Bela noć

Moja poslednja Suomi noć. Sniff sniff... Bemti selidbe i mixed feelings koja ih prate.

Pangea Day

Kada: sinoć, u 8pm po centralno-evropskom vremenu počeo, 4 satića trajao.
Gde: uživo broadcast preko interneta u celom svetu.



Poenta je da se povežeš sa ljudima iz celog sveta preko kratkih/ dokumentarnih/animiranih filmića napravljenih "od sveta za svet". Da shvatiš da postoji toliko toga što nas zbližava. Jer smo naravno svi mi ljudska bića. Nije bilo patetično bešale, mada tako zvuči; super je ideja, bilo baš dirljivo. Pogotovo kad je bezzuba baba bosanka pričala kako je mnogo ljuta zato što ima reumu! :)) Ili kad su u prvih pet minuta prenosa rekli kako je Nokia poklonila n mega-giga-modernih telefona sa kamericama u manje razvijene zemlje i naveli Srbiju kao očit primer istih (zemalja, ne kamerica, ALO, pay attention! ;)), kako bi se ljudi i tamo izvoleli snimati.

Šteta samo što sam ja jedan neodgovoran lik pa evo delim malo pokasno sa vama ovaj info, ali eto ponukao me Pangea Day da ipak pokušam da dam neki lični doprinos opštem dobru, stoga proglašavam da se jedna gomilica probranih filmića može i dalje pogledati na njihovom web sajtu www.pangeaday.org ili direktno levim klikom počinjete jednu zanimljivu avanturicu oko planete. Mi večeras ne odgledasmo sve filmove, ali od viđenih, moji lični favoriti su:

- J'Attendrai Le Suivant (I'll Wait for the Next One) (da li zbog francuskog, ili ljubavne teme, ili zato što je skoro prvi prikazan - elem, meni ovaj filmić bio genijalan)
- Papiroflexia (presladak crtać za ljubitelje prirode)
- Pale Blue Dot (muuudrii filmić o Zemlji, malenoj plavoj tačkici; Karl Sagan svašta nešto pametno napričao, npr: "Everyone you love. Everyone you know. Everyone you've ever heard of... lives upon a mote of dust suspended in a sunbeam." :))

A sad kao doprinos borbi protiv globalnog otopljavanja u vidu uštede energije, ugasite svetlo dok gledate filmove, jer šta će vam...

Jedno ovo, jedno ono

Jedna slika: Ja postala biciklenko! :) Da da, cikliram VEĆ tri dana, sve sam rupe u putevima oko Turkua upoznala! Dobrotvoru Slavcu se ovom prilikom i javno zahvaljujem! :)

Jedan piknik: Danas biciklicama na piknik u Ruissalo išli, ostrvce pored Turkua, selo jedno usred mora, prelepota jedna puna prirode i drveća i cveća i veverica i svega svega svega ;) Jeste stvarno, imam i dokaz!

Jedan citatić: Pročitah ga neki dan, pa mi se učini neobično dubokouman i prosto se prepoznah - načitana li sam osoba, ljuuudiii moji! ;))
"The World is a book, and those who do not travel read only a page..." St.Augustin

Jedan film koji toplo preporučujem: "Dva dana u Parizu"- za ne propustiti, be' sve šale

Hauskaa Vappua! (Srećan 1. maj! :))

Stiglo proleće i u ovaj zabiti kraj Evrope! Čak i lišće na drveću kanda će uskoro da se pojavi! ;) Finskom behar probeharao, ja svečano pre neki dan zimsku jaknu na vrh ormara odložila, pa i štrample čak prestala da nosim! Za Fince taj behar, te štrample i to lišće može da znači samo jedno - vreme da se slavi Vappu! E sad, izveštaj koji sledi je malo dug i isrcpan (zanela se ja malo, šta reći, studentska dokonost ;)) pa ko nema vremena i živaca da čita dalje, može odmah na Vappu slike da pređe, ostali - ajmo pažnja sad:

Vappu vam je jedan veeelikiii praznik u Finkoj - karneval tako reći. Slavi se ko dobra svadba kod nas, povazdan i to dva dana: 30. april & 1. maj. Trebalo bi da bude proslava prvog maja, kao i svuda u svetu, ali dosetili se Finci pa mu prikačili jos n razloga: završetak školske godine za maturante, pa studentska zaboga tradicionalna žurka na otvorenom, pa proslava realno tek pristiglog proleća, pa najava leta... A sve to da bi bilo legitimno na tako n-tostrukim praznicnim danima piti kao smuk, nositi overalls (studentski radnički kombinezon sa prišivenim amblemima kojekakvim) i bele maturantske kapice, kititi se balonima, šarenim papirnim trakicama, maskama, perikama - poenta je izgledati sto budalastije, snabdeti se litrima alkohola i smucati se po ulicama nop-stop! ;)

