Hauskaa Vappua! (Srećan 1. maj! :))

Stiglo proleće i u ovaj zabiti kraj Evrope! Čak i lišće na drveću kanda će uskoro da se pojavi! ;) Finskom behar probeharao, ja svečano pre neki dan zimsku jaknu na vrh ormara odložila, pa i štrample čak prestala da nosim! Za Fince taj behar, te štrample i to lišće može da znači samo jedno - vreme da se slavi Vappu! E sad, izveštaj koji sledi je malo dug i isrcpan (zanela se ja malo, šta reći, studentska dokonost ;)) pa ko nema vremena i živaca da čita dalje, može odmah na Vappu slike da pređe, ostali - ajmo pažnja sad:

Vappu vam je jedan veeelikiii praznik u Finkoj - karneval tako reći. Slavi se ko dobra svadba kod nas, povazdan i to dva dana: 30. april & 1. maj. Trebalo bi da bude proslava prvog maja, kao i svuda u svetu, ali dosetili se Finci pa mu prikačili jos n razloga: završetak školske godine za maturante, pa studentska zaboga tradicionalna žurka na otvorenom, pa proslava realno tek pristiglog proleća, pa najava leta... A sve to da bi bilo legitimno na tako n-tostrukim praznicnim danima piti kao smuk, nositi overalls (studentski radnički kombinezon sa prišivenim amblemima kojekakvim) i bele maturantske kapice, kititi se balonima, šarenim papirnim trakicama, maskama, perikama - poenta je izgledati sto budalastije, snabdeti se litrima alkohola i smucati se po ulicama nop-stop! ;)

Dakle, praznik jedan mnogo sladak, mnogo kulture i tradicije prosto vrca iz njega, ja doživeh nekoliko kulturoloških šokova za ova dva dana, shvatih da smo mi verovatno jedina zemlja na svetu gde studentska tradicija niti postoji, niti je ikog briga; završetak srednje škole ljudi pamte samo po stresu oko izbora haljine za drugarsko, nigde nikakve studentske istorije/tradicije/kulture, niti tradicije školstva ma koje vrste! Ničega zglave! Jad i beda! No da ne pljujem mnogo, da se vratim temi! ;)
Tradicija za Vappu dalje nalaže da se sve živo, staro i mlado, opremi kako je gore opisano i 30. aprila već oko podne otisne u grad, sa belim kapicama pod miškom. Usput se sedne u kakav parkić, baci koja kobaja na rostilj, popije koje pivce i onda kao po narudžbi u 5pm na glavni skup u organizaciji studentski unija. Tu se malo govori drže, malo hor peva, malo orkestar džez svira, a onda u 6pm neko nešto izgovori na Finskom i svi na glave te bele kapice stave i ne skidaju ih bogami do drugog maja garant! Tad na scenu stupa zilion flaša šampanjca (da da, i to u opremi pod obavezno se mora imati) i to puca i pršti na sve strane! Pa se opet pije, ali u fensi čašama, pa to prosto izgleda dostojanstveno!
Onda studenti lagano sa sve džinovskom četkicom za zube u ruci idu da peru lokalnu heroinu- statuu gole zene, valjda to svaki univerzitetski Finski grad ima, specijalno za ovu priliku isklesanu! ;) Onda joj neki kapu istu tu belu, samo veliku na glavu stave, pa drugi, malo pijaniji skaču i veru se da je skinu i time silnu slavu sebi obezbede. A onda, kud koji, zvanični program nalaže da se dalje opijaš gde ti volja i dokle ti volja, al' da kapu ne skidaš, ne do bog! ;)

A onda, za prvi maj, po pravilu bi trebalo da uraniš - podne prevariš, pa na unapred zadato brdašce se sa korpom za piknik i što više prijatelja, hrane, ića i pića uputiš. Tu se izorganizuje opet malo govora i malo se ljudi animiraju koncertima. Danas bejahu 3 vrlo dobra koncertića, srećom organizatori imali mozga pa nisu dead metalce doveli ili nedajbože finski rege koji je ovde prosto u procvatu, nego malo indie-a, malo popa i to onog retro - oličenog u slatkoj gay-friendly grupi Retropop (finci koji suumislili da su šveđani, šta će tužni). Njima čak i hrupismo u backstage - uslovno rečeno backstage hehe, predstavismo se kao silni fanovi, jer jelte znadosmo za jednu njihovu pesmu još i pre koncerta, zatražismo sa pravom po CD jer smo revnosno jedini skakutali ispred bine skoro ceo koncert. Tu se oni jadni unezgodiše, pocrveneše, pa izustiše kako tek u junu treba da im CD izađe... No, dadoše nam po bedž da ne bude da smo se za džaba tu na 10 stepeni vanjskih znojili ;) i otputiše nas, srećni ko kučići što su eto i oni stasali da budu "international celebrities" hehe. Posle zvaničnog programa nam prirediše neki studenti i jedan nezvanični - poskidaše se mrtvi pjani gol-golcijati i brdašcetom par krugova protrčaše, pa se i na binu popeše pa 'govore' održaše. Znam ja da Fincima golotinja nije strana, ali beše malo "degute" jelte gledati kako im koješta odskakuje po poljani nad ostacima hrane! Što bi moj tata mudro rekao 'ja čudnih budala'! Što bi Liša još mudrije rekao: "U Srbiji bi u svakom selu koje iole drži do sebe dobili batina, pa im ne bi više na pamet palo!"

