Ko zivi u ananasu na dnu mora???? SpongeBob SquarePants!
"It's the best day eeeeeveeeeeer..."
Svi TV kanali u Holandiji koji emituju crtace + MTV + Comedy Central ceeeeeeeeeeliii dan danas emituju samo Sundjer Boba! :) Jeeeeeer je danas 10. rodjendan dragog i predragog nam sundjera! :)
A kakav bih ja fan bila kad ceo dan ne bih u pidzami provela kraj TV i zapocela novu sezonu blogovanja bas ovom vescu! Jupsi, sreca sreca radost! :)
To vam je neko seoce ravno sat vremena udaljeno ultra-sporim brodom od Roterdama! A u njemu?
19 vetrenjača, vremešnih a ooočuvanih ne pitaj (iz 1738), - pa se UNESCO dosetio pa to zaštitio, a holandezi biznis razvili pa ture fino dva puta dnevno tamo sprovode. Pored vetrenjača, svašta ima još da se vidi (suma sumarum: voda, ostareli turisti, trava, babe turisti, lokvanji, dede turisti, patke, suveniri), no taman toliko da ti od prilike taman bude onih jedva sat vremena koje ti daju vođe puta voljno (da obigraš okolo, uslikaš koju sliku, pa trkom nazad u brod, da ti se ne desi posle da plivaš 15km do civilizacije)!
Elem, to mi posetismo juče, pa ja vredna evo već blogujem.. čak sam i slike okačila, prvo malo iz Haga, pa Roterdam, pa Kinderdijk - ama ceo vikend da vidite šta se radilo po nizozemstvu! ;)
Secate se serije onih mojih postova sa telefonom i belim nocima u Finskoj? Ne secate? E pa evo ih opet!!! :) Ljudi dragi, za ne poverovati, u Holandiji je bre skoro ko u Finskoj - u 10:30 tek sunce zalazi! I to sad u maju, mogu samo da zamislim kako ce genijalno biti u junu!
Hm, ne znam sta me toliko facsinira u ovim dugim danima, ali prosto ne mogu da se obuzdam, sta cu... :)) Veceras tako vozih bajs po Hagu oko 10, pola 11, a vreme preeelepo, leto se prosto u vazduhu oseca, a sumrak tek pada, sunce zalazi, nebo svih mogucih boja, a vetar miris mora doneoooo... oooo lepooootinjeeee same, ljuuuudiii moji! :) :)
Za kraj, jedna real-time slika sa moje terase, sebi samoj za uspomenu! ;)
(Ne brinite, nisam ciknula, samo pisem tezu pa danima pre ovoga iz kuce ne izadjoh hahah. Cim zavrsim sa prokletinjom, ima da krenem da spamujem, trista dozivljaja i deset puta toliko slika imam da podelim, can't wait! :))
Pošto znam da neograničeno mnogo ljudi čita moj dragi blog, evo mene u pet do dvanaest da vas podsetim da večeras od 20:30 do 21:30 treba da ugasite svetla i doprinesete globalnoj ekološkoj akciji! U to ime, odoh ja da pripremim sveće i otisnem se u beskrajno pričanje Voip-om u kućno-romantičnoj atmosferi, srećna što delujem lokalno i živim na našoj prelepoj plavo-zelenoj dragoj planetici! ;)
(i što konačno imam valjano opravdanje za nepisanje teze hehe)
Jes da veze nemam o Formuli1, Ferrariju i sličnim muškim opsesijama, no iskoristih priliku danas da upoznam Šumahera glavom i bradom! Došao čovek u Šel malo sa nama radnicima da proćaska, a ja kulturna i fina aj da ga ispoštujem! I dopade mi se štaviše, zbi pe-šes šala, izljubi se sa par devojaka iz prvih redova, reče kako mora (mora mora!) pojas da se stavlja, posavetova nas mudro da lepo upakujemo prtljag u kola pre svakog putovanja - u slučaju nesreće može kofer pun knjiga očas posla fatalan da postane posred glave kad ti aterira... Tako prosvetljena odem do hola da pogledam izložbu tih nekih poznatih fensi bolida koju je Šumi otvorio jelte, i pravo da vam kažem ostadoh zadivljena! Buk-bukvalno science fiction. Samo sam čekala Betmena da odnekle iskoči, eto tako vam izgledaju ti bolidi! ;)
