Mon dernier jour en France

Iliti moj poslednji dan u Francuskoj. Šmrc šmrc.
No, prva četvrtina studija gotova! Weee! :)) Proslavljena prigodno u restorančetu, bilo mnogo slatko. Evo i slika razreda, da vidite kako smo se upicanili za ovu malenu maturu - ja sam malo omanula, ne poneh balsku aljinu iz Srbije, god damn!

Varijacija na temu "Tour de France"*

Poštovana familijo, prijatelji, poznanici, slučajno nabasali i drugi,

Približava se kraj mom izigravanju francuza! Ali avaj! Na faxu nas toliko satreše da nemam kad ni pošteno u splin i čamotinju da upadnem!
Samim tim, nemam kad ni da blogujem i da vas ubijam svojim pričama (ko granom ;)) u pojam - provodim se lepo, šta da se radi! Moje ekskurzovanje po Francuskoj i dalje uzima maha, pa sam u poslednje tri sedmice u pauzama edukativnih uzdizanja izvolela posetiti:
1. Monpelje - leeep, leeeeep, začudo moderan grad, skrooz drugačiji od Marseja, manje alžiraca i marokonaca (hm, ne da imam nesto protiv, ali nekako zaprljaju grad, Marsej je skoro sav ko Zeleni venac), tramvaji ko rakete, sa sve cvetićima; složismo se svi pristutni da bi se dalo živeti tamo.
2. Nim - zovu ga rimski grad, ima arenu, pa neku četvrtastu rimsku kuću, pa veeeliku bastu (ko Veliki park u Užicu) sa sve nekim kanalima i fontanama - iz doba rimljana, svakako. Ta bašta je baš super i rimljani su bili prave face, dopremali su vodu za nju akvaduktom cak iz Uzesa, grada 50-ak km udaljenog. Deo tog akvadukta je i dalje očuvan (modifikovan malo vremenom doduše) u vidu čuvenog Pont du Gard mosta! E to vam je, moji vi, jedna čast za oči, impreeeesivnooooo ihaaaaj! Najočuvaniji (tako bar kažu, ali ne dam se ja prevariti, pa stavljam ovaj ? da stoji ovde, da ne bude posle da nasedam na jeftine marketinške trikove ;)) akvadukt na svetu, rimljani lično silno bili ponosni... No da se vratim temi, kad se nagledaš Francuske, pa na kraju dođes u Nim i vidis grad-grad, budeš u fazonu: "WTF? Samo ovo?" Jes jes, razoholi se čovek...
3. Nica - šta da kazem, ja brate volim more i baš mnogo volim more, tako da nema šansi da mi se ne svidi grad na moru. Dobro, sem ako nije bas kao Baošić! ;)) Dakle, volim ja Nicu, ali nekako nije bila baš kako sam je zamišljala (eh, sad kako... ;)) no da se ne udubljujem. Preporučujem! Ako ništa, mora radi! Boja mu je uuuh plava, a temperatura takva da su se neki ludaci kupali krajem novembra! Da da! :) Složih se ja da bi se ipak moglo tu pre no u Monpeljeu živeti! Hipotetički svakako!
4. St Paul de Vence - seoce neko na brdu iznad Nice. Bogato, buržujsko, celo selo puno ateljea, galerija moderne umetnosti. Šagalu na pamet palo da se doseli ovde a potom i sahrani - btw. jedva nadjoh grob, ni po čemu se ne razlikuje od ostalih; ja u najmanju ruku očekivala izvajanog coveka sa sve četkicom u ruci! Elem, krenula onda tamo negde u pedesetim cela ekipa da ga posećuje: Pikaso, Matis, ko-zna-ko-sve-ne, pa u lokalnoj krčmi** plaćali slikama za hranu i sobu, pa zamislite sad koliko je kafa u toj kafani u kojoj original Pikaso i dan-danas visi. Inače, na toj terasi su se Iv Montan i neko venčali, pa onda F. S. Ficdžerald*** i žena mu potukli zbog Isidore Dankan... Ma razne prljavštine umetničkog džet-set-a se daju tu čuti. Prosto ne možeš da se ne osećaš bitnim kad kradom viseći na podzidi oblozenoj bodljikavom žicom pokušavaš da upaparacišeš narod na čuvenoj terasici! ;)

A potom nas sedmoro drugara iz razreda odlučismo da iskoristimo 5 dana rupe u rasporedu i da konačno negde otputujemo! ;)) I tako rentirasmo kar i obiđosmo jugozapad Francuske: Centralni masiv, Tuluz, Kondom (grad čuven po - hehe čemu li?!? - najkradenijoj tabli na ulazu i izlazu iz grada hehehe), Bordo - gde posetismo Miloša Micinog u njegovom preslatkom hipi-artističko-volonterskom zamku :), pipnusmo Atlantik, potom stigosmo u mirni ne-teroristički francuski deo Baskije, čusmo čudni Baskijski jezik, pređosmo Pirineje, obresmo se neplanirano u besporeznoj Andori, tu pazarismo koješta, pojedosmo po tradicionalni Happy meal i vratismo se safe svojoj kućici. Isrecpljeni i nikakvi, u 3 am stižemo u Aix i jednoglasno zaključujemo da nema nista lepše u celoj Francuskoj od Provanse i našeg slatkog Aix-a.!:) Kad smo kod toga, moram vala postaviti neke slike Aixa, da vidite koja je ovo jedna banja i slatkoća, pogotovo sad kad je sav ukrašen za Božić. Da skratim, sa ovog road trip-a imate jednu pričicu u slikama!
Au revoir mes amis! :)

*Autorska prava za naslov "TdF" pripadaju Slavcu isključivo, koji se ovom prilikom poziva da napiše istoimeni post!
**"Zlatna golubica" - ko planira posetiti, neka molim notira ;)
***pisac Velikog Getsbija - ko nije čitao, neka se tri puta postidi i otrči u knjižaru i pod hitno edukuje ;))