I za kraj, evo još malo tradicije, za Vappu se tradicionalno pije Sima - piće koje se pravi od kore limuna, grožđica, melase, kvasca i šećera, blago alkoholisano, osvežavajuće, meni-sviđa ukusa! :) I jedu se uštipci (da da bukvalno uštipci, recept skoro pa ko naš, ali jedeš ih uvaljane u tonu šećera) i ovaj kolač zaaanimljivog oblika, zovu ga tippaleivät - probala ja, isto ima ukus sličan slatkom uštipku, samo su ovi uvojci tvvvrddddiii, ko grinisice neke. Pih, nije vredelo jednog i po eura, ali eto iskustva radi...

Došlo vreme za Vaskrs na naš način :)

Proslavismo danas Vaskrs u krugu naše internacionalne IMMIT porodice! :)

Bilo mnogo slatko, zajedno smo farbali jajca u petak (javna zahvalnica mojoj preeeslaaaatkoj porodičici na bojama i sličicama pristiglim u pismojcetu :))) a potom ih i tradicionalno pokrcali danas. 40 belih finskih jaja beše žrtvovano ovom prilikom! :) Drugari nisu mogla čudu da se načude da postoji tako čudna tradicija, gde prvo uložiš trud i napraviš lepa šarena jaja, dva dana im se diviš a onda ih stucaš i pojedeš. Varvarski se to njima učini, pa neki čak odbiše da se uopšte tucaju sa svojim inicijalnim jajetom, oće ljudi da čuvaju hehe. Na žalost, nismo spemili neku klopicu da propratimo praznik kako treba, jer sutra imamo neku grdobu od ispita - stoga i ovaj post mora da se skrati, elem uživajte u našoj uskršnjoj pričici u slikama! :)

Mitä kello on?

Kello on kaksikymmentäkuusi minuuttia yli yhdeksän illalla.
(Huhtikuussa päivä on pitkä. Aamulla ja illalla on valoisaa.)


Sto se mene tice, ovo je zrelo za Riplija! Pola 10 uvece a dan sve u 16! Ne mogu ni da zamislim kako ce da izgleda krajem maja, kazu ljudi da ce tada sunce zalaziti samo na 2-3 sata i to negde posle ponoci! Cemo da proverimo, pa da izvestimo! :)

Aurora Borealis oko mene i u meni! ;)

Tačno pre mesec dana, dakle osmog marta, odlučila Aurora Borealis da ispuni moju VEEELIIIKUUU želju (zbog koje sam tada i potegla u Laponiju) i da mi se uživo prikaže. I to onako kako treba, u punom sjaju. Ne onako kako sam ja umislila da će to da izgleda, sa onom buđavom slikom sa moje terase od pre par meseci (sramota me i kad pomislim na to kako naivna bejah i pomislih da su severna svetla nešto tako prosečno).

Elem, osmi mart, vedro veče, predivno, oko pola devet, -24 stepena napolju; nas petoro se vozika od kolibe A do kolibe B, u kolima tooplooo lepooo, piči finska mjuza sa radija... Usred nekog belog, snegom prekrivenog puta, kako smo prošli tablu kraj puta koja je naznačila da smo konačno izLapeli (stigli u Laponiju - prim. prev.), ugledasmo neko zelenkasto svetlo na nebu ispred nas. Zakoči vozač, izletesmo bez jakni napolje i uh uh videsmo nešto veličanstveno!!! Svetlo koje po ceeeeelooom nebu, gde god pogledaš igra kao zavesa na vetru i non-stop se menja, pojačava, smanjuje, menja pravac, oblik... Uh ljudi moji, kakav osećaj! Ja sam skakala, vrištala, smejala se, drhtala od uzbuđenja, ma nisam znala šta bih sa sobom od sreće! Jednostavno neopisivo, bez sve šale! Mora da se doživi da bi se shvatilo! Bejah ja toliko ispunjena nekom suštinskom divotom, kao da sam spoznala The Meaning of Life itself! Ma shvatih da sam novi čovek! Eto dokle je došlo! Oprostih sama sebi sva sranja koja do tada slučajno ili namerno počinih i bejah toliko ponosna na samu sebe što sam baš tu i baš tada i zavoleh ceo svet i osetih da sam jedno sa prirodom i.... katarzu doživeh!!! ;) Da sam bila na nekom putešestviju da sebe samu potražim, tu bih se vala našla!

Šta dalje da vam pričam, Novi Čovek Biljak savetuje da upišete sebi u 20 stvari za uraditi u životu - videti Auroru uživo! Neuporedivo iskustvo, verujte mi! :)
Na žalost, naši veseli digitalni aparati nisu uspeli ništa da zabeleže, treba za to barem polu-profi kamera, obavezan tripod i ekspozicija barem 15 sekundi i ko zna šta još. No na svu sreću, tu su slike sa neta koje su genijalne, mada nije to to, poenta je baš u pokretu - no tu je YouTube i entuzijasti koji svoje snimke rešiše da podele sa ostatkom sveta! :) Evo ga jedan video koji je o Aurori Australis doduše, ali neki delovi mnogo liče na ono što sam ja videla, pa ga ja naročito gotivim.


A potom da vidite i kako su naše kamere zabeležile ovaj prirodni fenomen - Jose: "There is nothing in the camera, but it's beatiful!!!" hehe:

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom

Probah večeras Blood Sausage*! Niti sam planirala, niti htela ikad u životu, čak mi umalo muka ne pripade kad je videh onako pečenu u radnji. Crn-crrrna, pa se prosto presijava, debela jedna kobasičetina, punjena pečenom krvlju, ma bljak. Tu ja javno izrazih svoje gnušanje nad istom, stadoh da upirem prstom, uzimajući taj straobalni izgled jednog prehrambenog proizvoda kao apsolutni dokaz potpune ometenosti Finaca**. Mlado devojče koje je radilo za pultom nađe za shodno da mi se obrati i opere svoju naciju od ljage. Ni deset minuta ubeđivanja o prihvatljivom ukusu te monstruozne namirnice nije prošlo, kad eto mene sa komadinom sporne krvave kobasice u ruci - devojče odseklo, zahtevajući bez pogovora da probam, rešilo i džaba da da, uživevsi se potpuno u ulogu branitelja nacionalne časti. Ja šta ću kud ću, ne mogu da uteknem, 2n očiju uprtih u mene, stadoh da se preznojavam, da se otkopčavam; onjuših grdobu - kad ono, poznat miris! Pokušah iz petnih žila da izvučem info o mirisu, ali mozak prestravljen stao, pa ni bit da pošalje. U zlo doba skontah - BUREK! Ljudi moji, bloody sausage miriše isto ko naš burek! I to onaj sarajevski, mesnat i masan, sa dosta luka i brašna. Isti miris! Is-ti! :)) Lakoma na dobar burek kakva jesam, zgutah onu kobasicu dok si reko keks, prosto se oblizujući. Prodavačica iskolači oči, u čudu se veselnica nađe, pa brže-bolje odloži onu kantu što je pripremila za bljuvanje. A ja se jednostavno zabezeknuh nad rođenim delom. Prosto me sramota bi od sebe same. Što doneh sud o hrani na osnovu izgleda, pa što doneh sud o hrani na osnovu mirisa, pa što uopšte doneh sud ;) a potom i probah nešto tako ogavno kao što je krvava kobasica i da zlo bude veće, još mi se skoro i svide! Znači - dno! Patos!

A da bih lepše ilustrovala našu staru krilaticu iz naslova, dopuniću post još jednom anegdotom iz moje živopisne svakodnevnice (hehe nije li ovo oksimoron?). Išli sinoć na kuglanje, ono fensi, sa sve kuglama u koje uguraš tri prsta i igraš u onim slatkim šarenim cipelicama. Elem, zaigrala se ja, pa u želji da oborim bar jednu keglu iz prve, pređoh spornu liniju koja razdvaja stazu za pešake od one za kugle! Umal vrat ne polomih!!! Vražji finci namazali stazu nekom uljčinom, nisu štedeli, poklizaše mi se noge, poleteh istovremeno i udalj i uvis; sve zvezde prebrojah aterirajući! Posledice i dalje trpim, ovo sve stojećki pišem, stolica mi više nije drug!

* mustamakkara - finci je jedu sa džemom od brusnica, o vajne li kombinacije!
** u radnju bejah otišla prosto ogorčena na moju cimerku, koja napravi prelepu ogromnu pitu popodne i ne ponudi me ni mrvicom da probam, čak ni nakon 5-ominutne ode koju spevah istoj! Grozni sebični Finci, pih! Neću ni ja njoj dati pasulja kad spremim idući put, e baš neću!

Živeo nama prolećno-uskršnji raspust i lenstvovanje ma koje sorte!

Nema veće lepote nego biti đak na raspustu! :)
Znaš da ćeš da zagineš čim raspust prođe, ali brigu o esejima, glupavoj ideji za master tezu i sličnim tricama ostavljaš po strani i povazdan jednostavno ne radiš ništa. U ništa ubrajam: kontemplaciju o smislu života; tročasovno ogovaranje sa internacionalnim drugaricama svih mogućih plavuša na fakultetu, onako srpski sa sve kaficom; pola dana provedenog u šetnji po (azijskim etno) radnjama u potrazi za dimljenom kolenicom za suljpa (ne nađoh je, kvrazima) koji jedva čekam da spremam u nedelju - Easter edition, u čast naše indijske srpkinje koja je naučila na savršenom srpskom celom svetu da čestita Vaskrs!; gledanje Sweeney Todd mjuzikla - za ne propustiti, bez sve šale, Johnny Depp je skandalozno genijalan, ma koliko prilježno zli jezici pljuvali po njegovom liku i delu, ;) interaktivno online učenje kojekakvih bespotrebnih francuskih reči za raznorazne vremenske nepogode, najšire moguće članove porodice - čukundede, bele pčele i ostale, kancelarijsku opremu i materijal; bauljanje po Web2.0Net aplikacijama u potrazi ka kobigaznaočime - sve u svemu sve ono čime jedan prosečan sredovečni IT student može da popuni svoj dokoni dan! ;)

A kako se praznično provode moji domaćin Finci?
Uglavnom putuju okolo sa porodicama, posećuju svoje vikendice, oni bogatiji odu negde na jug, sunca malo da vide, da se dopune vitaminom D i time odlože suicidalne tendencije za koju još nedelju. Mnogo im je bitnije da okite kuće figuricama pilića nego farbanjem jaja da se bave. To su ionako naučili od komšija Rusa, pa ako ofarbaju koje jaje, to rade čisto za zabavu najmlađih, a jaje prethodno bušnu da mu izađe sadržaj, pa onda praznu ljusku farbaju flomasterima ili vodenim bojama. O muka mojih da pronađem kesice farbe i da mudro unapred kupim za naš praznik da imam, dok ovo ne otkrih! Kako mogu da ne budu kao mi, baš mi nije jasno!
Potom, zahvaljujući opet igleda Rusima, Finci su nekako uspeli da uskršnju tradiciju da upotpune vešticama i "lilanjem", pa obuku dečicu u kostime, kao za Helloween, opreme vrbinim grančicama - onima na kojima rastu "mace" (bemliga, ne znam kako se zove kod nas, na engl je pussy willow) kao vesnikom proleća i puste ih da posećuju komšiluk i trampe te grane za slatkiše, pevajući:
"Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks vitsa sulle palkka mulle."
U prevodu trt mrt, zdravlja koječega... grana tebi nagrada meni! Sretosmo baš ovu preslatku dečicu, spremnu kao zapete puške da zapevaju svakog časa puni iščekivanja, ali mi znali za jadac pa se dadosmo u beg pre nego što zaiskaše čokoladice od ubogih nas!
I još jedna, najbitnija čini mi se stvarka vezana za uskršnje praznike ovde - čuveni mämmi - jedan grdobni slatkiš (?!? O.o) napravljen od ražanog brašna, maltoze i vode, spakovan adekvatno u kartonsku kutiještinu, strukture vrlo nalik blatu, da ne kažem nešto gore. Spremila ja bila duplu šaku eura da se počastim mämmijem, da se to nedajbože ne propusti, misleći da ima da skapam od sreće jedući nešto kao ruski kvas samo u drugom agregatnom stanju, no na svu sreću kupile Tingting i Merie kutiju još juče, pa posle degustacije rešile sa e^n ( gde n teži u beskonačno) ljudi da je podele. Šta reći - interesantno jedno iskustvo beše to! Nema čime se nismo dovijali u nameri da zavolimo ovaj jedinstveno finski proizvod, potapali ga u slatku pavlaku, polivali stotinama grama šećera, probali čak i kao slano da jedemo, ispržili po jaje na oko uz to, ma džaba. Neeepopravljivo! Verovatno jedino Finskom istreniranom nepcu podnošljiv ukus! ;)