Oooo prelepoooo li je prolece stiglo u Holandiju. Sunceee se konacno pojavilo, pa dan kao da beskonacno traje, cvetici svuda svuuudaaaa, nikad videla vise samoniklog cveca po gradu :) ama sreca sreca radost! :)))
Specijalno u to ime nekoliko cvetnih holandskih dezena :)& moja (danas) omiljena pesma od dragog mi novog zeme (lokalizam od zemljak) Stulica:
volim te kad pricas
u svom ovom ludilu
slutnja gubi privid
ogoljela do kostiju
postaje stvarnost
zaboravljena bol
ne zelim da te odvlacim daleko
rijeci poput bajke
smiruju camotinju
ne brini
netko pamti svaki tren u godini
sve veze setnje razgovor
a ti jos razmisljas
vjeruj mi
gledaj moju malu
kako ide niz ulicu
primjecujes li boju na njenom obrazu
danas je prvi dan u proljecu
i ona uziva kao da je posljednji
JUPI :D
Adekvatnog naziva: jebeš grejp! :)
Gen-genijalni stripići o "romansi, sarkazmu, matišu i jeziku" - za posetiti ako ste bored with internet :))
Zamislite scenu sa Tour de France: n biciklista pedlaju ka zajednickom cilju, prestizu se, jure, sve misli im na put usmerene. E tako je meni ovde svaki dan, ja na mom vernom plavcu, sa sve stiklicama, suknjom i sminkom jezdim preko tramvajskih sina trkajuci se sa brojnim ambasadorima, politicarima i japijima ulicama Haga.
Samo, nije bas staza bez prepreka. Tako sam bar ja to mislila, kontajuci da semafori za bicikliste imaju neku svrhu. Da malo pojasnim: u trci ka poslu svako jutro, nas zilion u jednoj finoj grupaciji putujemo - i sve tako do prvog semafora. Tu stanem ja a moje jato oooodeeee. Hm! Sacekam ja zeleno, nakupi se tu nova grupa nas od 7 do 107, taman krenemo u trku, kad ono - novi semafor (da da, nije Hag ko Kosjeric, ne oskudeva semaforima, na nesrecu! ;)). I opet ista prica, ja stanem a svi mi se u brk (doslovno ;)) nasmeju i produze, vesto izbegavajuci da kolima pravo pod tockove podlete. I tako, moji vi, vec mesec dana. Zamislite kakvu frustraciju sam ja za sve to vreme nakupila... eeeeeleeeem...
Jedno jutro, vodjena multipraktik krilaticom 'ako ne mozes da ih pobedis, pridruzi im se', resim ja da se asimilujem. I to onako kukavicki: sama ja na semaforu, svetlo naravno crveno, a ulica za preci neka malena, kola zglave nigde. Okurazeno ja zapedlah i sva srecna skontah kakva je milina ignorisati semafor, kad me pretece ooogrooomaaaan pandurac na motoru (u strahu su velike oci!), izvadi stopka i naredi mi da se parkiram! Glb! Izdra se tu nesto na holandskom na mene 'gggrggggggGGGggkkkk', a ja iskusno 'trep trep kez kez' rekoh kako nista ne razumem jer eto teeek sto se doselih u civilizaciju, kolko sinoc. Covek ponovi na engleskom da imam pravo da cutim jer sve sto kazem moze i bice upotrebljeno protiv mene jer sam se oglusila o zakon i prebiciklala ulicu na crveno, najstrasnije ugrozavajuci i sebe i druge. Nije valjda da tome sluze te svetlosne dekoracije (trep trep)? Dzaba ti ulizivanje - rece sve veci covek - kazna 130e, vadi dokumenta i ne prenemazi se! Kgh kgh, oci se iskolacise, puls vec probio 150, smisljajuci strategiju za uteci pravo u kanal i plivajuci pobeci od zakona, cuh ja sebe kako objasnjavam coveku da u dzungli u kojoj ja eto ziveh kolko do malopre nikad semafora videli nismo i da to moje biciklo ama ima sopstvenu volju, ne bih ja nikad na crveno a eto ono beeeezobrazno i da eto sve babe ovog grada bas briga za saobracajne propise pa ja mislila da tako mora.
