnu sve te tradicionalne đakonije... I sankalooo seeeee! :))) Studenti ovdašnji imaju tradiciju pravljenja kojekakvih sokoćala, koja treba samo da mogu da se nekako otisnu niz snežnu padinu, salve smeha pritom izazivajući! I izazvali su vala, ma život mi produžili garant! :) Evo evo i slike i snimci, sve delim sa čitaocima! Nema ni cenzure ovaj put! ;))

Finski kao VEEELIIIKOOO lingvističko čudo (O.o)

Poziva se Lee, kao veliki lingvista našeg doba, da odgonetne značenje sledeće pesmice na finskom:

Tuli tuli,
tuli tuuli,
tuuli tuuli,
tuli sammui.

Hint: homonimi svuda svuda! Rešenje u prvom komentaru!

Za ljubitelje jezika, evo ga i jedan dijalog, kao ilustracija značenjskog bogatstva finskog:

"Kokko! Kokkoo kokkoo koko kokko."
"Koko kokkoko?"
"Koko kokko."