Preko leda do zvezda! ;)

Izašle Slavac i ja u dnevnim finskim novinama, i to na veeelikoooj slici! :D
Jes da tekst i nije baš hvalospev (naslov glasi: "Kao u Diznijevom Bambiju"), no ko se pomuči i uveća sliku ili još bolje ode na e-izdanje novina, a pri tom vlada finskim ko maternjim, shvatiće da smo mi opevane kao extra-klizajuće srpske dobročiniteljke koje kolegi stranom studentu iz Ugande pomažu da prekostane i ne polomi sve koščice na mršavnom mu telašcetu! ;)
No, kako god, slava nas nije zaobišla, naročito Slavu, koju danas tetkica u menzi prepozna sa slike pa, srećna što jedan selebriti kod nje u restoranu ručava, umal joj ne dade besplatno onu drugu času ruskog kvasa! ;) Moraće se sad neke veeelike sunčane naočare i neka marama za oko glave pazariti, da izbegavamo nasrtljive paparace i obožavaoce! ;)

E daaaaa, umal da zaboravim pomenuti, i Dane naš u novinama izašao. Doduše ne na ovako glamurozan način! ;) Dođem ja onako skrhana sa onog ferija, pre koga 200kg na leđima nosih trčeći po celoj Švedskoj (pogledati fus notu prethodnog posta), otvorim ulazna vrata i zatrpa me brdo pristigle pošte! Između ostalog prvi broj Magazina Erasmus Mundus studenata (što će reći nas) u kome, nećete verovati, Dane, naš Dane, člančinu neku od dveeee straaaneeee sa fensi nekim naslovom napisao i oni ljudi objavili! Oooo sreće i radosti moje, o ponosa li!!! Znači Dane - vrh! ;))) :) Čestitam ti javno!

A Tropical Paradise in Turku (nije oximoron, obećavam :))

Ni po dana nije prošlo od kako sam u Turku stigla*, nagnaše me mangupi da se okanem spavanja i preko mi potrebnog odmora i da lek za bol u leđima** tražim u SPA centru karipske tematike usred Turkua! Teško žabu u vodu naterati! Krenusmo iskusno, povedosmo Dževina - čovek sa Kariba, zna znanje! Tamo se obeznanismo od sreće: luxuz na sve strane, 8 bazena raznih veličina i tematskih celina, ugrejanih na različite temperature, gomilica pećina kojekakvih sa tuševima i mlazovima nekih toplih voda za masažu, nekoliko đakuzija - extra osećaj, ko u šerpi da sediš kao kesica čaja; 3 vodogana, što bi kod nas rekli - od kojih je jedan STRAAAAVAAAA: zove se black hole, što objašnjava i poentu. Uđeš u cevku i poletiš u mrakčinu i tminu, gde se samo povremeno pojave tačkice ili prugice nekih lampica! Osećaj je feeenooomeeenaaalan. Baš kako ja zamišljam putovanje kroz vreme! Hm, možda sa malo manje urlikanja i pištanja koje ljudi ispuštaju! Onda, sauna najlepša u kojoj bejah, sa nekih zvezdicama na plafonu, pa onda steam-sauna, mešovita, moraš da se ogoliš u njoj, ali ne vidi se prst pred okom od pare, pa ne smeta! E da, malo me šokirala golotinja svih tih žena oko mene, što u običnoj sauni, što u svlačionici i pod tuševima. Ali ti finci su toliko opušteni onako obnaženi, da se osećaš kao retardus kad staneš nešto kao da se sklanjaš i kriješ iza peškira... Kulturološka stvarka, nema druge!
Elem, sve u svemu, ne sećam se kad sam pametnije utrošila 8 eura i imala kvalitetnije kuvanje prstića! :) Ovo se mora barem jednom sedmično upražnjavati! SLIČICEEEE