Tu negde u petom minutu moje odbrane, smucih se konacno coveku pa me pusti bez pare i dinara, samo da me ne slusa vise. I tako ja zaradih 130 evrica, po principu 'non cash out is a cash in! ;))
Hey Hey Hey!
To vam je jedna preeeeslatka holandska grupica, mjuza prava opuštajuća - kako bi oni sami okarakterisali 'a mix of jazzy, folky, smoky, happy...' Prikačen jedan hitić sa poslednjeg albuma. Pa kome se svidi, evo i Room Eleven My Space sa još pesmica...
Koncert bio u pozorištu pa je utisak još bio pojačan onim parfemkastim pozorišnim slatkastim mirisom, bina kao dnevna soba, oni preslatko obučeni, malu glumkali, svirali savršeno, pričkali anegdotice na maternjem im jeziku, obezbedili dž pićence u pauzi, ama: gen-genijalno bilo. Devojka peva jednostavno savršeno, čak lepše uživo nego na albumu. Da fora bude veća, tamo negde u decembru su čak nastupali u Beogradu, pa ko ih je prospustio, može sad sebi samo nogu da odgrize! ;)
Poslednji semestar mog IMMITovanja se odigrava u nizozemstvu, i to Hagu kao sto vec jednom objavih. Ispade vala Hag jedan mnogo sladak grad za zivot, zgrada i fasada za uslikati kolko volis - a ko da meni puno vise od toga pa treba! ;) Pride, argeta nigde jeftinija (80 centi u lokalnom supermarketu), kebab ni 2.5 eura kod komsije, ama carstvo u doba ove recesije! ;) Tu je i more, pa galebovi tacno u 8 prvo sunce objavljuju (dobro ajde, ne bas sunce, ali dan i drizzle ;)).
Inace, kad stranac prijavi boraviste u Hagu posle par dana mu stigne fina jedna debela koverta, sa sve pismom dobrodoslice od gradonacelnika licno, sa mapom, knjizicom o gradu (bitni brojevi telefona, radna vremena, gde ici, sta videti, kad koji sport, gde sta jeftino, sta ima za dz, trt mrt) i naajbitnijeeee - celim jednim blokcicem sa popustima, da ne kazem dz kartama za muzeje, bioskope, teatre, cak i dz uclanjenje u biblioteku (inace 35 bezobraznih evrica godisnje) - zaista vredan hvale pokusaj edukacije i kulturnog osvescivanja nas dosljaka od kojekuda. Iskoristila ja sve to jasta, imam jos par popusta na neke plesne teatre, ali polako bice i toga ako ova kisurina potraje ;)
Kod mene je nekako ostao live&kicking kult Nove godine. Volim vala onako geački još početkom decembra da salećem narod i propitujem gde planiraju na doček. A što tek uživam u kićenju jelke i rešavanju čuvene NG dileme: srebrno-plava ili crveno-zlatna kombinacija ukrasa?!? O novogodišnjim rezolucijama da i ne pričam: sa najvećim guštom celih deset minuta sedim i naprežem ganglije a onda prepišem pola onih večitih odluka iz prošlih godina (piti više vode, baviti se sportom) i dodam koju iracionalnu novu (otići na put oko sveta, skočiti padobranom) čisto da ima ka čemu da se stremi. A onda dođe taj čuveni doček, za koji se tradicionalno naoduševljavam vatrometom i nanerviram oko petardi i ladnoće. I finally, 1. januar, najlenji dan u godini, idealan za ustati tako negde oko 2, pa onda vazdan sedeti u zagrejanoj kućici kraj one iste plavo-srebrne jelke sa upaljenim šarenim svećicama na 'iritantni' on-off mod, prežderavati se ruskom salatom i gledati skokove i ostale nebuloze na TV-u. Ma nema porodičnije atmosfere od te, zar ne? :)