Dakle, praznik jedan mnogo sladak, mnogo kulture i tradicije prosto vrca iz njega, ja doživeh nekoliko kulturoloških šokova za ova dva dana, shvatih da smo mi verovatno jedina zemlja na svetu gde studentska tradicija niti postoji, niti je ikog briga; završetak srednje škole ljudi pamte samo po stresu oko izbora haljine za drugarsko, nigde nikakve studentske istorije/tradicije/kulture, niti tradicije školstva ma koje vrste! Ničega zglave! Jad i beda! No da ne pljujem mnogo, da se vratim temi! ;)
Tradicija za Vappu dalje nalaže da se sve živo, staro i mlado, opremi kako je gore opisano i 30. aprila već oko podne otisne u grad, sa belim kapicama pod miškom. Usput se sedne u kakav parkić, baci koja kobaja na rostilj, popije koje pivce i onda kao po narudžbi u 5pm na glavni skup u organizaciji studentski unija. Tu se malo govori drže, malo hor peva, malo orkestar džez svira, a onda u 6pm neko nešto izgovori na Finskom i svi na glave te bele kapice stave i ne skidaju ih bogami do drugog maja garant! Tad na scenu stupa zilion flaša šampanjca (da da, i to u opremi pod obavezno se mora imati) i to puca i pršti na sve strane! Pa se opet pije, ali u fensi čašama, pa to prosto izgleda dostojanstveno!
Onda studenti lagano sa sve džinovskom četkicom za zube u ruci idu da peru lokalnu heroinu- statuu gole zene, valjda to svaki univerzitetski Finski grad ima, specijalno za ovu priliku isklesanu! ;) Onda joj neki kapu istu tu belu, samo veliku na glavu stave, pa drugi, malo pijaniji skaču i veru se da je skinu i time silnu slavu sebi obezbede. A onda, kud koji, zvanični program nalaže da se dalje opijaš gde ti volja i dokle ti volja, al' da kapu ne skidaš, ne do bog! ;)

A onda, za prvi maj, po pravilu bi trebalo da uraniš - podne prevariš, pa na unapred zadato brdašce se sa korpom za piknik i što više prijatelja, hrane, ića i pića uputiš. Tu se izorganizuje opet malo govora i malo se ljudi animiraju koncertima. Danas bejahu 3 vrlo dobra koncertića, srećom organizatori imali mozga pa nisu dead metalce doveli ili nedajbože finski rege koji je ovde prosto u procvatu, nego malo indie-a, malo popa i to onog retro - oličenog u slatkoj gay-friendly grupi Retropop (finci koji suumislili da su šveđani, šta će tužni). Njima čak i hrupismo u backstage - uslovno rečeno backstage hehe, predstavismo se kao silni fanovi, jer jelte znadosmo za jednu njihovu pesmu još i pre koncerta, zatražismo sa pravom po CD jer smo revnosno jedini skakutali ispred bine skoro ceo koncert. Tu se oni jadni unezgodiše, pocrveneše, pa izustiše kako tek u junu treba da im CD izađe... No, dadoše nam po bedž da ne bude da smo se za džaba tu na 10 stepeni vanjskih znojili ;) i otputiše nas, srećni ko kučići što su eto i oni stasali da budu "international celebrities" hehe. Posle zvaničnog programa nam prirediše neki studenti i jedan nezvanični - poskidaše se mrtvi pjani gol-golcijati i brdašcetom par krugova protrčaše, pa se i na binu popeše pa 'govore' održaše. Znam ja da Fincima golotinja nije strana, ali beše malo "degute" jelte gledati kako im koješta odskakuje po poljani nad ostacima hrane! Što bi moj tata mudro rekao 'ja čudnih budala'! Što bi Liša još mudrije rekao: "U Srbiji bi u svakom selu koje iole drži do sebe dobili batina, pa im ne bi više na pamet palo!"

I za kraj, evo još malo tradicije, za Vappu se tradicionalno pije Sima - piće koje se pravi od kore limuna, grožđica, melase, kvasca i šećera, blago alkoholisano, osvežavajuće, meni-sviđa ukusa! :) I jedu se uštipci (da da bukvalno uštipci, recept skoro pa ko naš, ali jedeš ih uvaljane u tonu šećera) i ovaj kolač zaaanimljivog oblika, zovu ga tippaleivät - probala ja, isto ima ukus sličan slatkom uštipku, samo su ovi uvojci tvvvrddddiii, ko grinisice neke. Pih, nije vredelo jednog i po eura, ali eto iskustva radi...