*Ko nije upućen, ovde bio raspust, pa ja brže-bolje kući zbrisala, malo sunce da me ogreje! Usput doživela n pustolovina, putovala 11 sati desetospratnim brodom do Stokholma (a onda i natrag) kroz leeepi i prelepi švedsko-finski arhipelag, oduševila se Stokholmom, rešila da živim tamo, otišla kući JATovim avionom, srećna bila kad me neljubazne matore stjuardese nisu pretukle jer sam uz sok izvolela i kafu zatražiti, preslatko mi kućici bilo, povratak mi uobičajeno teško pao, onda lošom logistikom vođena uspela da se dovedem dva puta u situaciju da pređem n kilometara po nekoj buđavoj kišurini po stokholmskim ulicama sa ogromnim backpack-om na leđima, no upoznala neke super ljude u hostelu,
** pretrčala pod teškom turističkom spremom (preko 8 kg u velikom rancu + manji ranac prepun hrane + torbica sa literaturom za put, suvenirima i koječime) jedno 5km za 50ak minuta, uspela da uletim u feri bukvalno u poslednjem minutu - kao u filmovima, ja ulazim a vrata se zatvaraju a tamo Brus Vilis i tim šalteruša aplaudiraju dok ja padam ničice i ljubim prljavi tepih na brodu; preživela srčani udar za koji sam bila ubeđena da će potom nastupiti, rešila da ne živim u Stokholmu, tu se našao neki indijac sa 5 minđusa, kajlom i plavim najkama sa žutim znakom (čovek živi u Švedskoj, pa poželeo da najkama pokaže trud da se asimiluje) - isti Cigani Gimnastiko, koji je maltene rešio da me ženi kako me je video jer je neobično oduševljen srpskom sortom koju je u Skandinaviji imao priliku upoznati, pa sam morala da se krijem po najvećim brodskim budžacima i da se pravim da spavam bar pola puta, da izbegnem dodatno zagorčavanje života.

WTF?!?

Hehehheheh obozavam ove ometene finceeeee! :D:D:D Ovo im je ladno casopis za strance!!!

Aurora Borealis :D :))))

Northern lights - for the very first time in my life! :D
Je suis contente! :))

Ko se sanka ovako još...

...tri za groš, triiii za grooooš! ;) Danas (juče) bio neki dvostruki praznik u Finskoj, dan kad slave rođenje najznačajnijeg im pesnika, nekog Runeberga, koji je opevao srčanost i skromnost finsku u n iteracija, no na prelepom švedskom jeziku. Inače, značajan naročito jer je studirao u Turkuu, kao i svi svetski velikani! ;) No pored toga, izvoleo je napisati i pesmu "Maamme" (Naša zemlja, prim. prev.) koja je imala čast postati finskom nacionalnom himnom. Taj čika je još tada, početkom devetnaestog veka, mnogo voleo da jede slatkiše, pa je takođe čuven i po njemu nazvan i kolač koji mu je žena spremala od nekih ostataka nečega (nisam bila baš pažljiva na času, izvinjavam se...) i koji se tradicionalno jede na današnji dan.
Ali ko se još sanka jedući taj kolač dok u pozadini himna svira? - pitate se vi, ako ste pratili fabulu od samog naslova. - AaaLOooo! Rekla sam dva praznika! Drugi je Laskiaistiistai (tiisai = utorak, učim učiiim :)), nešto što se na engleskom zove Shrove Tuesday, a označava valjda da Uskrs stiže za 7 nedelja. Tada se jede supa od graška, neke slatke zemičke sa džemom od jagoda i slatkom pavlakom (probala iz kućne finske radinosti, mmmmm; recept uzela, spremna sam ga podeliti uz skromnu novčanu naknadu) i OOOOBAAAAVEEEZNOOO se ide na sankanje! Eto nas konačno kod poente i zaključka!
Dakle, danas se puuuno jelo, poklopila se dva praznika, pa šteta da propadnu sve te tradicionalne đakonije... I sankalooo seeeee! :))) Studenti ovdašnji imaju tradiciju pravljenja kojekakvih sokoćala, koja treba samo da mogu da se nekako otisnu niz snežnu padinu, salve smeha pritom izazivajući! I izazvali su vala, ma život mi produžili garant! :) Evo evo i slike i snimci, sve delim sa čitaocima! Nema ni cenzure ovaj put! ;))

Finski kao VEEELIIIKOOO lingvističko čudo (O.o)

Poziva se Lee, kao veliki lingvista našeg doba, da odgonetne značenje sledeće pesmice na finskom:

Tuli tuli,
tuli tuuli,
tuuli tuuli,
tuli sammui.

Hint: homonimi svuda svuda! Rešenje u prvom komentaru!

Za ljubitelje jezika, evo ga i jedan dijalog, kao ilustracija značenjskog bogatstva finskog:

"Kokko! Kokkoo kokkoo koko kokko."
"Koko kokkoko?"
"Koko kokko."

Hot & Cool Finnish Girls' Pictures

Ma jok, samo da vas navucem da citate, kako ste naivni... ;) Naslov bi trebalo da bude samo Pictures, hehe.
Dakle, cemu treba zahvaliti za ovaj post u sitne sate? (ovde je preko 3am, a casovi mi pocinju u 8:30, znaci od spavanja skoro nista! Da ne spavah po jedanaesticu prethodnih n dana, sad bi ispalo da se zrtvujem za blogovanje! ;)))
Nesto me malopre oprhvala griza savest - stigla sam u Finsku pre skoro mesec dana, a ni jedan krsten album nisam okacila. Ispade da je zivo sranje, a nije. Bas nije. Na neki cudan nacin je ovde mnogo zivlje nego u Fr. Zbog drustvanceta iz razreda valjda. Non-stop neka gungula, ne moze covek da se osami i preda suicidalnim tendencijama, ko svaki posteni finac! ;) Ili zbog klizanja. Ili sportova kojih ima organizovanih n, a ja nikako da krenem na neki, cak i nakon sto sam full opremu pazarila. Ili skole. I obaveza. Ili zato sto su dani kraci. A moj stan skoro savrsen. A trosoban. A gotovo samo moj. Fiktivna finkinja cimerka samo cetvrtkom uvece dolazi. Petkom rano odlazi. Sloboda. Liberté, égalité, fraternité! ;)
Ili ko zna zasto... uglavnom, ne moze da se uporedi sa Francuskom, mnoooogoo je sve drugacije. Skroz. Bas neuporedivo. Zato ne pitajte gde mi je lepse!!!