E sad, šta je pisac hteo da kaže? Srećna i slatka i preslatka vam NG i uživajte u praznicima i gledajte da se ne zaokruglite baš previše do srpske nove! ;)
A evo koga zanima i kako smo se mi u Amsterdamu proveli za ovog novaka, Slavac bio vredan pa već blogovao! :) Aj sad i vi budite vredni pa podelite kako je bilo u matici srpskoj, da znam šta sam propustila! ;)
Jedva po sata udaljen od Amsterdama, Utreht je grad prepun studenata i mladih ljudi koji se u nedostatku priustivog smestaja u A'damu* ovde naseljavaju. Drugi grad u Nizozemskoj po broju kulturnih dogadjaja koje hostuje. Ima kanale (cak 2 ;)), coffeshop-ove, videh i vodenicu na periferiji. Od interesa takodje jer ce se kod Slavca, Merie i Kena tamo moci za dzaba od februara povremeno spavati! :)
Tu su i crkve sa statuama rascopanih glava - nekad bejahu katolicke, a onda protestanti dodjose na crkvenu vlast, pa to i oznacise prikladno! ;) Iz istorije valja izdvojiti dve stvari: stvar 1) do Utrehta cak nekad sezalo Rimsko carstvo i stvar 2) do zlatnog doba holandske istorije** bio prestonica oblasti koju sad cine Holandija i Beligija zajedno, a onda neko skontao da je Amsterdam ipak lepsi ;) pa veseli Utreht pao u zasenak. Skorija istorija obelezena jednim bitnim dogadjajem: ja licno Utreht posetila, tamo negde jos u septembru, evo i sta sam sve videla! :)
*prim. aut. A'dam je Amsterdam u holandskom zargonu, Roterdam je R'dam
**ccc, pa zar to ne znate? ;) Tamo negde oko 17og veka - doba kad su holandska trgovina, nauka i umetnost bile medju najcenjenijima u svetu.
Noćas oko 2am u Tilburškom noćnom klubu Cul de Sac vaš dopisnik skontao kako mu je neko maznuo jaknu. Da ne kažem: đornuo! Upravo navedena je visila na čiviluku usred kluba, prekrivajući ranac koji je sadržao sve moguće: novčanik, aparat, dva telefona i koješta pride. Dakle, tu negde oko 2 opazih ja da ranac visi gde i treba, sa neizmenjenim sadržajem, ali da jakne nigde nema, ko u zemlju da je propala. Bacismo se nas sedmoro na potragu, od zida do zida, od ćoška do ćoška, žalismo se konobarima ("što niste stavili jaknu u garderobu, ko vam je kriv"), zavirivasmo detektivski među pušački narod na terasi ali džaba, nema pa nema. A napolju ciča zima! Utešiše mene tu nekako drugari ("dobro je da je ranac tu... ma ionako si se žalila da ti je ta jakna prekratka... to neko garant greškom odneo, sutra će da vrate siiiigurno... ovo je samo dokaz da imaš dobar ukus, od svih jakni baš tvoju neko odnese"), raspodelismo nekako njihove jakne i džempere na ravne časti, dadoše mi kavaljerski jaknu 10 brojeva veću da obučem da ne umrem na bicikli do kuće i rešismo da se igramo razlaza, svi iznervirani zbog tog bezočnog lopovuka!