I eto, tek u ime pravde (hm, koja ne znam kakvu ulogu uopste igra u ovoj recenici; ali eto mnogo je kasno, pa mozak polako otkazuje) i moje rastuce ljubavi prema ovoj neobicnoj zemlji, evo malo slicica! :) Sa proslog vikenda - iz kolibe na ostrvu, iz grada - neke izmesane slike od sletanja pa do pre neki dan (timing matematicki prezicno odredjen ;))... I sa Slavkinog rodjendana, sad od subote, Slavkina (cenzurisana ;)) verzija! Dakle, kantu sladoleda u sake i uzivajte! ;) Ajde ajde breeeee.... Brzo!!!

Sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik -> sauna -> Baltik

Da da! Lično ja! Sinoć! Bila u jednoj od 2.5 miliona sauna u Finskoj (malena kuća iza mene na slici), ukuvala se propisno na 80 celzijusa, izletelo mi telo samo napolje, vapeći za rashlađenjem - do članka se umočila u prvoj iteraciji! Baltik ko Baltik, ladan ko guja, finci rekoše da je to samo u mom mozgu, čista predrasuda, ma nema veze sa istinom, ma ni rupu u ledu nisu morali da buše, ne pamte ljudi topliju vodu u januaru... Elem ne bejah dovoljno skuvana očigledno... vrnem se u saunu (bosa, po blatnjavoj stazici, razume se), dokuvam još 10ak minuta, pa natrag u Baltik - ovog puta do struka! Nedovoljno, oceniše stručniji; vratim se treći put, tu dodamo još drva u vatru, dolijemo vode na ugljevlje, napravi se para i po, temperatura skoči u sekundi, pa smo se kuvali i parili dok nismo lipsali - ulazak u more nikad lakši, voda leeepaaaa, prijaaaa, rashlađuje u sekundi! Do vrata! :) Glava se ne smače, rekoše poznavaoci! I još rekoše, nema šansi da se čovek od toga razboli (verovatno po principu 'što te ne ubije, ojača te'), a te razlike toplo/hladno, ma to ne smeta zdravlju uopšte, to bi trebalo da se prepisuje kao terapija! Virusi i bakterije jedini boleščine izazivaju, a to da se go šećkaš po polju na minusu, ma to nema veze uopšte! I eto, ja poverovah, pa ćemo videti šta će biti. Izveštavaću vas dalje o svom zdravstvenom stanju! ;)) Danas se be' sve šale osećam kao preporođena, ko će ga znati, možda ima nešto u tome...
Zgoda se inače dogodila u kolibi pored mora, na obližnjem ostrvu, gde nam studenti domaćini obezbediše prenoćište, večerinku i žurezu sa sve saunom za tričavih 10 evrića. Evo je i slika (biće i album ovih dana), da počnemo zajedno sa upoznavanjem arhipelaga jugozapadne Finske - odmah tu kod Turkua, sa 20000 ostrvaca... pročitah negde da je jedan od najlepših arhipelaga na svetu. Kako god, meni je zasad presladak, a videćemo kako će tek biti na proleće, kad se vreme prolepša pa opletemo po krstarenjima... ;)

Kaamos, Salmiakki i clubbing na finski način

Juče je bio mnogo značajan dan za fince. Zvanični završetak kaamos perioda - kad traje polarna noć (kažu da to nije mrkla mrakuša, nego neki plavičasti sumrak, koji valjda nastaje od mesečine koja se odbija od belinu snega), tj. ne sviće sunce skoro dva meseca. Elem, juče svanulo i u najsevernijem selu u Finskoj - Nuorgam, pa je cela nacija bila u čudnoj ekstazi povodom toga.
Baš juče i baš stoga (ko fol) odluči nas pet klabera da se odazove pozivima Studentske unije i da uveliča veliku žurku u klubu u centru grada svojim internacionalnim prisustvom.

Stižemo mi tamo, ono red od n duša se otegao, ko kod nas nekad za ulje i šećer. Iskusno se mi uvalimo negde na početak reda, kaurismakoliki lik nas upusti unutra, tu nas oderu za garderobu (to je ubedljivo najveće dranje ovde, gde god uveče da odeš bar 2 eura baciš na čiviluk), no srećom piće sniženo, cene finsko-studentske (čitaj: 2.5 eura za malo pivo) pa se odmah raspoloženje popravi. Klub ogroman, extra sređen; tema večeri bio neon, mladi shodno tome šljašte na sve strane, ma ne može biti bolje! Dobro, kad se isključe debilne pantalone koje je 70% ljudi nosilo: kao radničko odelo, koje ovde studenti dobiju kad se učlane u uniju na svom univerzitetu (i ja sam drug član, jer je obavezno učlanjenje kao i danak koji pri tom platiš), pa onda studenti veseli nose sa silnim ponosom te pantalone, pa našivaju na njih kojekakve ambleme, ma strahota jedna božija! Dakle, ako to izignorisemo, žur i po. Mjuza beše odlična, a onda odjednom počeše hitići, Šakira, Rijana i kompanija. Ali nema veze, mi rešili da se uklopimo, pa pijemo Salmiakki (finsko piće koje ja još od moje čuvene posete Švedskoj najbolje obožavam, vodka + salmiak bonbone - jedan grdni crni slatkiš) i sve pevamo. I onda - iznenađenje večeri: niotkuda se na bini nađe bend, ljudi moji, koji stade da svira hard rok i Highway to hell! Narod tad stade da divlja, da se pali i žari u potpunom transu! Mi se izbezumili! Da zlo bude veće, to je trajalo i trajalo i trajalo... Mi smo se pitali do kad će, pa smo rešili da ostanemo do samog kraja večeri, čisto empirijskog istraživanja radi! Kraj je bio adekvatno obeležen slow-motion hitićima, što je publika spremno dočekala: njih 2n u n stiskavaca se stislo! ;) Ma ljudi moji, menzoteka usred Turkua! :))
Sve u svemu, provod bio ludlo, mi se onako naučno, posmatrački, zabavili za 10! (Ko uspe da klikne na uzvičnik, moći će i da vidi koju sliku sa ove dogodovštine.)