Vozimo se tako nazad kuci, ulica neka zabačena, pusta, samo jedna nekakva osoba pjehe trotoarom ide. Dobiciklah ja bliže, vidim poznata mi jakna na devojci. Hm! Ma ne može biti, no way, mora da mi se prosto priviđa! Odvezem se ja malo ispred nje: poznat mi bre šal na devojci! Tu se prosto oduševim, jer koja je šansa da medju n ulica u Tilburgu slučaj nanese i mene i moju lopovku baš istom ulicom u isto vreme kući da se vraćamo!!!
Ja (sva bitna, detektivski nastrojena): Izvini, ali to na tebi je moja jakna!
Lopovka (mučenica neka sva nikakva i uplakana): ?!?
Ja: Da da, i to na tebi je moj rođeni šal!
Lopovka (hrabro): Mozda je ovo tvoja jakna, ali šal sigirno nije!
Ja (ne mogu da verujem sta luđakinja reče): ?!? Aj aj polako skidaj tu jaknu i taj šal, nemoj da praviš sad jos veće probleme....
Lopovka (za ne poverovati, kroz krokodilske suze reče skidajući sa sebe moju garderobu konačno): Ooo može li ovaj dan gori za mene da bude? A šta ću sad ja? Nikoga nije briga za moju jaknu, imaš li ti meni neku jaknu drugu da daš?
Sakloni i ubrani!!! Umal' joj ja tu ne dadoh Salmanovu jaknu; mislim nije red da se devojka smrzava sad, samo zato što nije imala sreće da sa plenom kući na miru ode! ;)
I tako se ovim neverovatnim raspletom završi veče u kome smo se od Markosa dragog do daljnjeg rastajali...
Evo vec skoro 4 meseca bivstvujem ja u Niskim zemljama, putujem okolo, obidjoh i uslikah sve ispod Amsterdama uzduz i popreko, ali nikako da stignem (znate kako je, studentski zivot, nemam vremena novine da procitam ;)) malo o tome da blogujem. Red je da se krene sa ciklusom "Holandija detaljno, grad po grad, zgrada po zgrada". Tako da, budite aktivni, svako malo ;) ima da bude novi post sa sve pratecim vizuelnim materijalima!
E sad, kakav bih ja Srbin bila kad ne bih od Haga krenula... ;)
Dakle: Hag. Pored Medjunarodnog suda za ratne zlocine, tu se nasle i neke druge silne institucije, pa se Hag samoproklamovao medjunarodnim gradom mira i pravde. Stoga i kraljica holandska glavom i bradom resila da stanuje bas tu (u kraljevskoj palati izgradjenoj od strane njenih kraljevskih predaka ko zna kada ;)), pa i parlament tu pustio korenje, onda usledile sve moguce ambasade, konzulati, bogatasi i njihove vile: svi oni sad tu zive u jednom finom burzoasko-administrativnom kohabitatu! ;)
Grad je inace spoj starog i novog, ima fensi oblakodera (moje slike o tome ne svedoce bas, jer nisam neki ljubitelj istih, hm oblakodera a ne slika ;)), ima malo i kanala, kucica, muzeja... Muzej genijalnog Esera (adekvatno predstavljen sa n slika) recimo smesten u bivsoj palati u kojoj je nekakva holandska kraljica Ema pocetkom proslog veka licno stanovala neko vreme; ma sta da vam kazem, sve puno neke kulture i tradicije...
Najvaznije: Hag ima mooooreeee. I plazu! :) Cuveni Scheveningen je u stvari deo Haga na obali mora, jedno letovaliste za bogatune u proslim vremenima, posle se malo neplanski tu nagradilo svega, tako da je to sada malo kicast deo grada; ali sve je to manje bitno, kad ja dodjem do mora pa vidim taaaalasee i peeessaaaak, pa osetim miris mora, uh ma bas me briga za sav okolis! :)
Pored svega toga, u Hagu bas resila i jedna globalna holandsko-britanska skoljkasta kompanija ;) svoje HQ kancelarije da postavi, a ja resila bas kod njih svoju praxu i tezu u sledecem semestru da radim, stoga (drums in the background) od februara do jula, dragi i drage, ja stanovnik Haga postajem! Ako ikad nadjem sobu doduse... Hehe verovatno sam jedini covek sa prostora Balkana koji ima problem sa nalazenjem smestaja u Hagu! ;))
I konacno: slike! :)
:) Holandija pod snegom, weee! :)) Danas prava zimska idila, idealan dan za izjedanje ziliona mandarina, sedenje kraj vrelog radijatora, nalivanje cajem i buljenje u rojeve pahuljica - ukratko, za zimske radosti ljudi zrelog doba! ;)
No, da je ipak neke mladosti ostalo u meni svedoci fakat da se odupreh tom ugodjaju i hrabro izadjoh u cicu-zimu i biciklah po snegu dubineee cak 5 centimetara! Da da, ko ne veruje, evo slika: jednooka Sneska Belic, hairstyle-a Mardz Simpson i nas troje neustrasivih...
Konacno i ja posetila Italiju! :))) I bilo diiiivnoooo, iako sam otisla kao mrtav covek u fazi raspada od umora i vratila se u stanju jos tri puta gorem od toga, kad sam pregledala 500 slika koje sam u tri i po dana uspela da napravim, prosto sam se odusevila onim sto sam videla! ;)
Prvi utisak: feeenomenalno, zemlja malo zapustena, ali preeeslatkaaa, jaaako puno stvari i mesta za posetiti, mislim da bi godina dana aktivnog turistickog zivota u Italiji jedva bila dovoljna da se vidi sve sto vredi videti. Italijani veze nemaju sa engleskim, ali onaj moj Italijanski ucen jos u proslom veku konacno se pokazao korisnim, posto sam bila u stanju da srocim proste recenice poput: 'Dove é la stazione di bus nummero nove?' i da se naprimam kao luda kad u odgovoru razaberem 'sinistra' i 'destra'. Saputnike sam pritom ubijala u pojam citajuci sve moguce natpise na italijanskom na sav glas, tako da ako pozelite nekad sa mnom Italiju posecivati, dobro se presaberite pre toga! ;))
Italijani su inace svet poput nas: spontani i jako bucni i pricljivi. Sto se spontanosti tice, evo male ilustracije: lik u vozu koji je sedeo preko puta mene posle jedno 15 minuta putovanja skontao valjda kako smo se dovoljno upoznali jer delimo par kvadratnih metara vazduha zajedno, pa lepo sebi dao za pravo da svoju cenjenu nogu na moje sediste stavi malo da odmori, 20 cm od moje glave!!! Ja ga pogledala najgorim pogledom prezira, sto na njega ama bas nikakve posledice nije ostavilo hehe.
Dakle, poseceni:
- Bergamo - presladak jedan grad, koji se u sustini sastoji od dva - gornjeg grada na brdu koji je stari i srednjovekovni, sa sve zamkom i zidinama, i donjeg modernog - jer prosto, moralo se negde siriti - koji su povezani zicarom. Smesten ispod Alpa, odlikuje se jako cistim planinskim vazduhom; mnogo sladak i autentican grad, koji mirise na neku hranu gde god se maknes! :) Njegova jedina velika nesreca je ta sto se nalazi bas u Italiji, pa pored gradova poput Venecije, muceni Bergamo nema nikakve sanse da postane poznatiji...