Lane moje ovih daaaanaaaa.... ;)))

Uđem ja tako u etno-muslimansku radnju "Bagdad Export-Import" sa drugarima pakistancima, da neke začine pazare, i prvo što ugledah me prenerazi. I zapanji. I ukopa u mestu.
Stoji na polici naša Plazma i bulji u mene! Izgleda kao plazma, ali se zove Lane.


Tu ja pobazijam i počnem da objašnjavam kako je to naše i kako su iračani ili ko god pokrali licencu, jer bar je plazma naša, ako ništa drugo. Utom ugledah Euroblok, pa skontah da je breeeeee eeeej toooo naša Plazma i naš Euroblok! U Finskoj!!! Uveženi od strane nekih iračana, koji obezbeđuju hranu ljudima sa bliskog istoka!!! Ejjjj!!
Onda skontam da radnja takođe sadrži ceo program Kraša, Podravke, kisele krastavčiće iz Bosne, Vegetu, moju ooooomiljenu pureću Argeta paštetu... ma ludilooooo!

I ondaaaaaa - nećete verovati - ugledam KAFU! Našu kafu!!! :)) A taman u program odvikavanja prinudno bejah krenula... Baš tu i baš tada, jedna iskonska sreća sreća radost me pogodi, izvadih aparat i stadoh da slikam sve redom kao sumanuta, na šta umal ne bejah izbačena iz radnje! Iz nekog razloga, arap nikako nije umeo da podeli moje oduševljenje i strast ka kafi i plazmi... čak mi bastard ne dade ni Bosansku kahvu da uslikam, ali biće dana za megdana! ;) E da, finci kafu zovu kahva - eto konačno neke sličnosti! :)) I imaju fonetsko pismo, tako da je nama mnogo lako da čitamo i izgovaramo. Započela sam časove i evo da demonstriram moje stečeno znanje: "Moi moi!" (Ćao ili doviđenja :))

Znaš da si u Finskoj kad...

...je napolju -8 a lokalni narod smatra da zima još nije počela jer se more nije zaledilo! (Klizališta nisu još puštena u rad a moja tutorka Finkinja još nije počela da nosi zimsku garderobu!)
...ne raspoznaješ ni jednu jedinu reč u lokalnim novinama.
...su svi natpisi (imena gradova na autoputu, namirnice u prodavnici, ulice - sveee) dvojaki, na dva potpuno različita, a pooootpunooo nerazumljiva jezika (Turku - ime mog grada na finskom, Åbo - na švedskom)
...ti škola organizuje obilazak grada BUSOM!
...čujes od turističkog vodiča da je Švedska 'zemlja ispod, čak i geografski'!
...te vodič posavetuje da nikad ne prelaziš zaledjenu reku prvi; ili bar da se ne klizaš na reci dok i drugi ne počnu!!!
...ti nošenje vunenih čarapa dođe kao najprirodnija stvar na svetu; a kad se izuješ negde, umesto da se osramotiš, postaneš predmet zavisti!
...obustaviš smejanje napolju dok vetar duva, da te obrazi ne bi boleli! ;)
...su ti radijatori u stanu podešeni na 26 stepeni!
...u studenjaku imaš saunu na svakih 15ak ljudi!
...mašinu za veš u servisu za pranje uključuješ i plaćaš preko mobilnog telefona.
...je online banking sistem toliko napredan da možeš da se igraš i u realnom vremenu prebacuješ pare sa računa na račun i gledaš kako se na jednom gube a na drugom pojavljuju, i to potpuno besplatno!!! :) (pa duge su ove finske noći, moramo da se igramo nečega, a ipak smo napredni budući IT menadžeri ;)))
...ne smeš da se odvajaš od ključa, jer se svaka vrata automatski zaključavaju (moji nenaviknuti drugari su već stotine eura "uložili" u službe za otključavanje svojih rođenih soba sa zarobljenim ključevima unutra - 24e otključavanje vikendom, 10e radnim danima - hehe; a jedan je čak na -7 stepeni napolju (+ vetar = subjektivni osećaj od -10) prešao 2 km bez jakne jer mu ista bejaše zaključana u jednoj od učionica, a vikend počeo - ključari se prebacili u skupu tarifu, a on siroti student rešio da ustedi 24 eura = 10 ručaka u menzi, koje će sa radošću jesti čim upalu pluća malo zaleči! ;)))

Sve u svemu, meni je mnogo interesantno ovde! Ladno ali standard! ;) A na sličici, vaš reporter ispred svoje nove školice "Turku School of Economics" ili što bi finci rekli "Turun Kauppakorkeakoulu" hehe, jedva čekam časove finskog! ;))

Monty Python: Finland

Finland, Finland, Finland,

The country where I want to be,
Pony trekking or camping,
Or just watching TV.
Finland, Finland, Finland.
It's the country for me.

You're so near to Russia,
So far from Japan,
Quite a long way from Cairo,
Lots of miles from Vietnam.

You're so sadly neglected
And often ignored,
A poor second to Belgium,
When going abroad.

Finland, Finland, Finland,
The country where I quite want to be,
Your mountains so lofty,
Your treetops so tall.
Finland, Finland, Finland.
Finland has it all.

Finland has it all.