- Venecija - uh prosto ne znam sta bih rekla. Najnestvarniji grad koji videh! Ma prelepo i precudno nesto, kuce nicu iz vode (koja zglave ne smrdi, lazu ljudi - doduse bar ne smrdi u novembru hehe), svuda ima toliko detalja da ne mozes da se saberes od utisaka - zato je valjda i zvanicno najslikaniji grad na svetu - poenta je stvarno Veneciju uzivo videti i doneti sopstveni sud! I could live there! :)
- Murano - ostrvce blizu Venecije, gde su u XIII veku izmestili proizvodnju stakla da bi se sacuvala tajna starih majstora a i da bi se grad zastitio od pozara koji su cesto prilikom duvanja stakla ili ko zna cega izbijali. Danas naravno prepun prodavnica, gde mozes da kupis sve od staklene igle do lokomotive, malo dosadi posle 10-og izloga, ali srecom gradic je mnogo sladak i miran i prijatan, pravo mesto za chill out! :)
- Milano - moda, bogatstvo, lux automobili na ulicama. Ali pored toga, u Milanu je i Duomo - ogromna goticka katedrala od belog mermera ukrasena hiljadama statua na fasadi, koja je inace upravo u procesu pranja i restauracije, pa smo imali srecu da vidimo sredjenu ulaznu stranu potpuno belu i blistavu! :) Tu zivi i Poslednja vecera (no mesecima unapred se rezervise poseta), cuveni zatvoreni trzni centar Galleria Vittorio Emanuelle, dvorac Sforcesko i jos gomila kojecega za posetiti - tako da nije istina uopste da za Milano treba izdvojiti pola dana i cp. Zeznuse mene tim savetom, ne dozvolite da se i vama to desi! ;))
Aj sad vi uzivajte u slikama, a ja odoh na spavanjac, eto me uskoro sa novim utiscima! :)
Slika preuzeta iz "homemaker's encyclopedia 1954".
Obratiti pažnju na stil pranja. Uzme se sud br. 1, umoči u jednu vodu, prepunu deterdženta, tu se malo trljne a onda pravac druga voda (stajaća, a ne tekuća) i premijerni sud se proglašava čistim i odlaže ili direktno suši krpom, stvar preferenci. A onda sledeći, nazovimo ga br. 2, ponavlja postupak, dakle, ista ona voda sa sapunicom, pa onda ista ona voda koja je malopre bila čista, ali sad je već sa sapunicom i voila! sud je opet "čist". Potom se postupak ponavlja sa svih n sudova, pri čemu svi posle prvog, primećujete, se peru u sapunici a onda ispiraju takođe u sapunici! I tako već vekovima!!! Strance se zgranjavaju, a dovitljivi Holandezi tvrde da to nije stvar njihove lenjosti i štednje vode (iz ma kog razloga) nego da jednostavno nema problema ako uz svaki obrok poručaš i malkice sapuna!
Kulturološki šok meni ovo beše, a taman sam mislila da sam uspela da pređem na nivo multikulturoloških trzaja! Damn! ;)
Naslov otpevati uz melodiju "I'm singing in the rain".
E taman tako ja svaki dan! Znala sam ja da je Holandija poznata po kiši, nije da nisam. I po biciklama, verovatno još i više. A onda sam došla ovde i videla da svi i STALNO (ključna reč) i svuda voze bicikle! Svaki pametan čovek može sad lagano da sabere dva i dva i da se zapita ko je bre tu lud a ko mokar! No, ja ne bih u to da ulazim i prekrajam krive Drine, već malo da se požalim svojoj vernoj čitalačkoj publici, da ne ispadne posle da samo hvalim tuđe a kudim svoje! ;)
Problem je sledeći: kreneš negde, a napolju kiša. Džaba da odlažeš mrdanje iz kuće, jer ti se onda može desiti da Novu Godinu dočekaš taman tako čekajući suvo vreme. Dakle, ta opcija otpada. Onda, logično, pomisliš na kišobran i autobus. E tu sam vas čekala - to ovde jednostavno nije opcija. Kao da namerno hoće da obeshrabre svet da koristi autobuse, napravili su takve linije da od Novog Beograda do Krnjače idu preko Sremčice. Što u manjim tilburškim razmerama znači: putovaćeš do faxa barem sat vremena, ako ti se sve baš ekstra namesti! Znači, bus otpada (sem ako ne padaju baš rode napolju, ali verujem da bih se i na to uskoro navikla).
Ostaje kišobran i verno biciklo. To bi možda i moglo da upali da trkneš bajsom do prodavnice (mada i to su ovde uspeli da pretvore u avanturu, posadivši radnje na svakih cirka 2 km) ili do komšiluka, ali 4 km da voziš ovako do faxa, no way, bićeš slomljen a mokar ko miš.
Onda malo progooglaš i klikne ti lampica - pa zašto bih ja izmišljala toplu vodu, pa pametni ljudi su smislili pelerine-kabanice koje obučeš preko svega pa proširiš prednji deo preko ručki bajsa, pa ti to štiti i glavu i ruke i noge, ma milina jedna i lepota, samo da voziš i uživaš. Kad ono - cvrc! Ako vetar dune, a fala bogu ni u tome se ne oskudeva u zemlji jelte vetrenjača!!!, možeš samo da voziš u mestu ili da se parkiraš i slikaš zajedno sa tom istom pelerinom. Slika govori više od reči, stoga evo i jedne ilustracije ovog problema:
Dakle, šta preostaje?
Pa eto, najobičnija kabanica, koja je doduše jedno rešenje tipa "spolja gladac iznutra jadac" jer te održi suvim od kiše ali se sav skuvaš iznutra od nedostatka ventilacije, pa ti je možda još gore nego da te kiša lepo prirodno natopila. Elem, ja kupila i jaknu i pantalone tog nepromočivog kesa-tipa, boje crvene, pa kad sednem na bajs izgledam kao pravi slučaj za Lazu! Dutch-ovi mi se smeju i prstom na mene pokazuju, stranci ispituju gde to tako zgodno i nepromočivo ima da se kupi, oće i oni! (znate onu radnju bicikala, tu blizu glavnog trga, e pa u njoj , čim uđeš ovo odelce ti za oko zapadne...) Na nesreću, pri pravim pljuskovima, moje zaštitno odelo ima tendenciju da se ponaša kao oluk, a kako gumenjake ne poneh iz Srbije - noge povazdan mokre!
E sad kad sam ove holandske muke podelila sa vama, prosto mi sve nekako lakše, računam naći će se neko pametan, daće neki mudar savet majka mu stara... Vidite samo da to bude što pre, dok me neka upala pluća nije skolila! ;))
Posetismo juče čoporativno najbolji zabavni tematski park u Holandiji! Najveći, najstariji, najpopularniji, stariji od Diznilenda čak, 1992. bio proglašen za najbolji park U SVETU!!!, a na samo 20 minuta od Tilburga - ko mi dođe u posetu, možda ga i odvedem! ;)
Šta reći - ja još pod utiscima! :) Park je prosto predivan; ogroman, sa gooomilom preslatkih detalja, preko 30 različitih atrakcija, roller coaster-ima (kvrazima, nemam pojma kako se to na srpskom kaže), predelima iz bajki, kućama strave, vožnjama brodićima i autićima... Ne da se to objasniti, ali zato se može lepo pogledati iz ugla moga objektiva, ili na zvaničnom sajtu, ili na wiki-ju! :) Evo i karte, malo da steknete utisak:
Inače, ja se prvi put se vozila na roller coaster-u, pa neustrašivo na svih 5 koji se nude otišla, čak i najgori, najveći, tzv. Python, pred kojim umalo ne osedeh od straha... a koji ispade ubedljivo najgenijalniji, postadoh njegov veliki fan.
Stoga evo genijalne slike sa istog, koju umetnički napravih, sa sve drugarima iz razreda u prvom planu: Jose, Salman, Nanba, Alkid, Jevin i Dawit su prvih 6 ljudi u voziću! :) A potom i objašnjenje atrakcije sa zvaničnog sajta Eftelinga:
"You say to yourself "I am not a coward!" But as you walk up to the entrance, your stomach starts to turn over. You can still turn back, if you want to… Whoooooooooooh!!! The Python is a super-fast roller coaster, 750 metres long. For 1 minute and 45 seconds, you race along at the breathtaking speed of 85 kilometres per hour. You'll be calling for your mother, all right! The 2 loops and 2 corkscrews will make sure of that! The highest point of the Python is 29 metres. "