Mon dernier jour en France

Iliti moj poslednji dan u Francuskoj. Šmrc šmrc.
No, prva četvrtina studija gotova! Weee! :)) Proslavljena prigodno u restorančetu, bilo mnogo slatko. Evo i slika razreda, da vidite kako smo se upicanili za ovu malenu maturu - ja sam malo omanula, ne poneh balsku aljinu iz Srbije, god damn!

Varijacija na temu "Tour de France"*

Poštovana familijo, prijatelji, poznanici, slučajno nabasali i drugi,

Približava se kraj mom izigravanju francuza! Ali avaj! Na faxu nas toliko satreše da nemam kad ni pošteno u splin i čamotinju da upadnem!
Samim tim, nemam kad ni da blogujem i da vas ubijam svojim pričama (ko granom ;)) u pojam - provodim se lepo, šta da se radi! Moje ekskurzovanje po Francuskoj i dalje uzima maha, pa sam u poslednje tri sedmice u pauzama edukativnih uzdizanja izvolela posetiti:
1. Monpelje - leeep, leeeeep, začudo moderan grad, skrooz drugačiji od Marseja, manje alžiraca i marokonaca (hm, ne da imam nesto protiv, ali nekako zaprljaju grad, Marsej je skoro sav ko Zeleni venac), tramvaji ko rakete, sa sve cvetićima; složismo se svi pristutni da bi se dalo živeti tamo.
2. Nim - zovu ga rimski grad, ima arenu, pa neku četvrtastu rimsku kuću, pa veeeliku bastu (ko Veliki park u Užicu) sa sve nekim kanalima i fontanama - iz doba rimljana, svakako. Ta bašta je baš super i rimljani su bili prave face, dopremali su vodu za nju akvaduktom cak iz Uzesa, grada 50-ak km udaljenog. Deo tog akvadukta je i dalje očuvan (modifikovan malo vremenom doduše) u vidu čuvenog Pont du Gard mosta! E to vam je, moji vi, jedna čast za oči, impreeeesivnooooo ihaaaaj! Najočuvaniji (tako bar kažu, ali ne dam se ja prevariti, pa stavljam ovaj ? da stoji ovde, da ne bude posle da nasedam na jeftine marketinške trikove ;)) akvadukt na svetu, rimljani lično silno bili ponosni... No da se vratim temi, kad se nagledaš Francuske, pa na kraju dođes u Nim i vidis grad-grad, budeš u fazonu: "WTF? Samo ovo?" Jes jes, razoholi se čovek...
3. Nica - šta da kazem, ja brate volim more i baš mnogo volim more, tako da nema šansi da mi se ne svidi grad na moru. Dobro, sem ako nije bas kao Baošić! ;)) Dakle, volim ja Nicu, ali nekako nije bila baš kako sam je zamišljala (eh, sad kako... ;)) no da se ne udubljujem. Preporučujem! Ako ništa, mora radi! Boja mu je uuuh plava, a temperatura takva da su se neki ludaci kupali krajem novembra! Da da! :) Složih se ja da bi se ipak moglo tu pre no u Monpeljeu živeti! Hipotetički svakako!
4. St Paul de Vence - seoce neko na brdu iznad Nice. Bogato, buržujsko, celo selo puno ateljea, galerija moderne umetnosti. Šagalu na pamet palo da se doseli ovde a potom i sahrani - btw. jedva nadjoh grob, ni po čemu se ne razlikuje od ostalih; ja u najmanju ruku očekivala izvajanog coveka sa sve četkicom u ruci! Elem, krenula onda tamo negde u pedesetim cela ekipa da ga posećuje: Pikaso, Matis, ko-zna-ko-sve-ne, pa u lokalnoj krčmi** plaćali slikama za hranu i sobu, pa zamislite sad koliko je kafa u toj kafani u kojoj original Pikaso i dan-danas visi. Inače, na toj terasi su se Iv Montan i neko venčali, pa onda F. S. Ficdžerald*** i žena mu potukli zbog Isidore Dankan... Ma razne prljavštine umetničkog džet-set-a se daju tu čuti. Prosto ne možeš da se ne osećaš bitnim kad kradom viseći na podzidi oblozenoj bodljikavom žicom pokušavaš da upaparacišeš narod na čuvenoj terasici! ;)

A potom nas sedmoro drugara iz razreda odlučismo da iskoristimo 5 dana rupe u rasporedu i da konačno negde otputujemo! ;)) I tako rentirasmo kar i obiđosmo jugozapad Francuske: Centralni masiv, Tuluz, Kondom (grad čuven po - hehe čemu li?!? - najkradenijoj tabli na ulazu i izlazu iz grada hehehe), Bordo - gde posetismo Miloša Micinog u njegovom preslatkom hipi-artističko-volonterskom zamku :), pipnusmo Atlantik, potom stigosmo u mirni ne-teroristički francuski deo Baskije, čusmo čudni Baskijski jezik, pređosmo Pirineje, obresmo se neplanirano u besporeznoj Andori, tu pazarismo koješta, pojedosmo po tradicionalni Happy meal i vratismo se safe svojoj kućici. Isrecpljeni i nikakvi, u 3 am stižemo u Aix i jednoglasno zaključujemo da nema nista lepše u celoj Francuskoj od Provanse i našeg slatkog Aix-a.!:) Kad smo kod toga, moram vala postaviti neke slike Aixa, da vidite koja je ovo jedna banja i slatkoća, pogotovo sad kad je sav ukrašen za Božić. Da skratim, sa ovog road trip-a imate jednu pričicu u slikama!
Au revoir mes amis! :)

*Autorska prava za naslov "TdF" pripadaju Slavcu isključivo, koji se ovom prilikom poziva da napiše istoimeni post!
**"Zlatna golubica" - ko planira posetiti, neka molim notira ;)
***pisac Velikog Getsbija - ko nije čitao, neka se tri puta postidi i otrči u knjižaru i pod hitno edukuje ;))